Odbila je 15 fakulteta i birala neizvesnost: Deset godina kasnije Elena Ribakina je broj jedan

Sa 17 godina Elena Ribakina, svetska teniserka broj jedan, imala je pred sobom izbor koji na prvi pogled nije nimalo delovao komplikovano. Mogla je da prihvati jednu od petnaest ponuda američkih univerziteta, nastavi obrazovanje i izabere sigurniji put. Ili, mogla je da nastavi da igra tenis, iako niko nije mogao da joj garantuje da će od sporta ikada moći da živi.

Njen otac želeo je fakultet. Ne zato što nije verovao u njen talenat, već upravo zato što je dobro razumeo koliko je profesionalni sport neizvestan. Porodici nije bilo lako da finansira njenu karijeru, a jedna povreda mogla je da promeni sve. Ribakina je, međutim, još tada znala šta želi. Ponude američkih univerziteta, kako je kasnije ispričala za Women’s Tennis Association, gotovo da nije ni razmatrala.

Deset godina kasnije, ta odluka izgleda sasvim drugačije. Ribakina je osvojila U.S. Open, postala najbolja teniserka sveta i iza sebe ima karijeru koju tada nije mogla da predvidi ni ona sama.

Kada sigurniji put nije i pravi put

Odluka da ne ode na fakultet bila je samo prva velika neizvesnost koju je prihvatila. Rođena u Moskvi, Ribakina je do 2018. predstavljala Rusiju, a zatim je sa 19 godina stala pod zastavu Kazahstana i promenila državljanstvo. Kazahstan joj je ponudio ono što joj je u tom trenutku bilo neophodno – finansijsku i profesionalnu podršku za nastavak karijere.

Uspeh ni tada nije stigao preko noći. Godinama je igrala manje turnire i kvalifikacije, da bi 2019. završila sezonu kao 36. igračica sveta i osvojila prvu WTA titulu u Bukureštu. Već naredne godine igrala je pet finala, više nego bilo koja druga teniserka te sezone. Prva velika potvrda stigla je osvajanjem Wimbledon-a 2022, zatim finalom Australian Open-a 2023, a poslednje godine pretvorile su postepeni uspon u dominaciju.

Prošlu sezonu završila je osvajanjem WTA Finala bez poraza i nagradom od 5,235 miliona dolara, koja je tada predstavljala najveću pojedinačnu novčanu nagradu u istoriji ženskog sporta. U 2026. osvojila je Australian Open, a zatim i U.S. Open, gde je u finalu pobedila Arinu Sabalenku i preuzela prvo mesto na svetskoj rang listi.

Uspeh je promenio i finansijsku stranu priče. Forbes je svrstava među deset najplaćenijih tenisera sveta, sa 11,4 miliona dolara zarade na terenu i još šest miliona van njega, dok joj je pobeda na U.S. Openu donela dodatnih 5,5 miliona dolara. Uz sportske rezultate stigla su i velika sponzorstva.

Ali, upravo zbog ovih brojki danas lako je pogrešno pročitati priču koja je počela deset godina ranije. Ribakina sa 17 godina nije birala između fakulteta i karijere prve teniserke sveta. Birala je između sigurnije budućnosti i mogućnosti za koju nije znala kako će se završiti.

Odluke čiji smisao postane vidljiv tek kasnije

Posle pobede u Njujorku priznala je da takav rezultat nije očekivala. Na U.S. Open dolazila je deset godina bez većeg uspeha, a ove sezone borila se i sa povredom. Ovoga puta, kako je rekla, „sve se nekako poklopilo“. Upravo ta rečenica možda najbolje opisuje ono što se često izgubi kada se uspešna karijera posmatra unazad. Kada se zna kraj priče, ranije odluke počinju da izgledaju gotovo očigledno. Nisu bile.

Odbijanje petnaest fakulteta nije bilo recept za uspeh, kao što ni odustajanje od sigurnijeg puta samo po sebi nije dokaz hrabrosti ili dobre procene. Ribakina je imala talenat, jasnu želju da nastavi, a zatim je godinama morala da potvrđuje odluku koju je donela kao tinejdžerka.

Možda je upravo zato njena priča zanimljivija od još jedne priče o sportistkinji koja je postala bogata žena i popela se na vrh sveta sporta. „Najvažnije odluke ponekad se donose mnogo pre nego što postoji bilo kakav dokaz da su bile ispravne“ rekla je i sama postala primer nekoga ko je dokaz čekao godinama.