Luksuzni turistički projekat povezan sa Džaredom Kušnerom već mesecima izaziva proteste u Albaniji. Sada je spor dobio novu dimenziju. Desetine Instagram naloga aktivista, novinara i opozicionih političara koji prate proteste bile su blokirane, ograničene ili ugašene. Politico piše da su problemi sa nalozima zabeleženi tokom protesta koji traju gotovo 100 dana. Društvene mreže postale su jedan od glavnih kanala preko kojih se protest organizuje i dokumentuje.
U centru čitavog slučaja nalazi se mnogo veća priča. Reč je o planovima za razvoj luksuznog turizma na albanskoj obali, povezanih sa Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.
Kako su počela blokiranja?
Problem je postao vidljiv kada su aktivisti i novinari počeli da dobijaju prijave zbog navodnog kršenja autorskih prava.
Prema njihovim tvrdnjama, prijavljivan je čak i materijal koji su sami snimili.
Organizacija za digitalna prava Repro Uncensored navodi da se u velikom broju slučajeva ponavlja sličan obrazac. Nalozi dobijaju više prijava zbog autorskih prava, nakon čega platforma ograničava sadržaj ili potpuno deaktivira nalog.
Organizacija je dokumentovala desetine slučajeva povezanih sa protestima. Navodi i da pogođeni nalozi zajedno dopiru do stotina hiljada ljudi.
Posebno je zanimljivo što problem nije uvek prestajao otvaranjem novog profila. Repro Uncensored navodi da su u pojedinim slučajevima i zamenski nalozi bili ponovo pogođeni prijavama.
Meta priznala greške
Među pogođenima je novinarka Alesija Burnazi, koja je mesecima izveštavala sa protesta u Tirani.
Prema podacima Repro Uncensored, problemi sa njenim sadržajem počeli su 19. avgusta. Instagram je uklanjao snimke sa protesta, kao i druge objave. Deo sadržaja kasnije je vraćen nakon što je Meta utvrdila da su uklanjanja bila pogrešna.
Probleme je imao i Agron Šehaj, poslanik i lider opozicione partije Mundësia. Njegov Instagram nalog bio je deaktiviran.
Meta je za Politico potvrdila da proverava šta se dogodilo. Kompanija je navela i da je već vratila neke naloge za koje je utvrđeno da su uklonjeni greškom.
Kod pojedinih korisnika problem nije bio potpuno gašenje profila. Uvedena su ograničenja za prenose uživo ili saradnju sa drugim korisnicima. Zabeleženi su i navodi o smanjenoj distribuciji sadržaja.
Da li iza prijava stoji politika?
To je najosetljivije pitanje čitavog slučaja. Pojedini aktivisti sumnjaju da postoji veza između kampanje prijavljivanja i albanskih vlasti. Za takvu tvrdnju, međutim, trenutno nema nezavisno potvrđenih dokaza.
I Repro Uncensored navodi da politička povezanost još nije utvrđena. Organizacija traži da Meta i TikTok objave više informacija o kompanijama, saradnicima i posrednicima koji učestvuju u moderiranju sadržaja na albanskom jeziku.
Premijer Edi Rama negirao je bilo kakvu umešanost vlade.
Kompanija SAZAN Coast, povezana sa projektom, takođe je odbacila tvrdnje da je učestvovala u odlukama Mete o moderiranju sadržaja.
Zbog toga je za sada moguće govoriti o obrascu masovnih prijava i pogrešno uklonjenim nalozima. Nije, međutim, moguće tvrditi ko je organizovao prijave.
U pozadini je mnogo veći posao
Digitalna kontroverza ne može se posmatrati odvojeno od investicije zbog koje su protesti počeli.
Planovi za razvoj luksuznog turizma povezani sa Kušnerom obuhvataju atraktivne lokacije na albanskoj obali. Projekat je naišao na protivljenje ekoloških aktivista i dela lokalnog stanovništva.
Associated Press navodi da se spor odnosi na područje lagune Narta i ostrvo Sazan. Protivnici projekta upozoravaju na uticaj gradnje na zaštićena prirodna područja i staništa migratornih ptica. Protesti su zbog flamingosa postali poznati kao „Flamingo revolucija“.
Vlada Edija Rame, sa druge strane, razvoj luksuznog turizma predstavlja kao važan ekonomski projekat.
Rojters: Otvoreno i pitanje vlasništva nad zemljištem
Ekološki problem nije jedina prepreka. Rojters je u junu objavio da stanovnici sela Zvernec osporavaju vlasništvo nad delom zemljišta predviđenog za razvoj.
Meštani tvrde da imaju dokumentaciju kojom dokazuju vlasnička prava i najavili su pravnu borbu. Problem vuče korene iz perioda komunističke Albanije i kasnijih sporova oko restitucije i zemljišnih knjiga.
Rojters pritom naglašava da nije pronašao dokaze da je Kušner umešan u eventualne nepravilnosti u zemljišnom sporu.
To je važna razlika. Investitor se našao usred dugogodišnjeg lokalnog problema sa vlasništvom, ali to samo po sebi ne znači da je odgovoran za njegov nastanak.
Zašto je ovo postao problem za investitore?
Veliki turistički projekti gotovo nikada nisu samo pitanje kapitala. Potrebni su zemljište, dozvole, infrastruktura i politička podrška. Ali potrebna je i društvena legitimnost.
U Albaniji su se sada spojila najmanje četiri rizika: vlasništvo nad zemljištem, zaštita životne sredine, političko protivljenje i spor oko slobode komunikacije na društvenim mrežama.
Za investiciju tog obima to predstavlja ozbiljan reputacioni problem.
Posebno zato što je projekat povezan sa porodicom aktuelnog predsednika SAD.
Od luksuznog rizorta do pitanja digitalnih prava
Priča je zato odavno izašla iz okvira turizma. Na početku se raspravljalo o tome šta će biti izgrađeno na albanskoj obali i kakve će posledice projekat imati po prirodu.
Potom je otvoreno pitanje vlasništva nad zemljištem. Sada se postavlja i pitanje ko može da govori o projektu na internetu.
Meta jeste priznala da su neki nalozi uklonjeni greškom. Još nije utvrđeno ko stoji iza talasa prijava zbog autorskih prava.
Upravo će odgovor na to pitanje biti važan.
Jer ako se pokaže da je sistem za zaštitu autorskih prava moguće masovno koristiti za uklanjanje političkih protivnika ili kritičara velikih poslovnih projekata, problem neće biti samo albanski.
Biće to još jedan primer koliko poslovne odluke, politika i algoritmi velikih tehnoloških platformi danas mogu biti povezani.
