Tesla je sve bliže jednom od svojih najvažnijih ciljeva u Evropi. Kompanija želi odobrenje za svoj sistem Full Self-Driving (FSD) širom Evropske unije. Međutim, put do evropskih puteva ne vodi samo preko tehnoloških testova. Analiza Rojtersa pokazuje da je kompanija Ilona Maska vodila intenzivnu kampanju prema evropskim regulatorima. Tesla je pokušavala da ubrza proces odobravanja, dovodila u pitanje rigoroznost pojedinih regulatornih zahteva i koristila društvene mreže kako bi povećala pritisak na institucije.
Strategija je već dala rezultate. Holandija je u aprilu odobrila FSD Supervised. Time je otvoren put ka mnogo važnijoj odluci – mogućnosti da tehnologija dobije zeleno svetlo širom EU.
Ali ostaje veliko pitanje: da li dokazi o bezbednosti prate brzinu kojom Tesla želi regulatorno odobrenje?
Tesla dobila ključnu bitku u Holandiji
Holandski regulator RDW bio je ključna adresa za Teslu. Proces nije bio kratak. Prema samom RDW-u, procena je uključivala oko 18 meseci intenzivnog testiranja. Regulator navodi i da je obavio više od 3.000 sati sopstvenih testova, na poligonima i javnim putevima.
Holandsko odobrenje iz aprila 2026. bilo je zato mnogo više od lokalne regulatorne pobede. Ono je Tesli otvorilo mogućnost da traži šire evropsko prihvatanje sistema.
Češka je, na primer, u septembru priznala privremeno holandsko odobrenje. Ministarstvo saobraćaja te zemlje saopštilo je da se time pridružuje Holandiji i još pet evropskih država koje su već napravile sličan korak.
Ipak, odluka na nivou cele Evropske unije još nije doneta.
Glasanje koje se očekivalo u oktobru odloženo je. Prema Rojtersu, sledeća realna mogućnost za odluku nije pre decembra.
Šta zapravo znači Full Self-Driving?
Naziv može da zavara. Tesla sistem naziva Full Self-Driving, ali uz oznaku „Supervised“. To znači da automobil nije potpuno autonoman. Vozač mora da prati saobraćaj i bude spreman da preuzme kontrolu.
Evropska komisija ovakve tehnologije posmatra u okviru pravila za sisteme asistencije vozaču. EU propisi za nivo 2 automatizacije povezani su i sa pravilima Ujedinjenih nacija o sistemima za kontrolisanu pomoć vozaču.
Upravo tu nastaje jedan od Teslinih problema. Evropa ima znatno drugačiji regulatorni okvir od američkog tržišta. Tesla zato ne može jednostavno da prebaci američku verziju softvera na evropske automobile i uključi je.
Potrebna su regulatorna odobrenja. A upravo oko načina na koji Tesla pokušava da ih dobije sada se vodi velika rasprava.
Rojters: Tesla pritiskala regulatore
Rojters je pregledao stotine stranica prepiske Tesle sa regulatorima u više evropskih zemalja. Dokumentacija, prema toj istrazi, pokazuje da je kompanija tokom holandskog procesa pokušavala da utiče na intenzitet regulatorne provere.
Tesla je, navodi Rojters, želela i da utiče na uslove i metode pojedinih testiranja.
RDW odbacuje ideju da je time ugrožena njegova nezavisnost. Holandski regulator navodi da sisteme pomoći vozaču svih proizvođača procenjuje „objektivno i nezavisno“. Komunikacija sa proizvođačem, prema RDW-u, predstavlja normalan deo procesa.
Ali Rojtersova analiza otvara još jedno, možda ozbiljnije pitanje. Radi se o podacima kojima Tesla pokušava da dokaže bezbednost FSD-a.
Da li Teslini podaci zaista dokazuju da je FSD bezbedniji?
Tesla tvrdi da njen sistem može da smanji rizik u saobraćaju. Problem je što evropski podaci još ne daju dovoljno jak statistički odgovor na najvažnije pitanje – da li FSD zaista smanjuje broj saobraćajnih nesreća i poginulih.
Rojters je Teslinu metodologiju dao na analizu sedmorici stručnjaka za bezbednost saobraćaja. Njihov zaključak bio je problematičan za kompaniju.
U evropskim testovima nije bilo dovoljno pređenih kilometara sa uključenim FSD-om da bi se napravilo pouzdano poređenje stope nesreća sa automobilima kojima upravljaju ljudi.
Tesla je zato koristila druge pokazatelje. Među njima su naglo kočenje, ubrzavanje, aktiviranje sirene, korišćenje pokazivača pravca i automatskog kočenja.
Takvi podaci mogu da daju određene informacije o ponašanju vozila. Međutim, stručnjaci koje je konsultovao Rojters smatraju da ne mogu sami da potvrde tvrdnju da FSD sprečava fatalne nesreće.
Postoji još jedan problem. Testna vozila vozili su profesionalni Teslini inženjeri.
Oni mnogo bolje poznaju sistem od prosečnog kupca automobila. Samim tim mogu ranije da prepoznaju situaciju u kojoj treba intervenisati. To otežava direktno poređenje sa svakodnevnom vožnjom običnih vlasnika Tesle.
Mask koristi mnogo snažniju poruku
Ilon Mask u javnosti koristi znatno jednostavniji argument. Njegova poruka je da odlaganje FSD-a može da košta ljudskih života.
Kada je francuski ministar saobraćaja Philippe Tabarot tokom leta izrazio rezerve prema evropskom odobrenju, Mask je tvrdio da će odlaganje odobrenja u Francuskoj „koštati života“.
Upravo je to tvrdnja za koju stručnjaci koje je konsultovao Reuters smatraju da trenutno nema dovoljno čvrstu statističku osnovu.
Tesla u Evropi: U jednoj zemlji rast 279 odsto, u drugoj pad 79 odsto
Drugim rečima, sukob više nije samo tehnološki. Postao je komunikacioni i politički.
Sa jedne strane je jedna od najvrednijih automobilskih kompanija na svetu, koja tvrdi da regulatori usporavaju tehnologiju sposobnu da unapredi bezbednost.
Sa druge strane su institucije koje moraju da utvrde da li postoje dovoljno snažni dokazi pre nego što se tehnologija masovno pusti na evropske puteve.
Pojavio se i problem sa ograničenjem brzine
Krajem septembra pojavio se još jedan spor. European Transport Safety Council (ETSC) pozvao je države EU da odbiju određene elemente Teslinog sistema.
Problem je funkcija koja omogućava podešavanje brzine iznad ograničenja koje automobil prepozna. Prema ETSC-u, mogućnost odstupanja može dostići i 50 odsto iznad registrovanog ograničenja.
Organizacija smatra da Tesla za takvu funkciju nije zatražila odgovarajuće izuzeće prema relevantnim pravilima UN.
Francuska, Švedska i Češka već su, prema Rojtersu, izražavale zabrinutost zbog pitanja brzine. To dodatno komplikuje evropsku proceduru.
Za Teslu ovo nije samo pitanje tehnologije
Odobrenje FSD-a u Evropi ima veliki poslovni značaj. Tesla više nije kompanija koja može da računa samo na ubrzani rast prodaje električnih automobila. Konkurencija je mnogo snažnija nego pre nekoliko godina.
Zato Mask budućnost kompanije sve više vezuje za softver, autonomnu vožnju, veštačku inteligenciju i robotiku.
FSD je ključni deo te strategije. Ako Tesla dobije široko evropsko odobrenje, dobila bi pristup ogromnom tržištu za jednu od svojih najvažnijih softverskih usluga.
Još važnije, evropsko zeleno svetlo predstavljalo bi snažnu regulatornu potvrdu tehnologije.
Suprotan scenario nosi drugačiju poruku. Ako evropski regulatori zaključe da postojeći podaci nisu dovoljni, Tesla bi mogla da se suoči sa novim testiranjima, promenama softvera i dodatnim odlaganjima.
Evropa istovremeno želi autonomna vozila
Postoji još jedan paradoks. Evropska unija ne pokušava da zaustavi autonomnu vožnju. Naprotiv.
U junu je 18 država članica potpisalo zajedničku deklaraciju o velikim prekograničnim poligonima za autonomna vozila. Cilj je ubrzavanje usklađenog uvođenja ovih tehnologija i stvaranje veće regulatorne sigurnosti za kompanije i investitore.
Evropa, dakle, želi autonomna vozila. Ali želi i zajednička pravila.
Zbog toga slučaj Tesla može postati mnogo važniji od jedne kompanije i jednog softverskog paketa.
Tesla protiv evropskog modela regulacije
U osnovi spora nalazi se pitanje sa kojim će se evropske institucije sve češće susretati. Koliko brzo regulator treba da reaguje kada tehnologija napreduje brže od propisa?
Previše spor sistem može da uguši inovacije i ostavi evropsko tržište iza SAD i Kine. Previše popustljiv sistem nosi drugi rizik.
- Stan nije uknjižen: Da li ga uopšte treba kupovati?
- Kako da izgradite „ultrasamopouzdanje“: Šta vam zaista daje sigurnost?
- Kako da napišete mejl koji će ljudi zaista pročitati?
- Tesla pritiska Evropu da odobri samostalnu vožnju: Da li Maskova strategija daje rezultat?
- Anet Greg prva žena na čelu Asocijacije svetskih trgovinskih centara u njenih 57 godina postojanja
Jednom kada se tehnologija odobri za masovnu upotrebu, posledice regulatorne greške više nisu samo finansijske. Kod autonomne vožnje mogu postati pitanje fizičke bezbednosti miliona ljudi. Tesla zato u Evropi ne vodi samo bitku za FSD.
Vodi i bitku oko toga koliko dokaza tehnološka kompanija mora da pruži pre nego što regulator prihvati njenu tvrdnju da je nova tehnologija bezbednija od čoveka.
Odgovor koji Evropa bude dala mogao bi da postavi pravila igre za čitavu narednu generaciju autonomnih automobila.
