Kada je 2. jula 1884. godine Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije pustila u opticaj prvu srpsku papirnu novčanicu, država je napravila veliki iskorak ka modernom finansijskom sistemu. Do tada se unutrašnji platni promet gotovo isključivo obavljao kovanim novcem. Papirni novac bio je nepoznanica za većinu stanovništva, koje je prema njemu u početku pokazivalo veliko nepoverenje. Mnogi su novu novčanicu odmah menjali za zlato na šalterima banke.
Prva novčanica nije nastala u Srbiji
Paradoksalno, prvi srpski papirni novac nije štampan u Srbiji. Nije ni mogao.
U to vreme Srbija nije imala ni državnu štampariju sposobnu za izradu zaštićenih novčanica, niti stručnjake za složenu tehnologiju izrade sigurnosnog papira, gravure i zaštitnih elemenata. Zato se država oslonila na iskustvo Belgije, jedne od tada najrazvijenijih evropskih zemalja u oblasti centralnog bankarstva.
To nije bilo slučajno. Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je upravo po uzoru na Narodnu banku Belgije, koja je pomogla Srbiji u organizaciji centralne banke, obuci kadrova i pripremi prvih novčanica. Prva serija odštampana je u Briselu, dok su kasnija izdanja, do Prvog svetskog rata, izrađivana i u Belgiji i u Francuskoj, gde su se nalazile neke od najboljih evropskih štamparija za izradu novca.
Prva novčanica – 100 dinara u zlatu
Prva srpska novčanica nosila je nominalnu vrednost od 100 dinara u zlatu.
To nije bio običan papirni novac. Na njoj je jasno stajalo da je donosilac može zameniti za odgovarajuću količinu zlata. Time je dinar bio vezan za zlatni standard, što je ulivalo poverenje u novu valutu.
Po vrednosti, 100 dinara bilo je izjednačeno sa 100 francuskih, belgijskih ili švajcarskih franaka, jer su sve te zemlje pripadale Latinskoj monetarnoj uniji i koristile gotovo identične monetarne standarde.
Kako je izgledala?
Prva novčanica bila je među najlepšima u tadašnjoj Evropi.
Na njoj dominiraju alegorijske figure koje predstavljaju trgovinu, rad i napredak, uz bogatu ornamentalnu dekoraciju karakterističnu za kraj 19. veka. Za razliku od kasnijih izdanja, na prvoj novčanici nije bio portret srpskog vladara.
Tek naredna novčanica, od 10 dinara u srebru, emitovana 1885. godine, donela je portret kralja Milana Obrenovića na licu, dok su na poleđini bili prikazani knez Miloš, knez Mihailo i kneginja Ljubica.
Koji su apoeni postojali?
Do završetka Prvog svetskog rata Narodna banka Kraljevine Srbije emitovala je ukupno devet različitih novčanica.
Najvažniji apoeni bili su: 100 dinara u zlatu (1884), 10 dinara u srebru (1885), 10 dinara u zlatu, 20 dinara u zlatu, 50 dinara, 100 dinara (kasnija izdanja) i 1.000 dinara.
Sva ova izdanja štampana su u Belgiji ili Francuskoj zbog tehnoloških i bezbednosnih razloga.
Koliko bi 100 dinara iz 1884. vredelo danas?
Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor, ali ekonomski istoričari koriste nekoliko metoda poređenja.
Pošto je novčanica bila potpuno pokrivena zlatom, njena vrednost može se procenjivati preko količine plemenitog metala ili kupovne moći.
Prema procenama zasnovanim na zlatnom standardu i istorijskoj kupovnoj moći, 100 dinara iz 1884. godine danas bi odgovaralo približno između 250.000 i 500.000 današnjih dinara, odnosno između oko 2.000 i 4.000 evra, u zavisnosti od metodologije obračuna.
Drugim rečima, to nije bila plata običnog građanina, već ozbiljna suma namenjena trgovcima, državnim poslovima i većim transakcijama.
Šta je moglo da se kupi?
Kupovna moć prvih srpskih dinara bila je impresivna.
Sa jednom novčanicom od 100 dinara krajem 19. veka moglo je da se kupi:
- nekoliko kvalitetnih volova ili konja;
- veća količina obradive zemlje u pojedinim delovima Srbije;
- više desetina tona pšenice;
- godišnja plata pojedinih državnih službenika nižeg ranga ili nekoliko mesečnih plata dobro plaćenog činovnika.
Istovremeno, običan radnik ili nadničar dnevno je zarađivao svega nekoliko dinara, pa je novčanica od 100 dinara za većinu stanovništva predstavljala bogatstvo koje retko ko drži u rukama.
Od nepoverenja do simbola moderne države
Iako su građani u početku sumnjali u papirni novac i radije tražili zlatnike, upravo je ta novčanica označila početak modernog bankarskog sistema u Srbiji.
Danas, gotovo vek i po kasnije, prve srpske novčanice predstavljaju izuzetnu numizmatičku retkost. Sačuvani primerci dostižu visoke cene među kolekcionarima, ali je njihova istorijska vrednost mnogo veća od tržišne. One svedoče o trenutku kada je Srbija postala deo evropskog monetarnog sistema i kada je dinar prvi put dobio papirno izdanje koje je moglo da stane rame uz rame sa najmodernijim valutama svog vremena.
