Postoji stara, ali uporno aktuelna zabluda: da je svako dugotrajno prijateljstvo automatski i dobro prijateljstvo. U stvarnosti, to često znači da smo već godinama zarobljeni u emotivnim obrascima koji nas iscrpljuju, ali ih ne prepoznajemo jer su normalizovani. Kada kažeš: „Ali znamo se iz osnovne“, to nije isto što i: „Ali osećam se sigurno i vrednovano u ovom odnosu“.
Neke od najtežih životnih dinamika ne dešavaju se u ljubavnim vezama, već upravo među ljudima koji se nazivaju prijateljima. Nema raskida, ali ima “ghostovanja”. Nema zatvaranja vrata, ali zato ima zamki krivice i poruka u stilu: „Ti si se promenila.“
Prema rečima psihoterapeutkinje Ester Perel, koja se specijalizovala za ovu oblast, , prijateljstvo može biti emocionalni dom, ali i mesto tihe erozije identiteta, ako ne postoji ravnoteža u brizi i međusobnom poštovanju. “Odnos može da prestane da bude funkcionalan, čak i ako nijedna strana nije otvoreno loša. Ključno je da li u tom odnosu postoji uzajamna regulacija emocija, podrška i prostor za autentičnost. Ako toga nema, a osećate kao da stalno morate da filtrirate svoje misli i ono što izgovarate, izvinjavate se zbog svojih uspeha ili se vraćate kući isceđeni i umorni nakon svake kafe – to je ozbiljan alarm.
Toksična prijateljstva nisu nužno ni dramatična ni očigledna. Većina njih funkcioniše na suptilnom nivou: nešto u vama se štrecne svaki put kad se ta osoba javi, ali i dalje kažete sebi da preuveličavate. Evo nekoliko znakova koji sugerišu da se možda ne radi o „teškom periodu“, već o nezdravom obrascu:
Kompetitivnost umesto podrške: Svaki uspeh izaziva defanzivnost. Umesto „Bravo!“, dobijate: „Baš ti se sve poklapa u poslednje vreme, a?“
Pasivna agresija: Umesto direktne kritike, koristi se takozvani “humor sa bodljama” (kod nas postoji bolji ali neprimeren izraz, “u šali pa…”): „Znaš ti da ja to mislim u pozitivnom smislu“, kažu nakon komentara kojim su vas upravo povredili
Briga je jednosmerna ulica: Vi ste ti koji se sete rođendana, donose poklone sa putovanja, šalju poruke kad su bolesni, slušate o svakom kriznom periodu ali i o najmanjem, pa čak i umišljenom, stresu. A kad vama zatreba rame za plakanje, ili prosto neko da vas pita kako ste – njih nema.
Osećaj iscrpljenosti: Viđanje s tom osobom više liči na obavezu nego na radost. Osećate grižu savesti što niste „dovoljno dostupni“ ( a najverovatnije vam se to dosta jasno i glasno i spočitava) iako se ta osoba nikad ne pita da li je i koliko ona vama na raspolaganju
Stalna potreba da se pravdate: Zašto nisi odgovorila odmah, zašto nisi pitala kako je, zašto si provela vikend s nekim drugim
Emocionalna iscrpljenost: Svaki susret s tom osobom završi se time što preispitujete svoj karakter, izbor garderobe i smisao života.
Psihološka osnova ovih dinamika leži u konceptu asimetričnih odnosa – odnosa u kojima jedna strana stalno investira, a druga crpi. Dugoročno, ovo vodi emocionalnom iscrpljivanju, padu samopouzdanja i osećaju krivice kad poželite da se distancirate.
U jednom istraživanju objavljenom u Journal of Social and Personal Relationships, otkriveno je da upravo ovakva prijateljstva – ona koja povremeno deluju kao da su „okej“, ali u osnovi izazivaju teskobu – imaju dugoročno negativniji uticaj na mentalno zdravlje nego povremeni konflikti u stabilnim vezama.
To je zato što nas društvo uči da su prijatelji „porodica koju biramo“. Pa kada “izabrana porodica” počne da nas sabotira ili srozava, osećaj izdaje je još dublji.
Zašto ostajemo u toksičnim prijateljstvima?
Postoje brojni razlozi, a većina ih ima koren u našem emocionalnom razvoju:
Nostalgija: Uspomene sa ekskurzija, prve ljubavi, mature… sve to deluje kao lepak tog odnosa. Ali emocionalna vezanost na osnovu prošlosti ne znači da taj odnos ima vrednost i u sadašnjosti.
Strah od gubitka: Gubitak prijatelja može da izgleda kao lični neuspeh. Pritom, mnogi ljudi osećaju da će biti okarakterisani kao „loši“ što su prekinuli prijateljstvo, jer takav raskid nije “društveno prihvaćen” kao prekid ljubavne veze, kada ljudi oko vas priskoče da vas teše i razumeju
Emocionalna zavisnost: Uloga „spasioca“, „rame za plakanje“ ili „uvek dostupne osobe“ može da postane deo identiteta. Kada iz nje počnete da izlazite, možete se osećati kao da izdajete deo sebe.
Ukratko, često ne prekidamo toksična prijateljstva jer nas vežu godine, zajednički trenuci, nostalgija, ili još gore — krivica. “Znam da nije fer, ali mi je bila uz mene kad mi je bilo najteže.” Okej, ali da li je i sada? Psihoterapeuti to nazivaju „emotivnim zelenašenjem“ i jasno kažu: “Biti uz nekog u prošlosti ne znači da morate da budete uz njega zauvek.”
U neurobiološkom smislu, toksična prijateljstva mogu postati ciklus stresa: svaki kontakt aktivira amigdalu (deo mozga zadužen za emocije i reakcije na stres), a istovremeno nam daje dopaminsku nadu da će „ovaj put biti drugačije“. Tako ulazimo u emocionalni tobogan koji pojačava anksioznost i smanjuje otpornost na frustraciju.
Kako se emocionalno osloboditi (bez griže savesti)
Raskid prijateljstva ne mora biti agresivan, ali mora biti svestan. Evo nekoliko koraka koji mogu pomoći:
Priznajte sebi istinu: Ako svaki put kada razgovarate osećate uznemirenost, umor, potrebu da se opravdavate ili objašnjavate – to je emocionalni pokazatelj da ste više u ulozi nego u odnosu
Postavite granice: Ne morate odmah sve prekinuti, počnite sa time što ćete biti manje dostupni i recite „ne mogu sada“ bez potrebe za dodatnim objašnjenjem. Pratite kako se osećate kada vaša energija nije uvek na raspolaganju toj osobi
Razgovarajte otvoreno (ali samo ako to zaista želite i osećate se spremni): Nekada vredi probati iskrenu komunikaciju: „Imam osećaj da se naš odnos promenio i da mi ne prija kao ranije. Volela bih da razgovaramo o tome.“
Normalizujte kraj: Ljudi se menjaju. Prijateljstva nisu obaveza iz ugovora koji se ne može raskinuti
Nakon što se distancirate od toksičnog odnosa, postoji faza emocionalne detoksikacije, u kojoj će vam možda nedostajati poruke, rutina, interne šale… Ali nakon toga dolazi tišina i duševni mir. A onda će se pojaviti ljudi koji vas ne mere po starim verzijama sebe, već vas poštuju baš zbog toga kakvi ste danas.
Toksična prijateljstva nas uče da budemo obazrivi sa sobom. Da pažljivo biramo ljude kojima dajemo vreme, poverenje i prisustvo. I da ne pravimo kompromise sa sopstvenim mirom u ime prošlosti.
Jer, na kraju krajeva — ako prijateljstvo više liči na emocionalnu zamku nego na podršku, vreme je da kliknete „unfollow“ u stvarnom životu.
