Kako se svet razvija, tako se razvija i svaka generacija onih koji ga čine. Upravo sada, u centru pažnje je generacija Alfa, demografska grupa koja je nasledila generaciju Z. Ali ko su oni zapravo i šta ih izdvaja?
Gen Alfa su deca rođena otprilike između 2010. i 2024., potomci milenijalaca i prva generacija rođena u potpunosti u 21. veku. Oni odrastaju okruženi tehnologijom, zbog čega su i dobili nadimak „iPad deca“. Digitalna tehnologija je toliko ukorenjena u njihovim životima da je postala deo njih, i oblikuje veliki deo njihovih aktivnosti druženja, zabave i učenja.
Proširena stvarnost (AR), virtuelna stvarnost (VR) i veštačka inteligencija (AI) za ovu generaciju nisu vrhunske inovacije; oni su deo njihovog svakodnevnog života. Prema jednom istraživanju, mnogi od njih starosti između tri i pet godina već imaju tablete: 43 odsto ih ima pre šeste godine. Kako napune šest i sedam godina, postaju izloženi složenijim tehnologijama, uključujući konzole za video, slušalice i pametne televizore. Do osme i devete godine, već uspešno barataju sa laptop i desktop računarima, a njihovi brižni roditelji milenijalci su im dali prvi pametni telefon već u devetoj godini. Jedno drugo istraživanje pokazuje – alarmantne- brojke: deca uzrasta od 8 do 12 godina provode skoro pet sati dnevno prikovana za ekrane. Pošto imaju pristup različitim uređajima, Alfa generacija je navikla da se fokusira na više ekrana odjednom. To znači da konzumiraju sadržaj na sasvim drugačiji način od prethodnih generacija.
Očekuje se da će Gen Alpha biti najbrojnija generacija u istoriji, sa više od 2 milijarde ljudi, i mogla bi da nadmaši bebi bumere po brojnosti već u 2025.godini
Omiljena platforma im je YouTube, što i nije neočekivano, s obzirom da je većina njih prve reči naučila upravo preko pesmica i crtanih koje su im roditelji puštali odatle. Čak 86 odsto dece iz Alfa generacije i dalje konzumira sadržaj na ovoj platformi, sada zahvaljujući brendovima koji ih tu targetiraju, ali i influenserima i kreatorima sadržaja njihove generacije koji se stalno pojavljuju na YouTube-u i TikTok-u.
Generacija Alfa i svrha u životu
Gledano na globalnom nivou, Gen Alfa je najraznovrsnija generacija do sada, i etnički i kulturno. U Sjedinjenim Državama, na primer, oni odrastaju u zajednicama koje su multikulturalnije nego ikada ranije. Ova raznolikost se ogleda kako u njihovim grupama prijatelja i medijima koje konzumiraju. Društvene mreže ih izlažu globalnim pitanjima i različitim perspektivama, pa tako veliki broj njih prati naloge koji promovišu održivost ili socijalnu pravdu, što utiče na njihove vrednosti i postupke. Ovaj društveno svesni način razmišljanja ih razlikuje od prethodnih generacija, podstičući osećaj odgovornosti prema globalnim izazovima. Klimatske promene su glavni prioritet, a mnogi su uključeni u ekološke klubove ili inicijative ( u ovome im pomažu i škole, sa svojim programima u kojima učenici prate potrošnju energije ili učestvuju u akcijama čišćenja).
Zanimljivo je da se čini da pripadnici Alfa generacije, u poređenju sa npr. generacijom Z, ima izraženiju potrebu za svrhom u zivotu. Oko 30 odsto njih želi da se, kada odraste, bavi poslom koji uključuje pomaganje ljudima ili životinjama.
Današnja deca su posmatrala kako njihovi roditelji, tokom pandemije, prelaze na fleksibilniji rad, što znači da će hibridni model rada i rad na daljinu za njih biti ne “lepa želja” već očekivanje.
Mentalno zdravlje je takođe velika stvar za Alfe, čak i u mladosti: 75 odsto dece od 8 do 10 godina razmišlja o mentalnom blagostanju i okreću se aktivnostima kao što su vežbanje, boravak na otvorenom i ćaskanje i kvalitetno provođenje vremena sa porodicom i prijateljima. I ovo je tako posledica kako promena u obrazovnim programima, tako i u praćenju pravih sadržaja i kreatora na platformama: na časovima ali i na TikTok-u, recimo, mogu da rade vežbe svesnosti, diskutuju o svojim osećanjima, grade empatiju… što im sve pomaže da razviju emocionalnu inteligenciju, više nego ijedna generacija pre njih.
Tehnologija i posao
Za generaciju Alfa, obrazovanje postaje personalizovanije i više zasnovano na tehnologiji. Oni cene kreativnost i verovatno će slediti puteve učenja koji im omogućiti da istraže svoje maštovite strane. Ova deca umeju da se brzo kreću u digitalnom pejzažu kako bi pronašli rešenja, istražili nove načine individualnog izražavanja i samostalno stekli znanja.
Čini se da nikada pre generacijski jaz nije bio toliko dubok. Jasno je da će Generacija Alfa biti značajan disruptivni faktor ne samo u kulturi, već i u ekonomiji i radnim mestima, i predstavljaće ogromnu priliku onima koji ih razumeju. Do 2030.godine Gen Alfa će činiti 11 odsto odrasle radne snage a 65 odsto njih će raditi na poslovima koji danas ne postoje. Za razliku od generacije Z, Alfe će ući na tržište rada kojim dominiraju AI i automatizacija. Prilagodljive veštine i kontinuirano učenje biće od suštinskog značaja za uspeh u njihovoj karijeri – a to je nešto u čemu su vešti još od detinjstva, baš kao i u prihvatanju novih veština i tehnologija. Ova generacija ima potencijal da budu lideri u inovacijama, vešti u istraživanju, rešavanju problema, onlajn saradnji i sa snažnom željom da budu ti koji će “napraviti razlika”.
Generacija Alfa je spremna da ostavi hrabar pečat u našem kulturnom, tehnološkom i ekološkom pejzažu. Njihovo ukorenjeno razumevanje tehnologije, zajedno sa jakim osećajem društvene odgovornosti, moglo bi da nas pokrene ka budućnosti koju su prethodne generacije jedva mogle da zamisle.
