Premijer Japana Šigeru Išiba upozorio je poslanike parlamenta da Japan ne može sebi da priušti nikakvo smanjenje poreza plaćeno većim zaduživanjem.
„Fiskalna situacija naše zemlje je nesumnjivo izuzetno loša“, rekao je, „gora nego u Grčkoj“.
Neizmireni dug već premašuje veličinu njenog bruto domaćeg proizvoda za skoro 2,5 puta. Što je imenilac niži – u ovom slučaju ekonomija – to je veći odnos i dužnički teret jedne nacije postaje manje održiv, kažu stručnjaci.
Nažalost po Japan, prošle nedelje je objavljeno da se BDP smanjio u poslednjem kvartalu, a investitori tvrde da je recesija konkretan rizik. U ponedeljak je cena zaduživanja porasla nakon što su prinosi na 40-godišnje obveznice dostigli maksimume kakve nisu viđene u poslednjih 20 godina.
Zašto je to slično sa Grčkom? Grčka je poznata po tome što je izazvala krizu suverenog duga evrozone pre nekih 15 godina, iako je njen odnos duga prema BDP-u bio manji od 120%. Važno je, međutim, da je osam od 10 evra duga koje je Grčka izdala bilo prema stranim vlasnicima obveznica koji nisu imali nikakvog učešća u akciji i mogli su odmah da premeste svoj kapital negde drugde. Nasuprot tome, Japan je bio u mogućnosti da emituje dug koristeći sklonost svojih građana ka štednji.
Japanske zalihe državnih obveznica dostigle su 1,13 biliona dolara u martu
Išiba je postao premijer predstavljajući se kao čovek koji ima za cilj da obuzda ekscese „Abenomike“, vladine politike koordinisanih monetarnih i fiskalnih stimulansa. Ime je dobila po Šinzu Abeu, najdugovečnijem premijeru Japana, a uključivala je Banku Japana koja je proširila svoj bilans stanja kako bi kupila državni dug i kontrolisala krivu prinosa.
Njegov izbor prošlog septembra nakratko je doveo do pada akcija u Tokiju usred onoga što su ekonomisti nazvali „Išiba šokom“.
