Piše: Maja Marković, Marsh McLennan
Koji su ključni izazovi u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na globalnu i regionalnu poslovnu zajednicu? Upravo se o ovoj temi raspravljalo na drugom po redu regionalnom Adria Risk Forumu u organizaciji Marsh McLennan koji je 10. aprila u Zagrebu okupio vodeće stručnjake iz Hrvatske, Slovenije i Srbije.
„Svet je ovih dana u slobodnom padu, ali mi s ovih prostora znamo kako da se nosimo sa izazovima. Prebrodili smo i gore stvari, razvijajući otpornost o kojoj bismo mogli predavati na najprestižnijim poslovnim školama sveta“, istakla je Jasminka Horvat Martinović, CEO Marsh Hrvatska, otvarajući ovogodišnji forum, naglasivši važnost proaktivnog pristupa upravljanju rizicima u sve složenijem globalnom okruženju.
Na forumu su predstavljeni ključni nalazi Global Risk Reporta 2025, istraživanja koje identifikuje najveće rizike sa kojima se svet suočava, a koje Marsh McLennan već 20 godina sprovodi za potrebe Svetskog ekonomskog foruma, kao njihov strateški partner. Ovo istraživanje koje svake godine obuhvati oko 900 stručnjaka širom sveta i 11.000 predstavnika kompanija određuje agendu Davosa.
Najveći rizici za 2025.
Među najvećim rizicima za 2025. godinu su geopolitički sukobi, ekstremni vremenski uslovi i geoekonomski problemi.
„Oružani sukobi među državama sada su najveći globalni rizik, dok klimatski ekstremi i dalje prete dugoročnoj stabilnosti“, istakla je Lorraine Stack, lider za upravljanje rizicima za Evropu u Marsh McLennan-u. Istakla je da Hrvatska (prim.aut. i Srbija) imaju drugačiju percepciju rizika od globalnih, pa je na prvom mestu nedostatak radne snage. Slede ekstremni vremenski događaji (poplave, toplotni udari itd.), inflacija, ekonomski pad (recesija, stagnacija itd.) te pucanje finansijskog balona, (prim.aut. u pogledu Srbije slede rizik od širenja dezinformacija, ekonomski pad, zagađenost i ekstremne vremenske prilike).
Od 2015. godine sve više rizika vezano je za klimatske uslove, a poslednje dve godine aktuelni su tehnološki rizici vezani za širenje dezinformacija, informatičku sigurnost i veštačku inteligenciju.
Lorein Stak je objasnila kako su svi ovi rizici na neki način povezani i da je važno implementirati određene strategije kako bi se njima efikasno upravljalo. Neke od njih su: bolje korišćenje alata za analitiku i veštačku inteligenciju, izgradnja poverenja između zaposlenih i kompanija, korišćenje mogućih scenarija kako bi se testirale strategije za investicije i rast.
O ulozi lidera u uslovima koje karakteriše nestabilnost, uključujući ekonomske turbulencije, geopolitičke sukobe i klimatske promene na prvom održanom panelu govorili su Stjepan Roglić, član Nadzornog odbora Orbico Grupe, Buga Nanković, finansijska direktorka Bina Istre, Mislav Vučić, izvršni direktor Jadran Galenskog laboratorija i Ivana Budin Arhanić, članica Uprave Valamar Riviere.
Panelisti su analizirali kako lideri mogu da upravljaju rizicima, podstiču inovacije i prilagođavaju poslovne strategije kako bi obezbedili rast i otpornost. Zaključak sa ovog panela je da globalni poremećaji zahtevaju strateško planiranje koje uključuje lokalne i međunarodne partnere, i podrazumeva kvalitetnu komunikaciju sa dobavljačima i kupcima koja je ključna za očuvanje stabilnosti poslovanja.
O značaju osiguranja u energetskom sektoru govorio je Vimal Patel, direktor i lider prodaje za offshore konstrukcije u Marsh Specialty Energy & Power, ističući da osiguranje igra presudnu ulogu u ublažavanju rizika, podsticanju inovacija, osiguravanju energetske sigurnosti i jačanju otpornosti. Kroz finansiranje projekata koji se odnose na poboljšanje operativne efikasnosti (OIE), upravljanje krizama i dugoročno planiranje, osiguranje omogućava stabilnost i održivost energetskog sektora.
„Energetska igra prestola“
Usledio je panel pod nazivom „Energetska igra prestola“ na kojem se razgovaralo o ključnim temama vezanim za aktuelne izazove i prilike u energetskom sektoru, sa fokusom na geopolitičke promene, zelenu tranziciju, razvoj elektroenergetske infrastrukture, te volatilnost tržišta energenata. Panelisti u sastavu Marija Šćulac, direktorka Sektora za industriju i održivi razvoj Hrvatske privredne komore, Petar Bobek, član uprave Končar Grupe, Drago Kavšek, član uprave za finansije Petrol Slovenija razgovarali su o potencijalu nuklearne energije kao stabilnog izvora energije, ali i o rizicima koji se odnose na obnovljive izvore energije zbog njihove intermitentnosti. Složili su se da energetski sektor obeležavaju ključni rizici: neizvesnost i nepredvidivost.
Glavna tema trećeg panela bilo je goruće pitanje nedostatka radne snage, ali i upravljanje ljudskim resursima u eri digitalne transformacije, generacijskih promena i veštačke inteligencije. Učesnici ovog panela bili su: Ivana Kappenmann, partner i finansijski direktor Vega IT (Srbija), Bruna Kostelac Košir, direktorka sektora za ljudske resurse u Bosqar Investu, Vera Čubranić Bocak, direktorka ljudskih resursa u Croatia osiguranju, Sandra Vučurović, viša potpredsednica u Marsh McLennanu i direktorka Marsh Srbija i Arsen Šolić, menadžer programa eLeadership MBA na Univerzitetu Algebra.
Oslanjajući se na brojna istraživanja kompanija Mercer i Oliver Vajman koje posluju unutar grupe Marsh McLennan, Vučurović je navela da je AI revolucija pokazala da tradicionalne veštine mogu da zastare već za par godina i da neka radna mesta nestaju mnogo brže nego što određene organizacije mogu da prilagode svoje strategije razvoja talenata i mnogi današnji zaposleni mogu očekivati da će tokom svog radnog veka promeniti 20 ili više poslova, dok je recimo generacija X u proseku menjala oko 9 poslova u toku radnog veka. „Skoro polovina ispitanih CEO-ova misli da su inicijative za razvoj talenata zaposlenih najveći pokretač produktivnosti, čak veći i od AI“ istakla je ona i dodala da će „Pobednici u 2025. biti kompanije koje će izaći iz tradicionalnih struktura kao što su hijerarhije, fiksne uloge i kruti procesi, odnosno one koje će se umesto toga fokusirati na to kako AI može da unapredi ljudske sposobnosti, kako raznovrsna razmišljanja mogu dodati novu perspektivu jer zastarele strukture i procesi mogu da uspore inovacije.“
Zaključila je da se ove godine najvažnijom veštinom za lidera smatra veština komunikacije jasne vizije koja usklađuje kratkoročne akcije sa dugoročnim ciljevima.
Učesnici panela su zaključili da edukacija, fleksibilnost i prilagođavanje igraju ključnu ulogu u zadovoljenju potreba različitih generacija na radnom mestu, posebno Generacije Z. Zaključeno je kako je u današnjem poslovnom okruženju, strategija upravljanja ljudskim resursima podjednako važna kao i finansijska strategija kompanije.
