Nije teško predvideti šta je Svetski ekonomski forum naveo kao rizik „broj jedan“ za čovečanstvo u 2021. godini – zarazne bolesti. Pandemija virusa COVID-19, od kojih je u trenutku nastanka ovog teksta u svetu preminulo više od 2,3 miliona ljudi, dok je više od 107 miliona zaraženo, već nanosi ogromne ekonomske štete globalnoj ekonomiji. Stoga ne čudi da se u Izveštaju o globalnim rizicima za 2021. (Global Risk Report 2021, WEF) upravo ovaj rizik percipira kao najvažniji na kratak rok, do dve godine
Neposredni ljudski i ekonomski troškovi pandemije COVID-19 su – veliki i prete da unazade godine progresa utrošene za smanjenje globalnog siromaštva i nejednakosti, ali i da nanesu dalju štetu socijalnoj sigurnosti i globalnoj saradnji koji su već bili oslabljeni pre udara virusa, ocenjuje se u Izveštaju.
Nove barijere individualnom i kolektivnom napretku najverovatnije su rezultat pandemije, pošto se svet suočio sa iznenadnim prekidom socijalnih veza, još širom digitalnom podelom, naglim promenama na tržištima i u ponašanju potrošača, gubitku obrazovanja i poslova, ali i izazovima u oblasti demokratije i međunarodnim odnosima. Stoga su „digitalna nejednakost“, „razočaranost mladih“ i „socijalno koheziona erozija“ (urušavanje socijalnog jedinstva) uključeni u Anketu o percepciji globalnih rizika i svi su ih ispitanici prepoznali kao kritične kratkoročne pretnje.
Gde je ekonomska kriza – tu je i egzistencijalna, koja se navodi kao drugi potencijalni rizik na kratak rok. Urušavanje sektora usluga – najviše u oblasti turizma i vazduhoplovstva, dovelo je do gubitka posla širom planete.
Uticaj pandemije na egzistenciju ljudi je bio katastrofalan, ocenjuje se u Izveštaju.
Ovo se posebno odnosi na one koji nemaju štednju, koji su ostali bez posla ili su suočeni sa smanjenjem zarada.
Zaposlene majke naročito ranjive
„U drugom kvartalu 2020. godine izgubljeno je radnih sati u vrednosti ekvivalentnoj 495 miliona radnih mesta. To je 14 odsto radne snage celog sveta. U trenutku kada je nastajao Izveštaj, samo polovina je očekivala oporavak do kraja godine. Mladi, nekvalifikovani radnici, zaposleni roditelji – pogotovo majke – ranjive manjine, bile su naročito teško pogođeni. Čak 70 odsto zaposlenih žena u devet najvećih svetskih ekonomija veruje da će njihove karijere biti usporene pandemijom virusa COVID-19, dok 51 odsto mladih iz 112 zemalja veruje da je njihov napredak u obrazovanju odložen”, navodi se u Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
Iako su se mnoge ekonomije oporavile od finansijske krize 2008–2009, one koje su najteže pogođene velikom recesijom nikada nisu u potpunosti.
Kao rezultat, ocenjuje se u Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, nezaposlenost mladih je od 2008. globalno porasla. Nacionalne politike još uvek ne uspevaju da podignu zaposlenost mladih u mnogim slučajevima. Tvrdoglavu, visoku, sistemsku nezaposlenost mladih bilo je teško podići slabim strukturnim transformacijama, pogotovo na Bliskom istoku i Severnoj Africi.
Mladi „skaču“ između malo plaćenih kratkoročnih poslova, čemu je doprineo rast poslova iz oblasti „gig“ ekonomije (frilenserski rad), ali i neplaćena ili loše plaćena praksa.
Istovremeno, ocenjuje se, tržište rada suzilo je mogućnost zapošljavanja mladih – beleži se deficit šansi za posao za visokoobrazovane mlade u pojedinim sektorima, dok je u drugim sektorima na snazi „kriza veština“.
Treći rizik po veličini, kada je reč o kratkom roku, jeste rizik ekstremnih vremenskih neprilika.
Pod njim se podrazumevaju gubici ljudskih života, šteta na ekosistemima, uništenje imovine ili finansijski gubici na globalnom nivou, kao rezultat ekstremnih vremenskih događaja: hladnih frontova, požara, poplava, toplotnih talasa, oluja…
Slede propusti u sajber sigurnosti, koji za posledicu mogu da imaju velike finansijske gubitke.
Kada je reč o sajber sigurnosti, Izveštaj, ovaj put, objedinjuje dva rizika. Tako su sajber napadi (cyberattacks) i zloupotreba podataka (data fraud ) spojeni u jedan rizik – propuste u sajber sigurnosti, odnosno neuspeh mera sajber sigurnosti (failure of cybersecurity measures).
Digitalna nejednakost navodi se kao peti po veličini rizik, u vezi sa kratkoročnom pretnjom po svet. Jaz između onih kojima su digitalne tehnologije dostupne i onih kojima nisu i dalje se povećava među zemljama, ali i unutar samih država. To, posledično, ograničava ulaganje u digitalno obrazovanje, što vodi ka smanjenoj ekonomskoj mobilnosti pojedinca.
Četvrta industrijska revolucija i povećanje nejednakosti
COVID-19 značajno je uticao na četvrtu industrijsku revoluciju ubrzavajući širenje e-trgovine, onlajn obrazovanja, „digitalnog zdravlja“. Ovi pomaci, kako se navodi u Izveštaju, nastaviće značajno da transformišu odnose među ljudima i uslove života i dugo nakon okončanja pandemije.
„Ova promena može društvima da pruži ogromne koristi – odgovor na COVID-19 pun je tih primera, od sposobnosti rada na daljinu do brzog razvoja vakcina. Međutim, ovakav razvoj događaja takođe pogoršava dalju nejednakost“, navodi se u Izveštaju.
Kako se dodaje, ispitanici Ankete o percepciji globalnih rizika GRPS ocenili su „digitalnu nejednakost“ kao kritičnu pretnju po svet u sledeće dve godine, ali i kao sedmi najverovatniji dugoročni rizik.
Šta nam preti na dugi rok
Preostalih pet najvećih rizika, kada je reč o očekivanjima na kratak rok, do dve godine, odnose se na dugotrajnu stagnaciju, terorističke napade, razočaranje mladih, eroziju socijalnog jedinstva i – loš uticaj ljudi na životnu sredinu.
Među rizicima na srednji rok, broj jedan drži rizik – „pucanje imovinskog balona“, poput onoga iz 2008. godine. Sledi slom IT infrastrukture, nestabilnost cena, šokovi u snabdevanju robom, kriza duga.
Na dugi rok, od pet do 10 godina, najveći rizici su: oružje za masovno uništavanje, propast države, gubitak biološke raznovrsnosti, negativan tehnološki napredak…
Osim vremenskog horizonta rizika koji su pretnja po svet, Izveštaj rangira rizike i prema verovatnoći dešavanja i prema nivou globalnog uticaja. Među najvećim verovatnoćama rizika u narednih deset godina su ekstremno vreme, neuspeh u klimatskim promenama i štete koju ljudi naprave prema životnoj sredini.
Takođe i koncentracija digitalne snage, digitalna nejednakost i neuspeh u sajber bezbednosti.
Na prvom mestu među rizicima koji bi imali najveći globalni uticaj su – zarazne bolesti, sledi neuspeh u klimatskim promenama i drugi ekološki rizici. Tu je i oružje za masovno uništavanje, krize po život, dužničke krize, ali i kvar IT infrastrukture.
Među najneposrednijim rizicima – onima koji su najverovatniji da svet zadese u naredne dve godine, nalazi se kriza zapošljavanja i egzistencije, razočaranje mladih, digitalna nejednakost, ekonomska stagnacija, šteta po životnu sredinu koju je napravio čovek, urušavanje socijalnog jedinstva i teroristički napadi.
Ledeno doba zapošljavanja
Dok je digitalni skok otključao mogućnosti za mlade ljude u nekim zemljama, mnogi od njih sada ulaze u period traženja posla u „radnom ledenom dobu“. Mladi ljudi širom sveta doživljavaju svoju drugu veliku globalnu krizu u jednoj dekadi. Ova generacija, koja je već izložena degradaciji životne sredine, posledicama finansijske krize, rastućoj nejednakosti i prekidu industrijske transformacije, sada se sauočava sa ozbiljnim izazovima u svom obrazovanju, ekonomskim perspektivama i mentalnom zdravlju. Prema Anketi GRPS, rizik od „razočaranja mladosti“ uglavnom se zanemaruje, ali će on postati kritična pretnja za svet u kratkom roku.
Klimatske promene
Klimatske promene na koje nijedna zemlja, društva, ni pojedinci nisu imuni i dalje predstavljaju katastrofalan rizik.
Iako su zaključavanja širom sveta, zbog pandemije virusa COVID-19, dovela do pada globalnih emisija štetnih gasova u prvoj polovini 2020. dokazi iz finansijske krize 2008–2009, upozoravaju da bi se štetne emisije mogle vratiti. Pomak ka zelenoj ekonomiji svakako ne može da se odlaže za period kada prođu šokovi zbog pandemije COVID-19. Neuspeh u klimatskom delovanju je najuticajniji i drugi po verovatnoći dugoročni rizik identifikovan u pomenutoj Anketi.
