Još pre samo desetak godina, sama ideja da bi evropske zemlje mogle ozbiljno da razmatraju bojkot Svetskog prvenstva zvučala bi kao teorija zavere sa margina interneta. Danas, u 2026. godini, ona se polako ali sigurno seli iz anonimnih internet foruma u kancelarije nacionalnih fudbalskih asocijacija. Razlog nije sport, već politika. I upravo tu počinje problem koji fudbal više ne može da ignoriše.
Kako je The Guardian objavio, nedavna proslava godišnjice Mađarskog fudbalskog saveza pretvorila se u mesto neformalnih razgovora među čelnicima nacionalnih saveza o tome kako bi mogao da izgleda jedinstven pristup problemu u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Razumljivo, jer Svetsko prvenstvo odavno nije samo turnir. Ono je globalni soft power alat, politička pozornica i savršena prilika za simboličko pozicioniranje moći. Kada se u tu jednačinu uključe geopolitičke tenzije, pretnje teritorijalnim integritetima i bliski odnosi sportskih i političkih lidera, pitanje više nije da li sport treba da reaguje, već da li ima luksuz da to ne uradi.
Mundijal, ozbiljna kriza
Zbog toga raste uverenje da evropska upravljačka tela, bilo kroz pojedinačne saveze ili pod okriljem UEFA, moraju da se okupe oko zajedničkog stava ili bar da ga unapred pripreme. Izvori govore o jačanju jedinstva otkako je američki predsednik Donald Tramp izjavio da neće silom zauzeti Grenland, da bi kasnije nagovestio da se naziru obrisi dogovora. Iako se veruje da su neki savezi bili relativno nezainteresovani za spektakl u kojem je Tramp u decembru primio mirovnu nagradu od predsednika FIFA, Đanija Infantina, težina aktuelnih događaja nikome ne promiče.
Tu je i presedan iz nedavne prošlosti. Rusija je promptno isključena iz međunarodnih takmičenja nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, pre svega zato što su druge zemlje odbile da se takmiče protiv nje. Zašto bi Sjedinjene Države bile drugačije tretirane ukoliko bi poslale vojsku i zašto bi im se, povrh toga, dozvolilo učešće na Svetskom prvenstvu?
Nijedan evropski fudbalski savez ne žuri da javno zauzme stav, a mnogi bi mogli da slede pozicije svojih vlada. Francuska ministarka sporta Marina Ferari izjavila je da njena zemlja nema plan da bojkotuje prvenstvo, uz ogradu: „u ovom trenutku“. S druge strane, nemačka ministarka sporta Kristijane Šenderlajn prebacila je odgovornost za donošenje odluke na „nadležne sportske saveze“.
Ipak, u postoje oni koji veruju da bi sport mogao da povuče potez dok političari oklevaju. Tramp se vezao za projekat Svetskog prvenstva još tokom svog prvog mandata, redovno podsećajući javnost na sopstvenu ulogu u uspehu kandidature 2018. godine. Mogućnost vidljive i opipljive štete po njegov „veliki trenutak“ teško bi pala sujetnom američkom predsedniku. Možda bi, ukoliko bi UEFA i njeni savezi pokazali snagu, čak i Infantino bio primoran da se upusti u ozbiljnu diplomatsku borbu sa svojim prijateljem.
Kako bi bojkot uticao na fudbal i globalnu publiku?
Mundijal 2026. ima ogromnu privrednu težinu. Prema projekcijama organizatora i analiza javno dostupnih podataka, oko 1,24 miliona stranih navijača planira da poseti SAD tokom turnira, što bi značajno podiglo turizam i prihode za domaćine. Za fudbal sam po sebi, ali i za lokalne ekonomije, to je brojka koji se meri u milijardama dolara. A to je samo turizam: gde su i hiljade radnih mesta i ogroman cifre koje bi se slivale u hotele, ugostiteljstvo, transport i lokalne usluge.
Ako bi do kampanje bojkota zaista i došlo (scenario u kom bi se reprezentacije povukle, veliki broj navijača odustao od putovanja ili televizijske kuće otkazale ugovora za prava prenosa) posledice bi bile višestruke. Turnir bi izgubio svoju “globalnu” dimenziju, prihodi bi pali, a ugovori o TV pravima bili otkazani. Čak i ako do Mundijala formalno i dođe, njegov legitimitet bi bio doveden u pitanje.
Zamislite da veliki timovi poput Francuske, Nemačke ili Italije ne učestvuju ili da desetine hiljada navijača jednostavno ne otputuju u SAD. To bi fudbalski spektakl učinilo manje atraktivnim, a gledanost prenosa bi opala, upravo zbog toga što su evropska tržišta ključna za komercijalni uspeh FIFA i samog turnira. Iako je teško predvideti koliki bi bio tačan gubitak, ali analize pokazuju da SAD očekuju ogromnu investiciju od Mundijala, nekoliko desetina milijardi dolara u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, uključujući povećanje turističke posete, potrošnje i lokalnih usluga.
U trenutku kada međunarodni fanovi „najvažnije sporedne stvari na svetu“ čine veliki deo ukupne posete, čak oko 40 % svih posetilaca, scenario u kom bi oni „preskočili“ ovo prvenstvo, uzdrmao bi očekivane profite i za same Sjedinjene države i za „ko-domaćine“ Kanadu i Meksiko.
Scenario visokog rizika ali niske verovatnoće
Koliko je verovatno da ćemo doživeti potpuni evropski bojkot Mundijala 2026? Struka i analitičari predviđaju da je ovo scenario visokog rizika, ali relativno niske verovatnoće. Međutim, ukoliko dođe do otvorene vojne akcije ili druge dramatične eskalacije (narušavanja teritorijalnog integriteta evropskog saveznika npr.) to bi automatski podiglo verovatnoću da evropske fudbalske organizacije zaista povuku svoje timove i fanove sa Mundijala. I među navijačima postoje različita mišljenja. Neki smatraju da se ništa neće desiti i da bi scenario o bojkotu bio “apsurdan”, čak i u ekstremnim okolnostima. Drugi, pak, misle da bi invazija na evropsku teritoriju automatski dovela do bojkota
Iako nijedan od najavljivanih bojkota još uvek nije zapravo i sproveden, činjenica je da se nijedno veliko sportsko takmičenje nije suočilo sa većom krizom, još od Letnjih olimpijskih igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984. Međutim, nikad ranije viđene situacije zahtevaju ranije nezamislive razgovore i reakcije a Donald Tramp je već pokazao da je nepredvidiv. Dakle, nemojte još da planirate godišnji odmor u vreme Mundijala.
