Zvanično, Hančuan je grad. Realno – to je ruralno mesto u centralnoj Kini. Mnogi od njegovih milion stanovnika žive između polja i malih fabrika. Kompanija koja proizvodi konac za šivenje i nekoliko ribarskih objekata čine dobar deo njegove ekonomije. Pa ipak, početkom godine ovde je otvoren prvi McDonald’s restoran.
Gradovi poput Hančuana nikada nisu bili veliki u planovima multinacionalnih kompanija. Ali odjednom su stotine mesta poput njega postale nova granica za zapadne gigante brze hrane.
U naredne tri godine McDonald’s bi trebalo da doda 3.000 objekata na 7.000 koje je imao u Kini 2025. godine, mnogi od njih u manjim gradovima i mestima.
KFC namerava da doda preko 4.000 na svojih 12.600 u istom periodu. Burger King, Domino’s, Pizza Hut, Starbucks i Subway imaju slično ambicione planove.
Potražnja za mušterijama
Jedan od faktora koji stoje iza prodora u selo je potreba za novim mušterijama. Otprilike dve trećine Kineza živi van 50 najvećih gradova, koji su već zasićeni restoranima. Oko 70 posto KFC-ova u Kini nalazi se na deset minuta vožnje biciklom od drugog KFC-a, prema podacima UBS. Udeo McDonald’s je oko 60 posto. Zbog toga je pronalaženje populacija koje nisu izložene burgerima i nagetsima još važnije.
Još jedan sastojak ruralizacije brze hrane je vlasništvo nad restoranima. Iako su McDonald’s i KFC arhetipovi američkog konzumerizma, njihovo kinesko poslovanje je odvojeno.
McDonald’s u Kini je uglavnom u vlasništvu Citic Capital-a, moćnog državnog investitora. Yum Group, vlasnik KFC-a i Pizza Hut-a, izdvojio je svoje kinesko poslovanje 2016. godine u grupu pod nazivom Yum China, koja je kotirana na berzama u Njujorku i Hongkongu, ali sa sedištem u Šangaju.
U novembru je Starbucks prodao 60 posto svog kineskog poslovanja kompaniji Boyu Capital, lokalnoj firmi privatnog kapitala čiji je suosnivač unuk Đijang Ziamena, bivšeg vrhovnog vođe. Burger King je istog meseca objavio sličan dogovor sa drugim investitorom koji ima veze sa državom.
Ovo delimično odražava opadanje entuzijazma za Kinu među stranim investitorima. Sa druge strane, klađenje kineskih investitora na polururalna područja kao sledeće tržište za šejkove i pomfrit je rizično.
Rizici
Kineski brendovi brze hrane, kao što su Tastien i Wallaces, nude sličnu kuhinju, ali su jeftiniji i imaju značajno prisustvo u manjim gradovima i mestima. Zapadni brendovi će morati da ponude odgovarajuće cene kako bi privukli kupce u siromašnijim regionima ako žele da se takmiče, kaže Džej Lau iz S&P Globala.
Takođe će morati da izgrade pouzdane lance snabdevanja u ovim udaljenim područjima, napominje on. To će povećati troškove i dodatno smanjiti marže.
Štaviše, pronalaženje odgovarajućih mesta za otvaranje restorana neće biti lako. Na prvi pogled, veliki delovi zemlje izgledaju kao da su tu na izvol’te.Većina malih gradova širom provincije Hubej, gde se nalazi Hančuan, nemaju Mekdonalds. Ali mnoga od ovih mesta imaju male centre sa vrlo malo zgrada pogodnih za smeštaj velikih restorana brze hrane, napominje Kristin Peng iz UBS-a. Konkurencija za taj prostor biće žestoka, kaže ona.
