„Svi ključni pokazatelji poslovanja tržišta osiguranja su u plusu i došli smo do nivoa koji definišemo kao kapital poverenja kod građana. Na dobrom smo putu da ostvarimo cilj Udruženja osiguravača Srbije, a to je da građani ne postavljaju pitanje da li im je osiguranje potrebno, već da razmatraju ponude na tržištu“, ovako za Svet osiguranja, razgovor o stanju u toj industriji, počinje generalni sekretar UOS Duško Jovanović.
Pojedine polise su poskupele u prethodnom periodu. Da li je to bilo neophodno?
U cilju obezbeđivanja dovoljnosti premije, što je zakonski imperativ, ali i interes svih vlasnika polisa, društva za osiguranje su bila prinuđena da intervenišu povećanjem premije na nizu proizvoda. Pri tome, vođeno je računa o socijalnoj komponenti i ograničenim budžetima građana, a značajan faktor predstavljaju i dugoročni ugovori, u kojima smo se obavezali na poštovanje i očuvanje ugovorenih elemenata premije iz Ugovora o osiguranju. To, pored ostalog, uključuje i dogovorenu visinu premije. Najveća posledica inflacije je pad profita osiguravača u prethodne dve godine, ali je, i pored toga, sektor očuvao stabilnost, ispunjavajući sve zakonske obaveze u delu solventnosti, tehničkih rezervi i likvidnosti. Time se osiguranicima garantuje visok stepen sigurnosti ugovorenih prava, što su oni i prepoznali i na to poverenje reagovali kroz rast broja zaključenih osiguranja i premije osiguranja.
Ima li rešenja za osiguranje katastrofalnih šteta i da li i naša osiguravajuća društva rade na tome?
Pojedinačni napori osiguravača da izdaju polise u tom delu nisu sistemsko rešenje, imaju mali obuhvat i ne pružaju sigurnost na makro nivou. Stabilno i dugoročno rešenje podrazumeva sinergiju države, reosiguravača i osiguravača, formiranjem pulova osiguranja. Da bi se to i realizovalo potrebno je izmeniti nekoliko zakona. UOS je, u ime svojih članica, na raspolaganju da punim kapacitetom pomogne izgradnju održivog rešenja. Srbija nije izuzeta od zemljotresa, poplava, superćelijskih oluja. Moramo da budemo odgovorni i da izgradimo efikasan mehanizam za upravljanje tim rizicima. Uloga države je ključna, a osiguravači mogu da obezbede ekspertizu i značajne finansijske kapacitete za prihvat i transfer rizika.
Šta još treba regulisati da bi se pomoglo razvoju tržišta osiguranja „obojenog“ obaveznim osiguranjem?
Trebalo bi popularisati životno osiguranje kroz poreske podsticaje nalik na dobrovoljno penzijsko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, bilo kroz uključenje u isti kumulativni neoporezivi limit, bilo kroz formiranje posebnog neoporezivog limita za životna osiguranja. To bi nesumnjivo dovelo do rasta premije životnih osiguranja i povećanja njegovog učešća sa sadašnjih oko 20% ukupne premije osiguranja. Važno je istaći u krupne zakonodavne izazove, pre svega uvođenje Direktive Solvency II, odnosno standarda IFRS 17 na naše tržište. To je zadatak za zakonodavca i supervizora tržišta osiguranja, ali i izazov za sve osiguravače koji moraju da se pripreme za značajne promene i visoke finansijske zahteve koje ovi standardi nose.
Da li u 2025. godini očekujete izmene uslova poslovanja?
Očekujem nastavak rada na izmenama i usvajanje Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Tu nas očekuju značajne promene i dodatno približavanje uslovima poslovanja koji važe na razvijenijim tržištima od srpskog. Pre svega, limiti za naknadu šteta po saobraćajnoj nezgodi biće povećani sa postojećih 200.000 evra za materijalnu štetu i milion evra za nematerijalnu, što ide u korist građana koji pretrpe štetu. Očekujem i preciziranje statusa garantnog fonda iz kojeg se isplaćuju štete koje pričini neosigurano, nepoznato ili vozilo nad čijim društvom za osiguranje je pokrenut stečaj. To pitanje je izuzetno značajno za Udruženje osiguravača Srbije jer očekujemo proširenje regresnih prava sa vlasnika vozila i na vozača vozila kojim je pričinjena šteta. Očekujem i proširenje javnih ovlašćenja UOS u delu distribucije Zapisnika MUP o uviđaju. Trenutno, zbog drugih zakona, a tu pre svega mislim na akta kojima se štite podaci o ličnosti, postoje poteškoće da oštećeni dobiju Zapisnik o uviđaju. MUP ih elektronskim putem dostavlja UOS, ali mi nemamo pravo da ih distribuiramo oštećenima. Najavljene izmene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju treba to da razjasne. Sve pomenute izmene, a koje su najavljene, u interesu su oštećenih građana.
