Wikipedija će u januaru napuniti 25 godina. Ćerka Džimija Velsa takođe. To nije slučajnost. Velsova tadašnja supruga Kristine rodila je dan posle Božića 2000. devojčicu. Brzo je postalo jasno da nešto nije u redu. Udahnula je kontaminiranu amnionsku tečnost, što je rezultiralo stanjem opasnim po život – sindrom aspiracije mekonijuma. Eksperimentalni tretman bio je dostupan u bolnici u blizini mesta gde su živeli u San Dijegu. Da li su hteli da ga isprobaju?
U to vreme, Vels je bio bivši trejder i internet preduzetnik u srednjim tridesetim. Bio je suosnivač „pretraživača orijentisanog na muškarce“ pod nazivom Bomis, ali njegova prava strast bile su enciklopedije. Novac od Bomisa omogućio mu je da osnuje Nupediju, besplatnu onlajn enciklopediju koju su napisali stručnjaci – ali se pokazala sporom. Zamoran proces recenzija značio je da je u prvoj godini uspela da generiše samo 21 članak.
Pregledavanje ruševina bombardovane biblioteke
Velsu su odjednom bile potrebne informacije, i to brzo. Dok je tražio „mekonijum“ na mreži kako bi doneo odluku o zdravlju svoje kćeri, sve što je pronašao bila je mešavina priča iz prve ruke od stranaca koje nije imao načina da proceniti i visoko tehničkih naučnih radova koje nije mogao da razume.
„Bilo je to kao pregledavanje ruševina bombardovane biblioteke“, kaže. Na kraju su on i njegova tadašnja supruga odlučili da veruju lekarima i novom tretmanu. Njihova beba, Kira, je preživela. Ali ta zastrašujuća gužva naterala je Velsa da donese odluku. Nupedija nikada neće uspeti – bilo je vreme za drugačiji pristup.
Njegov novi projekat, Wikipedija, utemeljen na načelu da svako može da ga uređuje, brzo je rastao. Do 2002. godine u engleskoj verziji bilo je oko 25 000 unosa; do 2006. bilo ih je milion. Sada ih ima više od 7 miliona. Poređenja radi, digitalna verzija enciklopedije Britannica ima 100.000.
Uz to postoji 18 verzija Wikipedije na stranim jezicima koje imaju više od milion članaka, od arapskog do vijetnamskog. Postala je deo internet infrastrukture – možda čak i bitnija. Dajana fon Firstenberg jednom je rekla Velsu da „svi koristimo Wikipediju češće nego što mokrimo“.
Svi koristimo Wikipediju češće nego što mokrimo
U onlajne krajoliku koji karakterišu čemer i podela, Wikipedija se ističe. Ogroman, kolektivni poduhvat zasnovan na volonterizmu i saradnji, sa osnovnom vizijom koja je utopijska – izgraditi „svet u kojem svaka osoba na planeti ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju“. Prebrodio je početne probleme i postao mesto gde su pristojnost i neutralnost zvezde vodilje, a nivo tačnosti odgovara onim u akademskim udžbenicima.
Velsova nova knjiga The Seven Rules of Trust (Sedam pravila poverenja), pokušaj je otkrivanja tajni uspeha Wikipedije. One uključuju stvari poput snažne, jasne i pozitivne svrhe (slogan „Wikipedija je enciklopedija“ iznenađujuće je snažan podsetnik); pretpostavke iskrenosti i uljudnosti; suzdržavanje od zauzimanja strane i radikalna transparentnost.
Vels sledeće godine puni 60. Njegovi savremenici su suosnivač PayPal-a Piter Til, Džef Bezos, Ilon Mask, osnivač eBay-a Pjer Omidar, suosnivači Google-a Leri Pejdž i Sergej Brin. Svi su oni imali dubok uticaj na naše živote, ali samo jedan od njih nije uspeo da postane milijarder.
Dobri momak interneta
Kao „dobar momak interneta“, Vels je koristio svoje preduzetničke veštine u službi višeg poziva. Što on misli o tome?
„Ne znam. Mislim, neprijatno je“, smeje se. Postoji li deo njega kojem se sviđa taj epitet? „Naravno, sjajno je. Mislim, jako sam ponosan na Wikipediju.“
Ali ideja da se odrekao astronomskih količina novca kako bi svet učinio boljim mestom je preterana, kaže.
„Ne vidim to tako. Na početku moje karijere, u karijeri Wikipedije, mnogi novinari su postavljali to pitanje, misleći da ću biti neka vrsta komuniste jer, zašto biste ovo radili kao neprofitna organizacija? Ali nisam. Zapravo sam prilično za poslovanje i kapitalizam i sve to“, rekao je on Guardianu.
Trenutno je predsednik Fandoma, zabavne stranice finansirane oglasima, a u vlasništvu firme privatnog kapitala TPG Capital. „Volim da radim zanimljive stvari. A Wikipedija je super zanimljiva…“
Na Maskovu najavu Grokipedije, AI enciklopedije koja će biti „masovno poboljšanje u odnosu na Wikipediju“ i pitanje da li je AI pretnja, Vels odmahuje rukom.
„Ne mislim tako“, kaže. „Ali mislim da o tome mnogo danas razmišljaju.“
Bilo bi ironično, s obzirom na to da model besplatnog licenciranja stranice znači da svako može da je koristi za bilo šta – uključujući i podatke za obuku velikih jezičkih modela.
„Definitivno postoje pretnje vebu, ali one ne dolaze nužno od veštačke inteligencije“, kaže. „Mislim da je veća pretnja porast autoritarizma, vlada, propisa, koji otežavaju istinski otvoreni globalni veb gde ljudi mogu slobodno da dele ideje.“
