Izvršni direktor kompanije Intel Pet Gelsinger, bio je primoran da napusti posao nakon što je odbor izgubio poverenje u njegove planove da preokrene poslovanje kompanije.
Sukob u gigantu proizvodnje čipova je dostigao vrhunac prošle nedelje kada se Gelsinger sastao sa odborom o napretku kompanije u osvajanju tržišnog udela i smanjenju jaza sa kompanijom Nvidia.
Njemu je data mogućnost da se povuče ili da bude smenjen, i odlučio je da objavi kraj svoje karijere u Intelu, piše Fortune.
Finansijski direktor Intela Dejvid Zinsner i Mišel Džonston Holthaus su privremeni ko-izvršni direktori, dok odbor traži Gelsingerovu zamenu, navodi se u saopštenju kompanije. Frank Jeri, nezavisni predsednik odbora Intela, biće privremeni izvršni predsednik.
Slavljen kao spasilac
Gelsinger (63) je slavljen kao spasilac giganta čipova, koji je uvek govorio o svojoj odlučnosti da vrati Intelu prevlast u industriji poluprovodnika. Došao je u Intel kada je bio tinejdžer, ali je napustio 2009. i postao izvršni direktor VMware. Vratio se 2021. na mesto izvršnog direktora.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se Intel suočio bio je potres industrije u obliku računarstva sa veštačkom inteligencijom. Nvidia, koja je svoje grafičke čipove pretvorila u ključnu komponentu za data centre, dominira u tom području i uzela je desetine milijardi dolara koji bi nekada otišli Intelovoj diviziji centara podataka. Nekadašnji rival u niši koji se borio u Intelovoj senci postao je najvrednija svetska kompanija kojom se trguje na javnom tržištu, a Intelovi pokušaji da se probije na to tržište sa novim proizvodima tek treba da se dese.
„Znamo da imamo mnogo više posla u kompaniji i da smo posvećeni vraćanju poverenja investitora“, rekao je Jeri, privremeni izvršni predsednik u saopštenju kompanije. „Kao odbor, znamo pre svega da našu grupu proizvoda moramo staviti u centar svega što radimo. Naši kupci to zahtevaju od nas, a mi ćemo ih isporučiti.”
Korak unazad za Intel
Dešavanja u Intelu takođe predstavljaju korak unazad za ambicije Bajdenove administracije da obnovi američku industriju poluprovodnika. Intelov odlazeći izvršni direktor bio je najveći pristalica Zakona o čipovima i obećao je da će izgraditi fabrike u SAD kako bi pomogao u podršci cilju vraćanja proizvodnje kritične komponente u SAD.
Na kraju, vlada je potpisala konačni sporazum da Intelu dodeli skoro 7,9 milijardi dolara federalnih grantova, najveću direktnu subvenciju iz programa za podsticanje domaće proizvodnje poluprovodnika. Dogovor je bio manji od ranijeg predloga, ali je značio da bi Intel mogao da počne da prima sredstva pošto postigne dogovorene standarde za projekte u četiri američke države.
