Činjenica da je stan u katastru nepokretnosti upisan samo na ime muža ne znači da supruga nema pravo na tu nekretninu. Prema Porodičnom zakonu Srbije, imovina stečena radom tokom trajanja bračne zajednice po pravilu predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Međutim, pitanje vlasništva nije uvek jednostavno. Važno je kada je stan kupljen, kojim novcem je plaćen i da li između supružnika postoji poseban sporazum.
Kupovina stana za većinu porodica predstavlja jednu od najvećih životnih investicija. Ipak, mnogi bračni parovi ne razmišljaju o tome na čije ime će nekretnina biti upisana sve dok ne dođe do razvoda, naslednog postupka ili pokušaja prodaje.
Tada se često postavlja pitanje: ako stan glasi samo na muža, da li supruga ima pravo na polovinu?
Odgovor je da supruga može imati pravo na zajedničku imovinu, čak i kada nije upisana u katastar. Ipak, to ne znači da automatski ima utvrđen suvlasnički udeo od tačno 50 odsto u svakoj situaciji.
Šta kaže Porodični zakon Srbije?
Porodični zakon razlikuje dve osnovne kategorije imovine supružnika: zajedničku i posebnu.
Zajednička imovina je ona koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku. To znači da stan kupljen od zarada ostvarenih tokom braka, po pravilu, pripada zajedničkoj imovini.
Pri tome nije presudno ko je potpisao kupoprodajni ugovor, ko je uplatio novac prodavcu ili na čije ime stižu računi.
Važno je poreklo sredstava kojima je nekretnina kupljena.
Prema članu 176. Porodičnog zakona, smatra se da je upis prava na nepokretnosti izvršen na ime oba supružnika i kada je u javni registar upisan samo jedan od njih. Zakon predviđa i izuzetke, naročito kada postoji pisani sporazum o deobi zajedničke imovine, bračni ugovor ili sudska odluka o pravima na nepokretnosti.
Ova odredba ima veliki značaj za supružnike koji nisu formalno evidentirani kao vlasnici.
Da li supruga automatski dobija polovinu stana?
Kod deobe zajedničke imovine zakon polazi od pretpostavke da su udeli supružnika jednaki. To znači da se, po pravilu, pretpostavlja da svakom pripada po polovina zajedničke imovine.
Međutim, ta pretpostavka može biti osporena. Supružnik koji tvrdi da je njegov doprinos sticanju zajedničke imovine bio veći može pokušati da to dokaže u sudskom postupku.
Sud pritom ne posmatra samo visinu zarade. U obzir se uzimaju i vođenje domaćinstva, staranje o deci, briga o imovini i drugi oblici doprinosa zajedničkom životu.
Zbog toga činjenica da supruga nije bila zaposlena ne znači da nema pravo na zajedničku imovinu. Naprotiv, zakon prepoznaje i rad koji nije neposredno plaćen.
Kada stan ipak može biti samo muževljeva imovina?
Postoje situacije u kojima nekretnina kupljena tokom braka ne mora predstavljati zajedničku imovinu. Na primer, ako je muž stan kupio isključivo novcem koji je nasledio ili dobio na poklon, takva nekretnina može predstavljati njegovu posebnu imovinu.
Slično važi i kada je stan kupljen sredstvima dobijenim prodajom nekretnine koju je muž posedovao pre sklapanja braka.
Ipak, poreklo novca mora biti dokazivo. Situacija postaje složenija kada se za kupovinu koriste i posebna i zajednička sredstva. Tada je potrebno utvrditi pravnu prirodu ulaganja i prava svakog supružnika.
Ruski kapital menja pravac: Šta rasprodaja nekretnina u Crnoj Gori znači za tržište i investitore
Posebnu pažnju zahtevaju i slučajevi u kojima je nekretnina bila posebna imovina jednog supružnika, ali joj je vrednost tokom braka znatno povećana zajedničkim ulaganjima.
Porodični zakon u takvim okolnostima predviđa mogućnost ostvarivanja odgovarajućih prava drugog supružnika, zavisno od doprinosa i obima povećanja vrednosti.
Šta ako je stan kupljen na kredit?
Stanovi kupljeni uz pomoć stambenog kredita predstavljaju čest izvor sporova. U praksi se dešava da kredit glasi samo na muža, dok se mesečne rate otplaćuju iz prihoda ostvarenih tokom braka.
Sama činjenica da je muž jedini korisnik kredita ne znači da je automatski i jedini vlasnik nekretnine. Za utvrđivanje imovinskih prava važno je kada je stan stečen, iz kojih sredstava je plaćeno učešće i kako su otplaćivane kreditne obaveze.
Posebno je važno razlikovati vlasništvo nad stanom od obaveza prema banci. Čak i kada supružnici imaju prava na zajedničkoj imovini, to ne znači da su njihove ugovorne obaveze prema banci identične.
Razvod braka sam po sebi ne menja ugovor o kreditu niti automatski oslobađa dužnika obaveza.
Katastar nije jedini dokaz vlasništva
Upis u katastar nepokretnosti ima veliki pravni značaj. Ipak, kod bračne imovine potrebno je uzeti u obzir i posebna pravila Porodičnog zakona. U određenim situacijama supružnik koji nije upisan može zahtevati utvrđivanje svojih prava na nekretnini.
Za dokazivanje mogu biti važni kupoprodajni ugovor, bankarski izvodi, dokumentacija o kreditu, dokazi o poreklu novca i drugi relevantni podaci. Važnu ulogu imaju i pravila o upisu zajedničke svojine supružnika u katastar.
Zato je preporučljivo da bračni parovi već prilikom kupovine nepokretnosti provere kako će biti evidentirana njihova prava.
Time se mogu izbeći kasniji sporovi, naročito kada jedan supružnik želi da proda stan ili kada dođe do razvoda.
Može li muž da proda stan bez saglasnosti žene?
Ako stan predstavlja zajedničku imovinu supružnika, jedan supružnik ne može samostalno raspolagati svojim pravom na toj imovini kao da je reč o njegovoj isključivoj svojini.
Porodični zakon propisuje da supružnici zajedničkom imovinom upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. To znači da upis samo jednog supružnika u katastar ne mora biti dovoljan da bi prodaja bila pravno nesporna.
Ipak, posledice prodaje izvršene bez saglasnosti drugog supružnika zavise od konkretnih okolnosti, uključujući status nepokretnosti, postupanje kupca i pravila o zaštiti savesnih trećih lica.
Zbog toga ovakvi sporovi zahtevaju pojedinačnu pravnu procenu.
Kako se dokazuje doprinos sticanju imovine?
Kada između supružnika ne postoji dogovor o podeli imovine, pitanje udela može završiti pred sudom. Tada je važno razlikovati dokazivanje da je imovina zajednička od dokazivanja da jedan supružnik ima veći udeo.
Zakon polazi od jednakih udela. Supružnik koji traži drugačiju raspodelu mora da potkrepi svoje tvrdnje odgovarajućim dokazima. Pri proceni doprinosa sud može uzeti u obzir zaradu, brigu o deci, održavanje domaćinstva i druge okolnosti.
Zato nije dovoljno jednostavno tvrditi da je stan kupljen novcem jednog supružnika samo zato što je on imao veću platu.
Šta supružnici treba da provere pre kupovine stana?
Najvažnije je da postoji jasna dokumentacija o poreklu novca i načinu sticanja nekretnine. Ako se stan kupuje sredstvima koja predstavljaju posebnu imovinu jednog supružnika, korisno je da to bude pravno jasno uređeno i dokumentovano.
Ako supružnici žele drugačiji imovinski režim od zakonskog, mogu zaključiti bračni ugovor u propisanoj formi.
Pravovremeno uređivanje imovinskih odnosa može smanjiti rizik od dugotrajnih i skupih sudskih postupaka.
- Od Švajcarske do Dubaija: Blagoje Antić i DHG završili prvi projekat vredan 200 miliona dolara
- SPRITE ŠIRI SVOJE GLOBALNO PRISUSTVO U SVETU KOŠARKE UZ NBA ZVEZDU NIKOLU JOKIĆA
- Dunav osiguranje na Wine Visionu
- Zdravlje zaposlenih je i odgovornost poslodavaca: Male promene u radnom okruženju mogu doneti velike rezultate
- Stan kupljen u braku glasi samo na muža: Da li je žena ipak vlasnik polovine?
Zaključak je da ime upisano u katastar nije uvek konačan odgovor na pitanje kome pripada stan kupljen u braku. Presudni mogu biti način sticanja, poreklo novca, postojanje zajednice života i eventualni sporazumi supružnika.
U Srbiji zakon štiti doprinos oba supružnika, uključujući i rad u domaćinstvu i brigu o porodici. Zbog toga pravo na zajedničku imovinu ne zavisi isključivo od toga ko je donosio platu ili potpisao kupoprodajni ugovor.
