Više
    - Reklama -

    Na zaradu od kriptovaluta ne plaća se porez na dohodak

    Još članaka iz ove rubrike

    Bez obzira na koji način je ostvario prihode, ukoliko su oni tokom 2020. godine zbirno premašili 2,98 miliona dinara, građanin po slovu zakona mora da ih prijavi Poreskoj upravi. U to, međutim, ne spadaju i prihodi ostvareni trgovinom kriptovalutama, što za pojedine građane predstavlja značajan izvor zarade. Kako za portal N1 objašnjava advokat Željka Motika, na zaradu od prodaje kriptovaluta plaća se porez na kapitalnu dobit od 15 odsto, što važi tek od ove godine, pošto Srbija pre nije imala Zakon o digitalnoj imovini.

    Ministarstvo finansija nedavno je objavilo da je „granica“ za prijavu godišnjeg poreza na dohodak za 2020. tačno 2.987.424 dinara. Svi koji su zaradili više od toga, bez obzira da li je reč o plati, naplaćenoj kiriji, honorarima, prodaji neke pokretne imovine ili nekretnine, moraju da do 17. maja podnesu poresku prijavu.

    U ove prihode, bez obzira koliko značajni bili, ne uračunava se zarada ostvarena prodajom kriptovaluta.
    Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihod od kriptovaluta od ove godine oporezuje se porezom na kapitalnu dobit. Ako ste, na primer, kupili kriptovalute pre dve godine i sada ih prodate, na razliku koju ste ostvarili u ceni plaćate porez od 15 odsto”, objašnjava Željka Motika.

    Znatno veći porez platiće oni koji ne mogu da dokažu za koliko novca su kupili te kriptovalute koje su sada prodali.

    „Ako nemate dokaz koliko ste platili te kriptovalute koje ste, u našem konkretnom primeru – kupili pre dve godine, osnovica za oporezivanje biće vam ceo prihod koji ste sada ostvarili njihovom prodajom. To znači da ćete na kupoprodajnu cenu platiti porez po stopi od 15 odsto“, objašnjava naša sagovornica.

    Postoje i oni koji rudare kriptovalute, i tu je obračun poreza, tačnije poreske osnovice – nešto drugačiji.

    „To su osobe koje su kupile opremu za takozvano rudarenje kriptovalute i na takav način su stekle ovu vrstu digitalne imovine. One bi trebalo da obezbede dokaze za sve troškove koje su imale da bi ta kriptovaluta postala njihova – od kupovine opreme, potrošnje struje i slično. Te dokaze bi mogle da koriste pred Poreskom upravom kako bi smanjile osnovicu za obračun poreza“, navodi Željka Motika.

    Prema važećem zakonskom rešenju, na prihode od bilo koje vrste digtalne imovine ne plaća se godišnji porez na dohodak građana, već samo pomenuti porez na kapitalnu dobit.

    Zakon predviđa i mogućnost za oslobođenje plaćanja dela poreza na kapitalni dobitak u visini od 50 odsto u slučaju da se sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva ili kapital investicionog fonda osnovanog u Srbiji, kao i pravo na povraćaj 50 odsto poreza ako se navedena investicija izvrši u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, objašnjava sagovornica.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo