Evropski startapovi sve uspešnije izazivaju američku tehnološku dominaciju. Kombinacija napretka u oblasti veštačke inteligencije (AI), boljeg pristupa kapitalu i vrhunskog kvaliteta života zadržava talente na Starom kontinentu i slabi decenijsku privlačnost Silicijumske doline.
Ovako to vide analitičari:
- AI menja pravila: Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, startapovima je potrebno manje kapitala i manji timovi da bi postigli globalni uspeh.
- Obrt u odlivu mozgova: Prvi put podaci pokazuju da se više tehnoloških stručnjaka seli iz SAD u Evropu nego obrnuto.
- Reinvestiranje u znanje: Generacija osnivača koja je napravila uspešne projekte (poput Spotify-a i Klarna-e) sada reinvestira novac i znanje u nove evropske projekte.
Evropska tehnološka scena
Zovite to Europemaxxing. Zovite to skandinavskim talasom. Kako god ga definisali, evropska tehnološka scena je trenutno „vruća“.
Od kompanija Legora i Lovable, preko Klarna-e, pa sve do novog AMI Labs-a čiji je suosnivač čuveni Jan Lekun, nova generacija evropskih startapova uspešno prkosi privlačnosti Silicijumske doline. U pojedinim oblastima, oni ne samo da pariraju američkim rivalima, već počinju i da ih prestižu.
Švedski AI pravni startap Legora, koji direktno izaziva američki Harvey, već opslužuje 20% od 100 američkih advokatskih kancelarija sa najvećim prihodima. Istovremeno, švedski tehnološki gigant Lovable, procenjen na 6,6 milijardi dolara, zabeležio je skok periodičnih prihoda (mRR) od čak 33% za samo mesec dana i sada kreće u akvizicije, piše analitičar BI.
„Dešava se strukturalna promena u evropskom poslovnom pejzažu“, izjavio je Anton Osika, izvršni direktor kompanije Lovable. „Evropa ima dugu istoriju stvaranja velikih tehničkih talenata, ali se tradicionalno smatrala slabijom kada je reč o skaliranju kompanija na globalni nivo.“
Šta stoji iza ovog preokreta? Osnivači i investitori ističu da je reč o kombinaciji tri faktora: AI revolucije, boljeg pristupa kapitalu i samoodrživog rasta i lančanih reakcija koji su pokrenule etablirane evropske kompanije poput Spotify-a.
„Ne radi se o subjektivnom osećaju zbog skorašnjih događaja“, kaže Džordž Robson, partner u američkom fondu Sequoia. „Nešto se zaista promenilo i mislim da se ovo gradilo mnogo duže nego što pišu naslovi poslednjih godinu dana.“
AI menja zakone skaliranja biznisa
Decenijama je šablon bio isti: kompanija rođena u Evropi bi rasla do određene granice, a zatim bi se, u potrazi za kapitalom za dalju ekspanziju, preselila u SAD. DeepMind i Darktrace su najbolji primeri giganata koji su na kraju završili pod američkim okriljem.
Iako osnivači, poput Daglasa Briona iz londonskog startapa Matta, priznaju da je pronalaženje kapitala u kasnijim fazama i dalje izazov u Evropi, veštačka inteligencija drastično menja pravila igre. AI omogućava kompanijama da ostanu „vitke“, smanje operativne troškove i postignu više sa manje novca.
Osnivač Lovable-a, Anton Osika, predviđa „dobar krug“ u kojem AI smanjuje potrebu za ogromnim količinama kapitala, što omogućava startapovima da uspeju ostajući u Evropi, a rizični ili preduzetnički kapital će prirodno pratiti taj uspeh.
Evropa više nije autsajder
Iako su američki startapovi prošle godine prikupili šest puta više novca od evropskih, podaci kompanije Atomico pokazuju da je medijana veličine evropskih fondova rizičnog kapitala utrostručena od 2016. godine – sa 32 miliona na 105 miliona dolara.
Pored toga, svedočimo mega-rundama na tlu Evrope, piše Buriness Insider:
- AMI Labs (Pariz), koji je osnovao Jan Lekun nakon odlaska iz Mete, prikupio je milijardu dolara uz poruku da žele da budu jedna od retkih vodećih AI laboratorija koja „nije ni kineska ni američka“.
- Mistral, koji mnogi nazivaju evropskim odgovorom na OpenAI, obezbedio je rundu od 2 milijarde dolara.
- Wayve (London), kompanija za autonomna vozila koju vodi Aleks Kendal, zabeležila je jednu od najvećih investicionih rundi u istoriji Velike Britanije.
„Najbolji svetski fondovi sada žele da investiraju na tržištima poput Velike Britanije i Evrope, i otvaraju lokalne kancelarije kako bi doneli te investicije“, objašnjava Kendal.
Silicijumska dolina sa skandinavskim šarmom
Najveći benefit ove evropske tehnološke renesanse jeste to što kontinent prestaje da bude samo „baza talenata“ koju velike američke korporacije lako prazne. Podaci platforme Revelio otkrivaju neverovatan trend: više tehnoloških radnika se sada seli iz SAD u Evropu nego obrnuto.
Stokholm je postao pravi regionalni epicentar, koji mnogi već nazivaju „Silicijumska Valhala“. Kao rodno mesto Spotify-a, ovaj grad je iznedrio novu plejadu izazivača (Lovable, Klarna, Legora).
Adrijan Parlov, direktor proizvoda u Legori, koji se nedavno preselio iz SAD u Švedsku, opisuje tamošnju atmosferu kao „Silicijumsku dolinu sa skandinavskim šarmom“ „što podrazumeva odsustvo sujete, ali ogromnu glad za rastom i pobedom“.
Sa druge strane, oštrenje vizne politike u SAD (poput restrikcija za H1B vize) dodatno odbija globalne talente od Amerike, što potvrđuje i pad broja zahteva koje su podneli tehnološki giganti poput Google-a i Amazon-a.
Lančana reakcija uspeha i kvalitet života
Uspeh rađa uspeh. Generacija osnivača koja je izgradila i uspešno prodala evropske kompanije tokom 2010-ih nije napustila kontinent. Oni su ostali, investirali svoj novac i postali mentori novoj generaciji. To je zamajac koji danas pokreće evropski ekosistem.
Na kraju, tu je i nezaobilazni faktor kvaliteta života. Evropske zemlje redovno dominiraju globalnim listama najboljih mesta za život. Finska, na primer, aktivno koristi ovu kartu kako bi privukla AI stručnjake iz SAD.
„Želeo bih da dovedem što više međunarodnih tehnoloških stručnjaka u Finsku“, izjavio je predsednik Finske Aleksandar Stub. „Balans između posla i privatnog života je ovde odličan. Imamo dobre škole, visok životni standard i bezbednost.“
Evropa je, čini se, konačno pronašla formulu: spoj vrhunske naučne baze, stabilnijeg kapitala i ambijenta u kojem ljudi zapravo žele da žive i stvaraju. Silicijumska dolina više nije jedina adresa za menjanje sveta.
