Vlasnici i operateri dronova u Srbiji od 29. oktobra moraće mnogo pažljivije da planiraju svaki let. Nova pravila uvode geografske zone za bespilotne vazduhoplove, ograničenja u blizini državnih institucija, aerodroma, puteva, industrijskih postrojenja i stambenih objekata.
Vlada Srbije donela je Uredbu o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova, koja je objavljena u „Službenom glasniku“. Uredba je doneta 23. jula, a njena primena počinje 29. oktobra 2026.
Nova regulativa praktično uvodi mapu vazdušnog prostora koju će svaki korisnik drona morati da proveri pre poletanja.
Restriktivne zone biće označene narandžastom, dok će zabranjene zone biti prikazane crvenom bojom. Informacije o zonama i aktuelnim ograničenjima biće dostupne putem mobilne aplikacije.
Do 120 metara slobodno, ali ne svuda
Osnovno pravilo je relativno jednostavno.
Slobodnom zonom smatraće se deo vazdušnog prostora do 120 metara visine, pod uslovom da se lokacija ne nalazi u restriktivnoj ili zabranjenoj zoni i da na nju ne deluju druga ograničenja.
Za let iznad 120 metara biće potrebna prethodna alokacija vazdušnog prostora i odgovarajuće odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
To znači da pravilo „do 120 metara“ ne treba tumačiti kao automatsku dozvolu za letenje. Lokacija leta postaje jednako važna kao i visina.
Sličan princip postoji i u evropskom regulatornom okviru. Agencija Evropske unije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) za otvorenu kategoriju operacija takođe propisuje maksimalnu visinu leta od 120 metara, uz dodatna pravila i geografska ograničenja.
Posebno stroga pravila uz državnu granicu
Jedna od važnijih promena odnosi se na granični pojas.
Letovi dronovima biće zabranjeni u pojasu od 300 metara od državne granice.
Izuzetak će biti moguć uz odobrenje Direktorata. Za to će biti potrebna prethodna saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i dron sa aktivnim sistemom za daljinsku identifikaciju.
Daljinska identifikacija omogućava emitovanje određenih podataka o dronu tokom leta. Ovaj koncept već predstavlja važan deo savremene regulative bespilotnih vazduhoplova.
EASA navodi daljinsku identifikaciju kao jedan od elemenata evropskog sistema regulisanja operacija dronovima.
Vojska, policija i BIA – najmanje 500 metara
Stroga ograničenja uvode se oko bezbednosno osetljivih objekata.
Dron neće smeti da leti iznad, niti na udaljenosti manjoj od 500 metara, od objekata i kompleksa koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija.
Kod poligona za obuku zaštitna zona povećava se na 1.000 metara.
Propisana je i udaljenost od najmanje 500 metara od vojnih i policijskih jedinica kada se nalaze van svojih objekata.
Pojedine lokacije moći će da budu proglašene potpuno zabranjenim zonama.
Bez dronova oko Vlade, Skupštine i Predsedništva
Nova pravila posebno tretiraju najvažnije državne institucije.
Letovi će biti zabranjeni iznad i na udaljenosti manjoj od 500 metara od Narodne skupštine, Vlade Srbije i Generalnog sekretarijata predsednika Republike.
Kod ministarstava, sudova, tužilaštava, ambasada i konzulata, međunarodnih organizacija i kazneno-popravnih ustanova zaštitna udaljenost iznosiće 150 metara.
Ni ova zabrana nije apsolutna u svim slučajevima.
Za određene operacije biće moguće dobiti posebno odobrenje Direktorata. Biće potrebna prethodna saglasnost MUP-a i aktivna daljinska identifikacija drona.
Poseban režim oko šest aerodroma
Za korisnike dronova veoma je važno novo definisanje zona oko aerodroma i helidroma.
Unutar njihovih granica operacije dronovima biće zabranjene, osim kada postoji odobrenje operatora aerodroma ili helidroma i odgovarajuće operativno odobrenje Direktorata.
Poseban režim odnosi se na šest aerodroma: „Nikola Tesla“, „Konstantin Veliki“, „Ponikve“, „Batajnica“, „Morava“ i „Vršac“.
Kod njih se blizinom aerodroma smatra područje koje se prostire tri kilometra od svake ivice osnovne staze.
Kod ostalih aerodroma zona iznosi 1,5 kilometara.
Ovakva ograničenja nisu specifičnost Srbije. Rizik od sudara drona i aviona doveo je prethodnih godina do znatno strože regulative širom sveta.
Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) takođe propisuje posebna pravila i ograničenja za operacije bespilotnim letelicama u kontrolisanom i drugom zaštićenom vazdušnom prostoru.
Nova pravila i za autoputeve
Promene će biti značajne i za snimanje saobraćajnica.
Biće zabranjeno lebdenje drona iznad autoputa i kontinuirano letenje njegovom trasom. Zabrana obuhvata i pojas od 20 metara sa obe strane autoputa. Prelet će, međutim, biti moguć pod propisanim uslovima u otvorenim kategorijama A1 ili A2.
Dron tada mora da bude najmanje 20 metara iznad autoputa. Pilot mora da održava vizuelni kontakt sa letelicom i preduzme mere kojima se smanjuje rizik po vozače.
Kod puteva koji nisu autoputevi takođe neće biti dozvoljeno lebdenje i kontinuirano letenje duž saobraćajnice. Ograničenje od 20 metara sa obe strane neće se primenjivati kada nema saobraćaja motornih vozila.
Sam prelet puta biće moguć uz najmanje 20 metara visine i održavanje vizuelnog kontakta sa dronom.
Industrijski objekti dobijaju zaštitni pojas
Nova uredba značajna je i za industriju, energetiku i kritičnu infrastrukturu.
Letovi će biti zabranjeni iznad i na udaljenosti manjoj od 100 metara od industrijskih objekata, značajnih elektroenergetskih postrojenja i objekata za snabdevanje vodom za piće.
Kod posebno rizičnih postrojenja granica se povećava pet puta.
Ako se u objektu proizvode, koriste ili skladište eksplozivne ili toksične materije, zapaljive i gorive tečnosti ili zapaljivi gasovi, minimalna udaljenost iznosiće 500 metara.
Izuzetak će biti moguć uz odobrenje vlasnika ili korisnika objekta.
Ograničenja stižu i u stambene zone
Pravila će direktno uticati i na one koji dronove koriste za fotografisanje i snimanje nekretnina, događaja ili promotivnih materijala.
Zabranjen je let na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 15 metara od stambenih i stambeno-poslovnih zgrada i porodičnih kuća.
Dron takođe neće smeti da leti na visini manjoj od 50 metara iznad tih objekata.
To je važna promena za profesionalne fotografe, producentske kuće, agencije za nekretnine i druge kompanije koje koriste snimke iz vazduha.
Dron više neće moći da poleti bez provere mape
Suština nove uredbe nije samo u novim udaljenostima. Menja se način na koji će operater morati da priprema let.
Pre poletanja više neće biti dovoljno proceniti da li na lokaciji postoji aerodrom ili neki očigledno zaštićen objekat. Korisnik će morati da proveri geografsku zonu i važeća ograničenja.
Time Srbija dodatno približava sistem regulacije dronova modelu koji se razvija u Evropi.
EASA geografske zone definiše kao delove vazdušnog prostora koje nadležni organ uspostavlja radi omogućavanja, ograničavanja ili isključivanja operacija bespilotnih vazduhoplova zbog rizika povezanih sa bezbednošću, privatnošću, zaštitom podataka, bezbednošću ljudi ili životnom sredinom. Više informacija dostupno je na EASA stranici posvećenoj geografskim zonama za dronove.
Za građane i kompanije poruka novih pravila je jasna: provera vazdušnog prostora postaje sastavni deo svakog leta dronom.
Posebno će to biti važno u Beogradu i drugim gusto izgrađenim područjima. Veliki broj državnih, bezbednosnih, infrastrukturnih i stambenih objekata znači da će mogućnosti za slobodno letenje biti znatno ograničenije nego na prvi pogled.
Za profesionalne operatere to donosi dodatnu administraciju. Istovremeno, precizno definisane zone mogu da smanje pravnu neizvesnost oko toga gde je let dozvoljen, a gde je potrebno prethodno odobrenje.
Od 29. oktobra zato će jedno pravilo biti važnije nego ranije: pre nego što uključite dron, prvo proverite mapu.
