Više
    - Reklama -

    Svetska banka revidirala naviše privredni rast sveta, siromašne zemlje zaostaju

    Još članaka iz ove rubrike

    Napredne ekonomije doživljavaju svoje najbolje dane, a zemlje s niskim primanjima najgore, jer će svetska ekonomija ove godine zabeležiti najjači rast za 80 godina, dok siromašne zemlje koje nemaju ni vakcine protiv kovida, nastaviće da zaostaju – ocenila je Svetska banka, a prenosi AFP.

    Ta banka sa sedištem u Vašingtonu podigla je prognozu globalnog rasta za 2021. godinu za 1,5 poen, na 5,6 odsto, zbog snažnog oporavka u “nekoliko glavnih naprednih ekonomija”, uključujući Sjedinjene Države, dok će s druge strane, “ekonomije u nastajanju i razvoju” imati rast od šest odsto.

    U načelu, “stopa je prilično impresivna”, rekao je potpredsednik Svetske banke Aihan Kose, dodajući da tu Kina igra važnu ulogu sa očekivanim rastom od 8,5 odsto. Izuzimajući Kinu, kako on kaže, rast “ekonomija u nastajanju i razvoju” biće samo 4,4 odsto, a ako se uzmu samo “zemlje s niskim prihodima”, rast će biti ispod dva odsto.

    “Napredne ekonomije imaju svoje najbolje dane, a zemlje s niskim prihodima najgore”, rekao je Kose.

    Kreatori politike treba da imaju na umu da je “apsolutno neophodno brzo vakcinisati i vakcinisati svuda, ne samo u naprednim ekonomijama”, ocenjuje potpredsednik Svetske banke, upozoravajući da vakcinacija kasni, a trebalo bi brinuti i o novim talasima pandemije.

    Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas kaže da “iako postoje ohrabrujući znaci globalnog oporavka, pandemija nastavlja da pogoršava siromaštvo i nejednakost stanovništva zemalja u razvoju širom sveta”, i dodaje da se očekuje da će se oko 90 odsto “naprednih ekonomija” vratiti do 2022. na nivo dohotka po stanovniku pre pandemije, ali da će to isto postići samo oko trećina “ekonomija u nastajanju i razvoju”.

    Kao rezultat, jaz u prihodu po glavi stanovnika između naprednih ekonomija i najsiromašnijih zemalja, koji se sužavao pre pandemije, stagniraće ili će se čak i povećati, kažu predstavnici SB i napominju da će, uprkos istorijskom oporavku, globalni bruto domaći proizvod biti oko dva odsto manji od projekcija za ovu godinu sastavljenih pre pandemije.

    Sjedinjene Države su imale koristi i od glavnih stimulativnih paketa i od brze i efikasne kampanje vakcinacije, a Kina ima koristi od jake potražnje za obnovom trgovine.

    Međutim, ekonomije s niskim prihodima gomilaju teškoće, jer su pogođene sve većom nesigurnošću, a drugi rizici takođe zamagljuju budućnost zemalja u razvoju, posebno inflacija, podvlači Svetska banka.

    “Verujemo da će ubrzanje inflacije biti privremeno”, rekao je Aihan Kose, “ali za sada se zemlje sa niskim primanjima bore s rastućim cenama hrane koje čine oko polovine potrošnje domaćinstava. A to dovodi do rastuće nesigurnosti prehrane u tim zemljama”.

    SB pažljivo prati taj pokazatelj, posebno jer bi “da inflacija nije privremena i da su centralne banke reagovale (povećanjem kamatnih stopa) to imalo posledice po ekonomije u razvoju”, rekao je Kose.

    Sa nesinhronizovanim ekonomskim oporavkom širom sveta, nagli rast kamatnih stopa, posebno u Sjedinjenim Državama, dodatno bi oslabio te zemlje koje bi se suočile sa povećanjem troškova refinansiranja svog duga.

    Dejvid Malpas podseća da je i pre pandemije polovina “zemalja s niskim prihodima” imala teškoća u otplati duga ili su bile “u velikom riziku” da više neće moći da ga uopšte otplate i zato poziva na “nastavak globalne saradnje” i učešće privatnog sektora kako bi se smanjio dug najsiromašnijih zemalja.

    Kroz G20, Svetska banka i MMF pokrenuli su inicijativu za obustavljanje servisiranja duga desetina “zemalja s niskim prihodima”, ali taj aranžman ističe krajem ove godine.

    Odgovori

    Molimo unesite svoj komentar!
    Ovde unesite svoje ime

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo