„Činjenica je da su određeni izazovi koji su bili prisutni u prethodnom periodu izgubili na intenzitetu mada negativni efekti inflacije se osećaju i tokom ove godine, ali u znatno manjem obimu. Rat u Ukrajini i dalje traje, sukobi na Bliskom istoku su eskalirali što se reflektuje na globalnu ekonomiju, a poslednično i na tržište osiguranja. Međutim, našli smo modalitete da prevaziđemo te izazove – sačuvali smo stabilnost poslovanja i nastavili smo da rastemo što ne znači da je bilo lagano“, ovako Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja započinje razgovor na temu najvećih izazova u poslovanju u ovoj godini.
Blagojević podseća da je Srbija ove, za razliku od prošle godine, bila pošteđena od prirodnih katastrofa koje bi prouzrokovale veće štete za razliku od zemalja u regionu, Italije, sada i Španije. Bez obzira na to, negativni efekti događaja, pa čak i onih sa daljih tržišta poput Floride, reflektovaće se i na poslovanje domaćih osiguravača jer je osiguranje, prema njegovim rečima, globalni posao pod uticajem događaja u celom svetu.
„Tržište reosiguranja je već pogođeno ovim događajima i imamo najave koje se odnose kako na veće cene odnosno višu premiju reosiguranja, tako i na smanjenje provizija koje ostvarujemo po osnovu te saradnje, a što je najznačajnije, očekivaće se veći samopridržaj osiguravajućih kompanija. Donekle opravdan zahtev tržišta reosiguranja je da budemo u „istom brodu“ odnosno da zajedno nosimo sudbinu budućeg posla, što znači da i mi lokalno preuzimajući rizik preuzmemo odgovornost za rezultat koji će iz toga proisteći. To znači da ukoliko štete budu veće od prikupljene premije i mi srazmerno snosimo gubitak kao što oni rade“, objašnjava Blagojević.
Šta to znači za klijente kao posledicu tih dešavanja?
Logično je očekivati da ne možemo interno preuzeti sve te efekte. Deo negativnih efekata ćemo amortizovati boljom organizacijom, adekvatnim upravljanjem troškovima, ali će se deo verovatno reflektovati i na klijente. Ne smatram da će biti naglih i dramatičnih izmena. To je moja lična pretpostavka. Ipak u narednom periodu očekujem promene kada je reč o samoj strukturi proizvoda. Naime, već duži niz godina struktura rizika je takva da određeni rizici predstavljaju deo standardnih pokrića. Naslućujem da bi određeni rizici mogli biti deo dopunskih ugovaranja što znači da se ne bi nudili automatski klijentima kao i da bi mogli imati određene podlimite kada je reč o osiguranoj sumi.
Pretpostavljam da nam već sada možete reći na koje to rizike mislite?
Na primer, rizici poplave i zemljotresa su već dopunski rizici, ali je oluja deo osnovnih paketa. Moguće je da oluja izađe iz tog osnovnog paketa i pređe u kategoriju dopunskih osiguranja. Možda ne za sve katagorije klijenata, ali za neke da.
Da li treba da očekujemo da će celo tržište krenuti u tom pravcu ili sada govorite samo o kompaniji na čijem ste čelu?
Mi ne isključujemo takvu opciju kada govorimo o našem poslovanju. Podstaknuti smo takvim razmišljanjem sagledavajući trendove na globalnom tržištu kao i dešavanjima na tržištu reosiguranja. Ne vidim da smo u specifičnom položaju u odnosu na ostale kompanije, ali ne bih da govorim u ime drugih. Podvlačim, to se neće desiti preko noći jer sve to moramo dobro da isplaniramo i kvalitetno iskomuniciramo sa našim klijentima.
Da se za trenutak vratimo izazovima, govorili ste, na neki način, o globalnim dešavanjima koja se reflektuju na domaće tržište, a postoji li nešto što je izazov direktno u vezi sa našim tržištem?
Postoji jedan izazov koji jeste isključivo u vezi sa našim tržištem i odnosi se na prethodne godine. Za ovu godinu ne mogu da tvrdim jer nemamo konačne rezultate, ali očekujem da će biti prisutan i ove godine. Mislim da je krajnje vreme da se domaće tržište osiguranja okrene svim vrstama osiguranja sa jednakom pažnjom i da se otrgnemo od situacije iz prethodnog perioda da uslovno govoreći na lakši način dolazimo do solidnih poslovnih rezultata. U prevodu treba da se okrenemo dobrovoljnim vrstama osiguranja. Kao argument ću vam navesti samo neke pokazatelje koji govore o poslovanju tržišta. Stopa koja predstavlja odnos profita i premije se ukupno na tržištu kretala u visini od 6,2 odsto prošle godine. U životu je ta stopa bila 9,7 odsto, u neživotu 5,4 odsto. U neživotu, bez obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, bila je minus 4,2 odsto u 2023. To su zvanični podaci na osnovu bilansa uspeha 11 osiguravajućih kompanija koje obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti predatih Agenciji za privredne registre.
Mislim da treba da se fokusiramo sa dodatnom pažnjom i na dobrovoljne vrste osiguranja, jer ukoliko se ne računa osiguranje od autoodgovornosti, gubitak u neživotnim osiguranjima je bezmalo 3,5 milijarde dinara, odnosno sve kompanije, osim Wiener Städtische osiguranja, zabeležile su gubitak.
Kao što kažete određene linije biznisa su na ivici isplativosti ili su zapravo u minusu, DZO, kasko, pa prošle godine i imovina od požara zbog velikih šteta. Trenutno je aktuelna jedna izuzetno velika šteta u domaćoj kompaniji što ne znamo kako će se odraziti na rezultat. Kako do profitabilnosti u tim proizvodima?
Pojedinačno visoke štete koje pominjete, pod uslovom da je rizik preuzet po svim pravilima struke, te da su reosigurane, nemaju značajan uticaj na neto rezultat. To možda deluje paradoksalno, ali te štete uglavnom adekvatno pokrije reosiguranje. Neto rezultat je ugrožen zbog manjih, a frekventnih šteta, odnosno davanja pokrića bez dobre procene rizika.
Recimo u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju nemamo visoke štete, ali je frekvencija izuzetno visoka i zato ta vrsta osiguranja generiše negativan rezultat na tržištu. Iako je ta vrsta osiguranja prisutna na tržištu 15 godina, za osiguranje je to kratak period i može se smatrati da smo tek na početku razvoja te linije biznisa. Da biste napravili određene zaokrete potrebno je vreme. Pored toga, reč je o kompleksnom osiguranju jer se uglavnom obavlja kroz formu grupnog osiguranja tako što ga poslodavci ugovaraju za sve ili deo zaposlenih. Pored osiguravajuće kompanije, u procesu učestvuju ugovarači osiguranja pomenute kompanije, osiguranici odnosno zaposleni, neretko i posrednici, zatim medicinske ustanove. U tom procesu svako mora da razume položaj svakog učesnika što bi dovelo do održive pozicije za naredni period. Mislim da smo na dobrom putu i optimista sam kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.
Slično je i kod drugih problematičnih osiguranja. Na kasko je, recimo, značajno uticao skok cene polovnih vozila što je dovelo do toga da naša prosečna šteta bude u višem iznosu. I tu postoji problem frekvencije šteta, a kada su štete frekventne onda rastu i troškovi upravljanja njima.
Da li je jedno od rešenja poskupljenje osiguranja?
Nije sporno da je jedan od mehanizama povećanje cene osiguranja, ali bi ovaj mehanizam trebalo da bude na dnu lestvice. Najpre bi trebalo preispitati efikasnost poslovanja i šta je moguće od troškova smanjiti, odnosno kako rad učiniti efikasnijim. Sledeće je redefinisanje pokrića i adekvatnije sagledavanje rizika. I dalje standardni proizvodi nude pokriće za sve rizike, o čemu smo govorili. Kod masovnih proizvoda to je neophodno. Međutim, postoje neke kategorije rizika koje potpuno odstupaju od nekih standarda i kao što sam napomenuo, potreban je drugačiji pristup.
A da li je Wiener Städtische osiguranje bilo profitabilno po svim linijama biznisa u prošloj godini?
Nismo imali profit samo u imovinskim osiguranjima zbog visokih šteta u superćelijskim olujama, ali smo bili jedina kompanija koja je profitabilna u neživotnom osiguranju ako se ne računa osiguranje od autoodgovornosti.
Da li ste postigli zacrtane ciljeve u dosadašnjem delu ove godine? U kojim linijama biznisa ste najviše rasli, čime ste najviše zadovoljni?
Možemo biti zadovoljni jer je kompanija za devet meseci ostvarila premiju osiguranja iznad postavljenog cilja. Kada je reč o strukturi ne možemo biti do kraja zadovoljni jer imamo prebačaj plana kada su u pitanju neživotna osiguranja, a ispod plana kod životnih osiguranja. Posmatrajući ukupan rezultat izuzetno smo zadovoljni. Profitabilnost je takođe veća od plana. Dve trećine profita je generisano iz neživotnih osiguranja, a ostatak iz životnih. Ohrabruje me što smo u prvih devet meseci zabeležili veoma zadovoljavajuću neto stopu troškova čime pokazujemo klijentima da se odgovorno i racionalno ponašamo.
Najveći rast smo ostvarili u imovinskom osiguranju, kasku, dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ali i osiguranju od autoodgovornosti. Napomenuo bih da je rast u osiguranju od autoodgovornosti za nas značajan, ali ako se posmatra ukupno tržište naše učešće je ispod četiri odsto, a dok je tržišno učešće Wiener Städtische osiguranja u ukupnoj premiji 11,9 odsto.
Da li je Vaša matična kompanija VIG iz Austrije zadovoljna stopama profitabilnosti ili pak ROI na tržištu Srbije?
Kada govorimo o ROI već duži niz godina se krećemo u rasponu od 20 do 28 odsto što nas stavlja u prvih deset kompanija u VIG grupaciji. To deluje impresivno, ali pošto smo deo međunarodne grupacije, uvek se posmatra cena kapitala koja je za Srbiju 14,7 odsto.
Nedavno smo imali planski sastanak gde smo predstavljali plan za naredne tri godine. To su veoma izazovni sastanci – moj utisak je da nikada nije bila prijatnija atmosfera što pretpostavljam da je odraz i zadovoljstva dosadašnjim rezultatima jer mi godinama ostavarujemo planove i plaćamo dividendu akcionaru.
Da li možda na neke polise osiguranja planirate da stavite veći akcenat ili da uvedete još neke proizvode?
Iako će nam i dalje fokus biti na dobrovoljnim osiguranjima, za narednu godinu imamo značajnije ambicije u pogledu osiguranja od autoodgovornosti jer želimo da učešće približimo našem tržišnom učešću. Želimo da učinimo i dodatni napor u prodaji životnih osiguranja.
Inače, u životnim osiguranjima se sve više stavlja akcenat na rizik, a sve manje na štednju zato što su takva kretanja na finansijskom tržištu, odnosno ne mogu se očekivati visoki prinosi. Planiramo i nove proizvode osiguranja života koji će pored standardnih rizika ponuditi i dopunska pokrića koja će uključivati aktuelne rizike.
Dakle, želimo da pojačamo aktivnost u delu privatnih osiguranja – imovine, života, osiguranja od nezgode koja su potpuno nerazvijena na domaćem tržištu.
Ipak, osiguranje života kao da gubi bitku sa neživotnim osiguranjem, udeo u ukupnoj premiji se konstantno smanjuje. Kakve su perspektive osiguranja života i koliko se zaista prihvata da suština nije štednja već pokriće rizika?
Menja se svest, možda tempo nije zadovoljavajući, ali se vide pomaci u pogledu toga da klijenti razumeju šta ta polisa znači i zašto je ona različita od štednje. Uvek treba posmatrati potrebe klijenta jer starijim klijentima može biti interesantno samo riziko osiguranje dok se mladim ljudima, koji su na početku karijere, mogu prodavati i polise sa elementima štednje. Sada imamo i unit-linked proizvode gde klijenti istina preuzimaju deo rizika, ali dugoročne analize pokazuju da se ostvaruje rast prinosa. Posle jednokratnih polisa koje u našem portfelju imaju najveći rast jer ih nudimo klijentima kojima je osiguranje isteklo, drugo mesto po rastu zauzimaju upravo unit-linked polise. U budućnosti očekujemo znajačniji rast riziko polisa za slučaj smrti, jer za male iznose mogu da se obezbede značajne sume osiguranja za porodicu.
Pored brojki koje su, kako kažete, dobre, postoji li nešto čime ste posebno zadovoljni u ovoj godini?
Spokojnim me čini činjenica da smo uspeli da napravimo stabilno i održivo poslovanje koje se predvidivo ostvaruje poslednjih deset godina, pa tako i ove. Ilustrovaću to primerom. Redovan deo poslovanja su kvartalni izveštaji i nekada smo svi bili napeti iščekujući rezultate, a sada toga više nema jer znamo da će rezultati biti dobri i da će se kretati u očekivanim okvirima.
Na našem tržištu i dalje se najveći deo premije distribuira tradicionalnim internim kanalima prodaje. Postaju značajni i neki drugi kanali poput zastupnika, posrednika, ali se udeo nije značajno menjao u proteklih pet godina. Kako vi gledate na razvoj kanala prodaje, bilo je tu i nekih turbulencija na tržištu prethodnih meseci? Da li trenutni raspored snaga odgovara osiguravačima?
Strateški cilj Wiener Städtische osiguranja jeste da razvijamo sve kanale prodaje i eksterni kanali prodaje su potrebni i poželjni. Nismo bili deo tih turbulencija koje pominjete ni direktno, ali ni indirektno u smislu da smo profitirali iz te situacije. Želimo da svi kanali prodaje napreduju i smatram da svako ima mesto na ovom tržištu da ostvari svoje poslovne ciljeve i interese. Naravno, međusobni ugovori i uslovi saradnje su stvar razgovora dva partnera i nisam pristalica generalnih odluka sa kojima bi se izlazilo na tržište. Značajan segment produkcije ostvarujemo kroz eksterne kanale prodaje: banke, posrednike, zastupnike i sve su to naši partneri sa kojima delimo iste ciljeve – da ugovorimo polisu osiguranja. Mi nismo konkurenti jedni drugima, već partneri u poslu.
Kakva je situacija sa investicijama, kao institucionalni investitor, imate li dovoljno prilika za investiranje jer značajni deo prihoda osiguravači upravo generišu od investicija?
Nama je itekako značajan tehnički rezultat dakle profitabilnost iz osnovnog poslovanja, ali prihod od investicija taj rezultat čini još boljim. U našem trogodišnjem planu predikcije su da će se prihodi od finansiranja smanjivati. Ne mislim na apsolutne brojke koje mogu rasti, već na relativne iznose koji će se smanjivati. Izazov za celu industriju osiguranja jeste nerazvijeno finansijsko tržište i neretko dolazimo u situaciju da zaista imamo problem reinvestiranja kapitala. U dosadašnjem periodu smo uspevali da ga reinvestiramo, nekada smo bili zadovoljni prinosima, nekada ne. U narednom periodu ćemo imati izazov jer očekujemo značajna dospeća.
Vidite li šansu u najavljenim korporativnim obveznicama?
Vidimo svoju šnasu i u korporativnim obveznicama u okviru propisanih ograničenja. Razgovarali smo o najavljenoj korporativnoj obveznici našeg klijenta pri čemu bi trebalo da bude zelena obeveznica što nam je dodatno interesantno.
Pominjete plan na tri godine. Kako se u ovim turbulentnim i potpuno nepredvidivim vremenima planira na toliki period?
Svake godine pravimo trogodišnje planove, što znači da ćemo naredne godine plan za 2026. staviti pod lupu. Takođe, kada definišemo godišnje planove nećemo praviti nove, ali svakako imamo prognoze koje se zasnivaju na prethodnom periodu i predikcijama za ostatak godine. Pored realizacije plana svake godine sam imao dva cilja: da akcionari nikada ne razmišljaju da li su pogrešili što su investirali u Srbiju i drugi cilj je da sutra moju funkciju preuzme neko iz naše kompanije, ne zato što mislim da smo najpametniji, već zato što zaista verujem da imamo kadrove koji su kadri za tu ulogu.
Pomenuli ste potencijalno ulaganje u zelenu obveznicu, podržavate mnoge akcije koje promovišu održivost. Koju ulogu treba da imaju osiguravači kada je reč o održivom poslovanju i postizanju Ciljeva održivog razvoja? Kako u Vašoj kompaniji gledate na to pitanje?
Strategija u ovoj oblasti je definisana na nivou Grupacije. I mi smo učestvovali u njenom kreiranju. Opasnosti koje nam prete se neće desiti za hiljadu godina, već za života naše dece i moramo nešto da učinimo. Najveći izazov u promeni ponašanja jeste „ko će prvi“ jer postoji strah da se nešto ne izgubi u tom procesu tranzicije. Suština ESG poslovanja je zapravo da postanemo bolji ljudi. Naime, socijalnu komponentu (S) bismo mogli da prevedemo u pitanje kako da budemo bolji ljudi, okruženje (E) kako da budemo odgovorniji prema prirodi, a upravljanje (G) zapravo znači da svoje ponašanje svedemo u okvire onoga što je definisano određenim pravilima i principima.
Kakva su očekivanja za narednu godinu, na šta bi eventualno trebalo obratiti pažnju u smislu potencijalnih izazova za same osiguravače?
U ovom momentu ne mogu da definišem poseban izazov koji očekujem. Ali gledajući iskustva iz prethodnih godina, to me nimalo ne čini spokojnim posebno što je situacija u svetu prilično napeta.
Voleo bih zaista da učinimo određene iskorake na domaćem tržištu o čemu sam govorio i da osiguranje predstavimo ljudima onakvo kakvo jeste. Na jednom treningu su nas pitali zašto radimo ovaj posao. Tek kada su mi postavili nekoliko puta isto pitanje došao sam do suštinskog odgovora – mi se bavimo ovim poslom da bismo pomogli ljudima kada su u teškim i kriznim situacijama ili da im život učinimo još lepšim u nekim izuzetno lepim situacijama. Dakle, bavimo se izuzetno plemenitim poslom.
Šta je Vaš lični cilj u narednom periodu, a da je povezan sa poslom?
Želeo bih da otvorenost u komunikaciji sa svojim saradnicima podignem na još viši nivo. Kada sam počeo da radim voleo sam da držim otvorena vrata kancelarije što je značilo da volim kontakt sa ljudima. Kako sam prelazio na više pozicije uvideo sam da ljudi pomalo zaziru. Voleo bih da imamo apsolutno međusobno poverenje. Naravno, to je teško u kompaniji sa 1000 zaposlenih. Ali ljudi žele da budu informisani više od onoga što je neophodno samo za njihov konkretan posao i voleo bih da unapredimo postojeći sistem u kom će razmena informacija biti što potpunija, jer ćemo tako lakše moći da razumemo jedni druge.
Voleo bih da imam i veću aktivnost u promociji osiguranja upravo kroz proces edukacija i zato se rado odazivam pozivima za predavanja, jer volim da prenosim znanje kolegama. Pozdravljam i sve veći broj stručnih edukacija na tržištu koje nisu jedne drugima konkurencija, jer sve imaju isti cilj, a to je promocija osiguranja.
