Veštačka inteligencija (AI) je ove godine neizbežno bila na naslovnim stranama medija. Od Nvidia kompanije koja dostiže tržišnu kapitalizaciju od tri milijarde dolara do rastuće potrošnje struje centara podataka – to je tehnologija ovog vremena o kojoj se najviše raspravlja. I to je tehnologija kojom dominiraju SAD, sa tri svoja najvrednija AI startapa – Anthropic, OpenAI i kAI.
Interesantno je što je globalnu trku za izgradnju veštačke opšte inteligencije pokrenuo je startap sa sedištem u Londonu, DeepMind, osnovan 2010. godine – mnogo pre nego što su Anthropic ili OpenAI postojali.
Kako je Evropa izgubila prednost? Ovo objašnjava Ijan Hogart, osnivač kompanije za rizična ulaganja Plural i predsedavajući britanskog Instituta za AI bezbednost.
Sedam kompanija vrednih bilion dolara
„U svetu postoji samo sedam primera tehnoloških kompanija vrednih bilion dolara — Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia i Tesla. Sve su američke.
Na nižem nivou, Evropa ima četiri tehnološke kompanije vredne 100 milijardi dolara u poređenju sa 33 američke.
Ironično je da se tehnologije koje bi mogle da transformišu ovaj svet na bolje grade na Starom kontinentu — bilo da se radi o robotici, nuklearnoj fuziji ili kvantnim računarima — i Evropa danas ima mnogo veće šanse da komercijalizuje svoju naučnu izvrsnost.
Da bi to učinila, Evropa mora da podržava iskusne osnivače koji grade i ulažu u najrizičnije ideje“ rekao je Hogart.
Dva problema tehnoloških startapova
Tehnološki startapovi su relativno nova oblast ekonomije i još uvek postoji ograničeno razumevanje šta tačno pokreće uspeh. Uobičajeno objašnjenje zašto Evropa zaostaje za SAD je prekomerna regulacija, i svakako je tačno da se osnivači u Evropi suočavaju sa većim birokratskim opterećenjem u poređenju sa njihovim kolegama iz SAD.
Još jedan očigledan problem širom Evrope su visoki udeli u kapitalu nekih univerziteta u komercijalizaciji intelektualne svojine, što može da učiniti gotovo nemogućim ulazak spoljnih investitora.
Biti osnivač tehnoloških startapova je vrsta zanata — i što duže to radite, to više usavršavate zanat. To praktično znači da oni sa iskustvom neće gubiti vreme na konzervativne evropske investitore, već će se uputiti u Silicijumsku dolinu gde mogu da dobiju ulaganja od iskusnih osnivača kao što je Peter Thiel i Ilon Mask.
Mask je suštinski primer ovoga — njegova prva kompanija 1995. godine, Zip2, bila je internet vodič kroz grad, druga 1999. godine bila je onlajn banka, a treća kompanija 2002. godine bila je kompanija za istraživanje svemira.
Kao investitori, iskusni osnivači su takođe često izvor najsmjelijeg kapitala, finansirajući startapove sa višim nivoom rizika kako je objasnio Hogart.
Nove grane tehnološkog stabla
Iskusni osnivači najčešće finansiraju nove grane stabla tehnologije. U Silicijumskoj dolini, više od 60 odsto partnera u vrhunskim fondovima rizičnog kapitala ranije su bili osnivači i izvršni direktori. U Evropi, naprotiv, ta cifra iznosi svega osam procenata.
Ali, iako je Evropa možda zaostala u priči o AI kompanijama, veštačka inteligencija je još mlada. Uz to, u Evropi se pored veštačke inteligencije grade tehnologije koje potencijalno menjaju svet i kojima je hitno potreban hrabar kapital za rast.
Jedan primer je nuklearna fuzija, kako to navodi Financial Times. Fuzija bi mogla da bude krajnje rešenje za nultu emisiju ugljenika, jeftinu energiju osnovnog opterećenja. Za Evropu bi to mogao biti izvor energetske sigurnosti, kao i prilika za izgradnju ogromne nove industrije. Startap koji gradi fuzione reaktore na način na koji SpaceX pravi rakete mogao bi biti sledeća kompanija vredna bilion dolara, ocenio je Hogart.
