U Groka ne verujemo: Akademici procenjuju Maskovu AI enciklopediju

Eminentni britanski istpričar ser Ričard Evans sastavio je tri izveštaja za suđenje za klevetu protiv Dejvida Irvinga koji je poricao holokaust, priprema je doktorat pod nadzorom Teodora Zeldina, nasledio je Dejvida Kanadina na mestu profesora istorije povijesti na Kembridžu i nadzirao teze o Bizmarkovoj socijalnoj politici.

To je nešto od onoga što se može naučiti iz Grokipedije, enciklopedije koju pokreće veštačka inteligencija i koju je prošle sedmice lansirao Ilon Mask. Problem je, što je profesor Evans otkrio kada je pogledao unos o sebi, da su sve te činjenice lažne.

Istina, cela istina i ništa osim istine?

Bio je to buran početak najnovijeg pokušaja čovečanstva da prikupi ljudsko znanje ili, kako je Mask rekao, stvori kolekciju „istine, cele istine i ničega osim istine“. Sve uz pomoć Groka – njegovog modela veštačke inteligencije.

Kad je multimilijarder uključio Grokipediju, rekao je da je „bolja od Wikipedije“. Ipak, mnogi od 885.279 članaka dostupnih na Grokipediji u prvoj nedelji uzeti su sa Wikipedije.

Mask je toliko zaljubljen u svoju AI-enciklopediju da je rekao kako planira jednog dana ureže „sveobuhvatnu zbirku znanja“ u stabilan oksid i pošalje je „u orbitu, na Mesec i Mars kako bi je sačuvao za budućnost“.

Problem zvani AI

Evans, međutim, kaže da je Maskova upotreba AI za izbor i proveru činjenica problematična. „Doprinosima u chatroomu daje se jednak status kao i ozbiljnom akademskom radu“, rekao je Evans za Guardian, nakon što je pozvan da testira Grokipediju. „AI samo usisava sve.“

Problem je, kaže Dejvid Lašon Hejdenblad, zamenik direktora Lundovog centra za istoriju znanja u Švedskoj, sukob kultura znanja.

„Živimo u trenutku u kojem raste uverenje da je algoritamsko združivanje verodostojnije od uvida među ljudima“, rekao je on. „Razmišljanje Silicijumske doline uveliko se razlikuje od tradicionalnog naučnog pristupa. U njihovoj kulturi znanja pravljenje grešaka je standard, a ne greška. Nasuprot tome, akademski svet gradi poverenje vremenom i dugim razdobljima tokom kojih iluzija da sve znate – puca. To su pravi procesi znanja.“

Ko kontroliše istinu?

Dolaskom Grokipedije nastavlja se vekovna tradicija enciklopedije od kineskih Yongle svitaka iz 15. veka do Encyclopédie, pokretača širenja kontroverznih prosvetiteljskih pogleda u Francuskoj u 18. veku. Usledila je anglofona enciklopedija Britannica i, od 2001, Wikipedia. Ali Grokipedia je prva koju je većim delom stvorila veštačka inteligencija.

Sada se pojavilo pitanje: ko kontroliše istinu kada veštačka inteligencija, kojom upravljaju moćni pojedinci, drži pero?