Evropska komisija (EK) je prvi put usvojila listu od 47 strateških projekata s ciljem jačanja domaćih kapaciteta za strateške sirovine. Među njima nema projekata iz Srbije, konkretno projekat Jadar.
Kako se ranije pisalo, Rio Tinto je kandidovao svoj projekat Jadar za rudnik litijuma i postrojenje za preradu u Srbiji.
„U pitanju je mala pobeda“, ocenio je za agenciju Beta Nebojša Petković iz udruženja Ne damo Jadar. „Pritisak celokupne naše javnosti je urodio plodom. Pritisak smo vršili mi, naša dijaspora, međunarodne organizacije“, rekao je Petković. Dodao je da je “verovatno odluka o proglašenju projekta Jadar strateškim odložena za neku drugu priliku”.
Druga prilika, kako je objavio evropski komesar, biće za nekoliko nedelja kada će biti objavljeni projekti iz trećih država.
Skoro pola projekata vezana za litijum, ali ne i projekat Jadar
U vezi odluke EK ovi novi strateški projekti predstavljaju važan korak u sprovođenju Zakona o kritičnim sirovinama. On ima za cilj da obezbedi da evropska proizvodnja strateških sirovina kroz ekstrakciju, preradu i reciklažu do 2030. godine pokriva 10%, 40% i 25% potražnje EU.
Ovih 47 strateških projekata nalazi se u 13 država članica EU: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji. Projekti pokrivaju različite segmente vrednosnog lanca sirovina. Oni uključuju 25 projekata za ekstrakciju, 24 projekta za preradu, 10 projekata za reciklažu i dva projekta za supstituciju sirovina.
Strateški projekti obuhvataju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u Zakonu o kritičnim sirovinama. Među njima su i brojni projekti posvećeni litijumu (22), niklu (12), kobaltu (10), manganu (7) i grafitu (11), koji su posebno značajni za lanac snabdevanja sirovinama za baterije u EU.
Kako bi postali operativni, 47 strateških projekata zahteva ukupnu investiciju od 22,5 mlrd EUR.
Tri kontroverzna projekta
Kako piše portal Mašina, na listi se nalaze „kontroverzni“, odnosno projekti protiv kojih se bori lokalno stanovništvo i međunarodni naučnici. To su projekti poput onog u Finskoj, Sinačeca u Češkoj i projekta Barozo u Portugalu.
Portal podseža da su organizacije za zaštitu životne sredine kritikovale Zakon o kritičkim mineralnim sirovinama kao dokument koji dereguliše postojeću legislativu u oblasti zaštite životne sredine, umanjuje prava stanovništava pogođenih projektima iskopavanja i ne uzima u obzir ekonomske modele koji su alternativa modelu rasta.
Zakon o kritičnim mineralnim sirovinama, odnosno Critical Raw Materials Act (CRMA) stavlja iskopavanje 34 kritične i 17 strateških sirovina postavlja visoko na listi prioriteta Evropske unije.
