Zamislite banku koja posluje u nekoliko evropskih država. Novac njenih klijenata prelazi iz jednog grada u drugi. Finansira međunarodnu trgovinu, posluje sa vladarima i održava mrežu filijala. Samo što nema interneta. Nema telefona. Nema elektronskog transfera novca. Nema centralne banke koja će priskočiti u pomoć kada nastane problem.
Postoje konji, brodovi, kuriri, knjigovođe i komadi papira. U takvom svetu porodica Mediči napravila je jednu od najpoznatijih finansijskih institucija renesansne Evrope.
Medici Bank bila je mnogo više od mesta na kojem su bogati Firentinci ostavljali novac. Bila je međunarodna poslovna mreža koja je povezivala Firencu sa najvažnijim evropskim trgovačkim centrima.
I upravo zbog toga priča o Medičijima nije samo priča o renesansi. To je i priča o nastanku međunarodnog bankarstva.
Sve je počelo u Firenci
Giovanni di Bicci de’ Medici postavio je temelje banke krajem 14. veka, a Firenca je postala njeno glavno sedište. Izbor grada nije bio slučajan.
Firenca je bila jedan od velikih evropskih trgovačkih i finansijskih centara. Njeni trgovci poslovali su daleko izvan granica Toskane. Posebno je bila važna proizvodnja i trgovina tekstilom.
Ali veliki međunarodni posao imao je veliki problem. Kako platiti nekome ko se nalazi stotinama ili hiljadama kilometara daleko?
Prenošenje velikih količina zlata i srebra bilo je skupo i opasno. Putevi nisu bili sigurni. Brodovi su mogli da potonu. Teret je mogao da bude opljačkan.
Finansijski svet zato je morao da pronađe način da novac putuje čak i kada novac fizički ne putuje. Jedno od rešenja bila je – menica.
Papir koji je mogao da zameni vreću novca
Menice su bile među najvažnijim instrumentima evropske trgovine kasnog srednjeg veka i renesanse. Pojednostavljeno, trgovac je mogao da preda novac bankaru u jednom gradu i dobije dokument na osnovu kojeg bi njegov poslovni partner dobio odgovarajući iznos u drugom gradu i drugoj valuti.
Umesto transporta metalnog novca, prenosila se finansijska obaveza.
To je bila ogromna promena.
Istoričar ekonomije Raymond de Roover, jedan od najvažnijih istraživača banke Mediči, pokazao je koliko su poslovi sa devizama i menicama bili važni za njeno funkcionisanje. Dokumentacija banke otkriva sofisticirano poslovanje između različitih evropskih tržišta i valuta.
Važno je, međutim, izbeći popularni mit. Mediči nisu izmislili ovaj sistem. Italijanski trgovci i bankari razvijali su slične tehnike mnogo pre njihovog uspona.
Kako je nastao srpski dinar: Priča o valuti koja je vekovima bila simbol državnosti i bogatstva Srbije
Njihova prednost bila je u tome što su međunarodne finansije uspeli da povežu sa organizovanom mrežom poslovnih partnerstava.
Drugim rečima, inovacija nije bila samo u finansijskom instrumentu. Bila je i u organizaciji.
Filijale bez Zooma, Slacka i trenutnih izveštaja
Danas centrala velike banke može gotovo trenutno da vidi šta se događa u njenim poslovnicama. U 15. veku takva kontrola nije postojala.
Pismo iz jednog evropskog grada do drugog putovalo je danima ili nedeljama. Informacija o problematičnom kreditu mogla je stići kada je već bilo kasno.
Mediči su taj problem rešavali nečim što veoma podseća na rani model multinacionalne kompanije. Njihove poslovne jedinice nisu bile obične ekspoziture kakve poznajemo danas. Često su bile organizovane kao posebna partnerstva, sa lokalnim upravnicima i partnerima.
Ipak, Firenca je ostajala centar sistema. Istraživanja organizacije banke pokazuju koliko je upravljanje takvom mrežom bilo složeno. Ugovori, partnerstva, korespondencija i knjigovodstvo predstavljali su infrastrukturu bez koje međunarodna banka nije mogla da postoji.
Mreža je u različitim periodima obuhvatala važne evropske centre. Među njima su bili Rim, Venecija, Ženeva, London i Briž, dok se poslovanje kasnije širilo i kroz druge centre.
Briž je bio posebno važan. Bio je jedan od ključnih trgovačkih centara severne Evrope. Tamo su se susretali trgovci iz različitih delova kontinenta.
Banka Mediči je još 1439. uspostavila poslovnu jedinicu u Brižu. Imala je veze i sa Londonom i drugim evropskim centrima. Ekonomski odnosi vrlo brzo su dobijali i političku dimenziju.
Tako je nastajalo nešto što današnjem poslovnom svetu izgleda veoma poznato. Lokalni menadžeri. Međunarodne operacije. Različite valute. Trgovinsko finansiranje. Centrala koja pokušava da kontroliše rizik.
Sve to pet vekova pre digitalnog bankarstva.
Najvažniji klijent nije bio običan trgovac
Posebnu snagu banci davali su odnosi sa Rimom i papstvom. Poslovanje sa papama donosilo je novac, ali i nešto što je za jednu bankarsku porodicu moglo biti još vrednije – pristup.
Mediči nisu živeli u svetu u kojem su finansije i politika bile jasno odvojene. Naprotiv.
Veliki bankar morao je da poznaje trgovce, crkvene velikodostojnike, plemiće i vladare. Finansiranje je otvaralo politička vrata, dok je politički uticaj stvarao nove poslovne mogućnosti.
Banka je učestvovala i u poslovima povezanim sa papstvom i rudnicima stipse u Tolfi. Stipsa je bila strateški važna sirovina, naročito za evropsku tekstilnu industriju. Tako su se finansije, međunarodna trgovina i politika spojile u jednom sistemu.
Njihov pravi proizvod bilo je poverenje
U svetu bez centralnih banaka postojalo je jedno pitanje koje je bilo važnije od gotovo svih drugih: Kome možete verovati?
Današnja banka ima regulatorni okvir, reviziju, kapitalne zahteve, sisteme kontrole i ogromnu količinu podataka.
Renesansni bankar imao je reputaciju, knjige i mrežu ljudi. Zato je ime Mediči predstavljalo poslovnu imovinu.
Prvi papirni dinar Srbije: Zašto je štampan u Belgiji i Francuskoj i koliko bi vredeo danas?
Ako je partner u Londonu verovao partneru u Firenci, bilo je moguće zaključiti posao koji je prevazilazio lokalno tržište.
Ako to poverenje nestane, sistem počinje da se raspada. U tom smislu, bankarstvo 15. veka nije bilo toliko različito od današnjeg.
Tehnologija se promenila. Osnovni princip nije. Banka i danas živi od poverenja da će obaveze biti ispunjene.
Knjigovodstvo je bilo njihova informaciona tehnologija
Mediči nisu imali servere i baze podataka. Imali su poslovne knjige. To možda zvuči banalno, ali u međunarodnom poslovanju 15. veka dobra evidencija bila je tehnološka prednost.
Trebalo je znati ko kome duguje. U kojoj valuti. Po kom kursu. Kada obaveza dospeva. Koliko je određena filijala zaradila. Koliko je kapitala uloženo. Koliki rizik predstavlja određeni klijent.
Sačuvani poslovni dokumenti Medičija danas su toliko vredni upravo zato što omogućavaju istoričarima da rekonstruišu način na koji je funkcionisalo renesansno poslovanje.
Harvardova Baker Library, na primer, čuva značajnu zbirku knjigovodstvenih rukopisa jedne grane porodice Mediči. U ekonomiji zasnovanoj na papiru, knjigovođa je obavljao deo funkcije koju danas obavljaju informacioni sistemi. Bez dobre evidencije nije bilo moguće upravljati međunarodnom mrežom.
A onda se pojavio problem poznat i današnjim bankama
Velike banke obično ne propadaju zato što ne znaju kako se knjiži transakcija. Problem najčešće počinje sa rizikom.
Tako je bilo i kod Medičija. Posebno opasni bili su krediti politički moćnim klijentima. Vladar može biti veoma poželjan klijent. Može otvoriti mnoga vrata. Ali postoji problem: šta banka radi kada vladar ne vrati novac?
Naplata od običnog trgovca i naplata od kralja nisu ista stvar.
Istraživanja londonskog poslovanja banke ukazuju upravo na značaj kredita engleskom kralju Edvardu IV. Sličan problem postojao je u Brižu sa kreditiranjem burgundskog vojvode Karla Smelog.
To je lekcija koju bi bez problema mogao da potpiše savremeni risk menadžer. Veliki klijent nije nužno i dobar klijent.
Politička moć pomogla je banci. A onda je postala problem
Uspon porodice Mediči teško je odvojiti od njihovog finansijskog uspeha. Novac je stvarao veze. Veze su stvarale politički uticaj. Politički uticaj pomagao je poslovanju.
Ali postoji i druga strana. Kada se interesi banke previše približe interesima političke dinastije, poslovne odluke mogu prestati da budu isključivo poslovne.
Tokom vremena pojavili su se problemi sa upravljanjem filijalama, kreditnim rizikom i kontrolom ljudi koji su poslovali daleko od Firence.
Pod Lorenzom de’ Medičijem politička moć porodice dostigla je vrhunac. Banka nije.
Istoričari su detaljno proučavali upravo pitanje njenog pada i strukture kapitala kojim je raspolagala.
Do kraja 15. veka bankarska imperija porodice bila je praktično završena. Politička dinastija Mediči, međutim, tek je trebalo da ispiše veliki deo svoje istorije.
Prva multinacionalna banka?
Nazvati banku Mediči prvom multinacionalnom bankom bilo bi previše pojednostavljeno. Međunarodno bankarstvo postojalo je pre njih. Velike italijanske bankarske kuće poslovale su širom Evrope još u prethodnim vekovima.
Ali Mediči predstavljaju jedan od najboljih istorijskih primera kako je takav sistem funkcionisao. Njihova banka imala je ono što danas povezujemo sa multinacionalnim finansijskim institucijama.
Centralu i međunarodne poslovne jedinice. Lokalne menadžere. Prekogranične transakcije. Devizne poslove. Finansiranje trgovine. Velike institucionalne i političke klijente. Sistem kontrole i izveštavanja.
Imala je i ono što moderne banke dobro poznaju – problem upravljanja rizikom.
