Autor: Miloš Stepandić, šef Odeljenja za poslove sa privredom
Kada govorimo o razvoju sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, ali i bilo gde u svetu, kao ključni pojam nameće se – konkurentnost. Zašto je konkurentnost vitalna vrednost preduzeća i šta sve ona podrazumeva? Najkraće, konkurentnost je sposobnost preduzeća da se efikasno prilagođavaju novonastalim privrednim uslovima i da se razvijaju u skladu sa svim izazovima koje nameće tržište. Kada za jedno preduzeće kažemo da je „konkurentno“, to znači da je ono otvoreno i planski spremno za promene i inovacije, a od ove dve sposobnosti zavisi njihova održivost.
Ključna promena koja se danas očekuje od svih preduzeća je energetska tranzicija. O tome koliko je ona važna svedoči i činjenica da se između energetske tranzicije i konkurentnosti stavlja znak jednakosti. To je posledica sve snažnijeg globalnog pritiska da se emisije CO2 moraju smanjiti – a taj pritisak ne pogađa samo velike privredne aktere, već i one srednje i male.
Međutim, za MSP u Srbiji integracija zelenih tehnologija je još uvek bauk. Prema rezultatima istraživanja u okviru projekta SME KOMPAS, koji detaljno prati i meri konkurentnost ovog sektora, kod nas još uvek ne postoji značajna spremnost MSP za energetsku tranziciju. Čak 68% preduzeća uopšte ne razmišlja o investiranju u OIE, dok 61% ne razmišlja čak ni o unapređenju energetske efikasnosti svog poslovanja.
U ovakvom kontekstu, u kojem je dominantan problem nedovoljna informisanost MSP o neophodnosti zelene tranzicije, a dominantna emocija strah od promena, banke su te koje mogu (i moraju) da doprinesu promeni matrice.
ProCredit Banka, kojoj je već dve decenije poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzeća u fokusu (kada govorimo o biznis klijentima), svesna je odgovornosti banke kao razvojnog partnera preduzeća u procesu transformacije. Zato je uzela vrlo aktivno učešće u ostvarenju tog cilja. Specifičnost ProCredit Banke je što klijentima iz ove kategorije nudi partnerstvo – a to znači i edukaciju i definisanje pravaca i modela razvoja (koji su u skladu sa EU zahtevima održivosti), a na kraju i finansijsku podršku koju klijent može da iznese. Prva smo banka koja je formirala posebno Odeljenje za održivi razvoj, u kojem radi tim eksperata (inženjeri, ekolozi, ekonomisti), koji koordiniraju ovim projektima.
Iskustvo pokazuje da MSP koja se odluče na energetske investicije ne samo da smanjuju svoje troškove na duži rok, već i poboljšavaju svoju tržišnu poziciju, privlače ekološki osvešćene partnere i ispunjavaju sve strože regulative o zaštiti životne sredine. Ono što je važno da se podvuče – razvoj MSP u pravcu održivosti nije moguć bez podrške banke. Stav da je banku bolje zaobići nego sa njom poslovati, a koji je tradicionalno prisutan u sektoru MSP u Srbiji, ProCredit uspešno menja kod svojih klijenata. Edukativna, odnosno konsultantska uloga koju smo preuzeli na sebe nije laka, ali rezultate već vidimo – klijenti koji rade u partnerstvu sa ProCredit bankom uspešno su krenuli putem zelene transformacije biznisa. Na ovaj način naša banka posredno, ali bih rekao vrlo konkretno, doprinosi održivom razvoju srpske privrede.
