Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos – 3,82 milijarde.
To znači da bi na svaki uloženi dinar (evro) država dobila 1,91 dinar odnosno povratila uloženo i dodatno „zaradila“ gotovo isti iznos koji je investirala.
To je direktni efekat koji bi državna kasa mogla da ima od ulaska u ovaj projekat.
Realno ili ne?
Reč je o brojkama koje je vlastima isporučila konsultantska kuća Luis Berger u nedavno završenoj Studiji ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja EXPO 2027.
Forbes Srbija imao je ekskluzivni uvid u najvažnije podatke iz ovog dokumenta, koji bi uskoro trebalo da bude prezentovan javnosti.
Međutim, važno je razumeti da je reč o projekcijama, a da li će država biti blizu ovih brojki odnosno u kojoj meri je reč o realističnoj proceni biće mnogo jasnije kada prođe period koji je obuhvatila studija.
Zato, takođe, treba imati u vidu da pri izradi studije u obzir nije uzet samo period od početka priprema za Ekspo 2023. godine do završetka samog događaja u avgustu 2027. U projekciju uticaja je ušao i period od 10 godina nakon završetka manifestacije odnosno do 2037. što se tretira kao standardni i relevantan vremenski okvir za procenu efekata realizacije projekata ovog tipa.
Privatne investicije i efekat na celo društvo
U studiji se procenjuje da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije, 1,83 milijarde evra. (manji deo – oko 500 miliona privatne kompanije uložiće pre Ekspa, a ostatak od 1,3 milijarde posle događaja).
Proračun studije je da će tih „zajedničkih“ 3,8 milijardi evra ulaganja omogućiti, putem direktnih, indirektnih i indukovanih efekata, da se stvori tzv. dodata vrednost za ekonomiju Srbije od 9,1 milijarde evra do 2037.
Kako se dolazi do tog iznosa? Direktne efekte donose, primera radi, ulaganja u izgradnju kompleksa u vidu plaćanja izvođačima radova. U ovoj grupi su i izdvajanja za održavanje kompleksa tokom njegove eksploatacije. Takođe i potrošnja turista tokom posete Ekspu i nakon njega kada budući kompleks bude funkcionisao kao sajam.
Kada je reč o indirektnim efektima oni bi došli posredstvom plaćanja dobavljačima za nabavke materijala za gradnju (cement, armatura i dr.). Takođe, angažovanje kompanija koje će opsluživati Ekspo kompleks godinama nakon manifestacije (obezbeđenje, čišćenje i dr.). Kao i putem ulaganja privatnih kompanija, primera radi, hotela i drugih biznisa u usluge koje pružaju ili proizvode koje prodaju, a koje će koristiti posetioci ovog kompleksa.
Na kraju, tzv. indukovane efekte donela bi, recimo, potrošnja radnika od plata koje su dobili kada su radili na izgradnji kompleksa, zaposlenih koji budu radili na budućem sajmu, ali i svih onih koji rade u prodavnicima, restoranima ili drugim objektima koje će posećivati turisti do 2037. a zbog dolaska na sajam ili sadržaje u okolini.
Kada se od tih 9,1 milijardi evra nove vrednosti oduzme 3,8 milijardi evra poreskih prihoda za državu, dolazi se do toga da bi za građane i privredu odnosno društvo u celini ovaj projekat trebalo da donese 5,3 milijarde evra do 2037.
Ulaganja
Kako se navodi u studiji, kapitalna ulaganja u sam EXPO kompleks (hale, nacionalni paviljon i drugi objekti) iznosiće 1,23 milijardi evra. Dodatnih 775 miliona evra biće uloženo u prateću infrastrukturu (putevi, pruga, vodovod, kanalizacija, energetski objekti…).
Iz ove računice izuzet je Nacionalni fudbalski stadion koji formalno nije deo Ekspo manifestacije.
Uz to, studija pretpostavlja da će i privatne investicije od 1,83 milijarde evra doći od ulaganja učesnika Ekspa u svoje paviljone, ali i ulaganja privatnih kompanija u hotele i druge komercijalne sadržaje.
Posle Ekspa, na ovom prostoru Srbiji će ostati novi Beogradski sajam, tržni centar, stanovi i poslovni prostor i zabavni parkovi, konstatuje studija.
Najveći efekat posle Ekspa
Očekivano, od pomenutih devet milijardi evra dodate vrednosti za ekonomiju Srbije, najveći deo doći će u desetogodišnjem periodu nakon Ekspa odnosno korišćenja kompleksa – 5,43 milijarde evra. Period pre događaja doneće 2,5 milijardi, a sama manifestacija 1,13 milijardi evra dodate vrednosti.
Slično je i kada se posmatraju poreski prihodi. Najveći deo – 2,33 milijarde evra od pomenutih 3,8 milijardi – sliće se u državnu kasu u periodu od 2028. do 2037. godine. Poreski prihodi pre Ekspa biće 823 miliona evra, a tokom Ekspa još 671 milion evra odnosno zajedno oko 1,5 milijardi.
Najveću vrednost doneće kapitalna ulaganja u projekat – 4,04 milijardi evra, a očekuje se i veliki efekat koji će imati turizam – 3,22 milijarde evra.
S druge strane, poreski prihodi od turizma biće veći od poreza koji donesu kapitalna ulaganja – 1,79 milijardi naspram 1,27 milijardi evra.
Kada se sve sumira, na svaki uloženi dinar pre Ekspa državi će se vratiti 0,41 dinar. Tokom Ekspa to će biti 0,74 dinara što znači da će biti u „minusu“, ali će kasnija eksploatacija kompleksa u Surčinu promeniti sliku u pomenutih 1,91 dinara povraćaja na svaki uloženi dinar.
Koliko stranih turista se očekuje i koliko će trošiti
Studija se zbog značaja prihoda od turizma posebno bavi ovim delom.
Projekcija je da će samo za tri meseca trajanja Ekspa (od maja do avgusta 2027.) posetiti – 1,65 miliona stranih posetilaca.
Oko trećine njih (gotovo 522.000) biće oni koji će doći na jedan dan. Prosečno će na Ekspu trošiti 103 evra. Veća grupa – 1,13 miliona – biće u Srbiji u proseku tri i po dana. Među njima, tzv. obični turisti trošiće dnevno u proseku 137 evra dok će poslovni turisti izdvajati gotovo tri puta više svakog dana – 468 evra, projektuje studija.
Najmanja grupa biće delegati na Ekspu, njih 3.215. Oni će u proseku trošiti 250 evra dnevno i u proseku će provesti 151 dan u Srbiji.
Nakon Ekspa, sve do 2037. godine, očekuje se da će kompleks sajma posetiti još – 2,3 miliona stranih gostiju. Očekuje se da tu dolaze zbog različitih događaja koji će na ovom prostoru biti organizovani, kao i zabavnih parkova koji će postojati u okolini.
Ovde se računa samo na posetioce koji će ostajati više dana – takođe 3,5. Potrošnja bi bila ista kao i za višednevne turiste tokom Ekspa (137 evra dnevno za obične turiste, a 468 evra za poslovne).
Nedostajaće kreveta u Beogradu
Oni koji će posetiti Ekspo duže od jednog dana moraće negde i da prespavaju, a studija predviđa veliki pritisak na smeštajne kapacitete u Beogradu.
Od pomenutih 1,13 miliona posetilaca za koje se očekuje da će tokom tri meseca održavanja Ekspa ostati duže od jednog dana, 400.000 biće poslovni turisti, a 730.000 obični.
Očekuje se da će najveća poseta biti u junu (396.572 turista). Sledi jul sa očekivanih 368.245 posetilaca Ekspa dok će ih u maju i avgustu biti manje od 200.000 (što je očekivano imajući u vidu da se u tim mesecima Ekspo održava po 15 dana). Očekuje se i da poslovni turisti budu aktivniji u prvoj polovini događaja, a obični turisti kasnije, posebno u julu.
To će otvoriti i pitanje smeštaja. Beograd sada ima 15.591 sobu, a očekuje se da će u vreme Ekspa taj broj porasti na 18.600.
Studija projektuje da će popunjenost kapaciteta biti 92% u maju i 94% u julu. Problem će nastati u junu i avgustu. U avgustu se očekuje popunjenost kapaciteta od 104%, a u junu čak 111% (krevet u Beogradu neće moći da nađe gotovo 6.300 turista u tom mesecu).
Ove turiste moraće da „preuzmu“ drugi gradovi, smatraju autori studije.
Radna mesta
Dokument projektuje i otvaranje velikog broja radnih mesta u vezi sa Ekspom.
Brojka kojom se barata je – 359.297 radnih mesta – ekvivalent punog radnog vremena (FTE).
Međutim, treba imati u vidu da ova brojka ne znači i isti broj ljudi. Ekvivalent punog radnog vremena se u ovakvim studijama uzima kao „mera“ za iskazivanje efekata jer će pre, tokom i nakon Ekspa biti radnika koji neće raditi puno radno vreme. Primera radi, dva čoveka koja će raditi na lokaciji po četiri sata dnevno jesu dve osobe, ali su jedan FTE u ovoj računici. Takođe, dva radnika koja su na gradilištu provela po šest meseci u godini su takođe jedan FTE.
Zato bi se moglo zaključiti da će broj radnika koji će proći kroz ovaj kompleks od 2023. pa sve do 2037. biti i veći.
Najviše radnih mesta biće kreirano kao direktna posledica investicija, turističke potrošnje i same manifestacije – 151.177 FTE.
Slede radna mesta koja će indirektno biti otvorena u sektorima koji snabdevaju Ekspo tj. kod dobavljača i partnera – 145.491 FTE.
A preostalih 62.628 biće „indukovano“ usled povećane potrošnje zaposlenih (u prodavnicama ili restoranima gde radnici koji su bili direktno plaćeni od rada za Ekspo budu trošili novac).
Kao i u slučaju drugih efekata, najveći broj radnih mesta biće otvoren posle Ekspa (od 2028. do 2037.) – i to 227.799 do projektovanih više od 359.000. Najmanje će ih biti tokom samog događaja – 48.301.
Šta ako ne bude sve tako?
Studije ovog tipa pored osnovne projekcije prave i pozitivni i negativni scenario. Ovde je u obzir uzeta mogućnost da dođe manji broj stranih turista nego što je projektovano (od 20 do 30%). Takođe i da njihova potrošnja bude manja ili veća (do 10%).
U scenariju gde bi došao očekivani broj turista, i ako bi oni potrošili 10% više novca nego što je projektovano, dodata vrednost za ekonomiju Srbije bila bi povećana sa 9,1 na 9,38 milijardi evra. S druge strane ako bi potrošili 10% manje novca, ta korist bi pala na 8,74 milijardi.
U crnom scenariju – da se pojavi 30% manje stranih turista nego što je planirano i da potroše 10% manje novca – bruto dodata vrednost za ekonomiju Srbije pala bi sa 9,1 na 7,87 milijardi evra.
Slično je i sa radnim mestima. U najboljem scenariju broj otvorenih radnih mesta skočio bi sa 359.000 na 372.956 dok bi u onom najcrnjem pao na 308.103.
I na kraju, shodno tome, menjao bi se i prihod države od poreza. U najpovoljnijem slučaju (dolazak očekivanog broja stranih turista i povećanje njihove potrošnje za 10%), država bi prihodovala „okruglo“ četiri milijarde evra dok bi u najlošijem ishodu, poreski prihodi od Ekspa pali na – 3,16 milijardi evra.
Preporuke za Ekspo
Da se ne bi dogodili negativni scenariji i da bi bili ostvareni maksimalni ekonomski efekti, studija Luis Bergera daje niz preporuka.
Kako se može pročitati, predlaže se što veće angažovanje domaćih resursa. U prevodu da se što više angažuju domaći izvođači i pružaoci usluga. I ne samo iz Beograda već i iz drugih regiona Srbije.
Kada je reč o turizmu, predlaže se angažovanje smeštajnih kapaciteta van Beograda i pospešivanje turističke potrošnje van glavnog grada. Takođe, Luis Berger sugeriše da se pojačaju marketinške aktivnosti na privlačenju turista iz regiona.
U cilju privlačenja stranih turista savetuje se i da se razvija rečni saobraćaj. A sve kako bi Srbija privukla što više turista preko Beča, Bratislave i Budimpešte. Potrebno je i da se radi na rasterećenju pritiska na hotelske kapacitete.
Na kraju, preporučuje se i veća institucionalna i operativna podrška učesnicima Ekspa odnosno njihovim paviljonima.
Ekspo i društveni uticaj
Kada je reč o merenju društvenog uticaja Ekspa, iz rezultata studije se može videti da je bilo posmatrano devet kategorija.
Ukupan društveni uticaj koji će Ekspo imati ocenjen je ocenom – 3,59 – na skali od jedan do pet. To bi, posmatrano kroz školski sistem ocenjivanja, bilo tek – slab vrlo dobar.
U grupi tzv. primarnih dimenzija društvenog uticaja, najbolju ocenu dobio je uticaj na zdravlje i dobrobit (4,1). U dokumentu se pod ovom kategorijom navodi „visok nivo zadovoljstva i stabilnosti unutar tima EXPO – snažna lojanost, poverenje u projekat i ponos zbog učešća u međunarodno značajnoj inicijativi. U pre-EXPO fazi obezbeđeni adekvatni uslovi bezbednosti i zdravlja na radu, mali broj povreda“. Očekuje se da zdravlje i dobrobit imaju još veći uticaj tokom događaja.
Kulturna razmena i inkluzija dobili su ocenu 3,71. Tu se posebno ističe visok nivo međunarodnog učešća (135) zemalja što ukazuje na snažan potencijal za kulturnu razmenu. Obrazovanje i razvoj veština dobili su ocenu 3,4 zbog povoljnih rezultata u oblasti edukativnih aktivnosti. Ali se preporučuje intenziviranje aktivnosti u vezi sa edukacijom zaposlenih i volontera. Obrazovanje i osnaživanje mladih dobili su ocenu 3,33 zbog organizacije velikog broja radionica, kampova i festivala za mlade, kao i regrutacije volontera.
Ostali faktori
Najvišu ocenu dobilo je institucionalno jačanje kapaciteta – 4,4. Ovde se pre svega misli na „značajan broj međusektorskih sporazuma o saradnji“ i uključivanje gradova i opština u aktivnosti pre Ekspa“.
Uključenost lokalne zajednice i društveni kapital dobili su ocenu 3,33. Ocenjeno je da je informisanost stanovništva izuzetno visoka, ali je „niži nivo lične relevantnosti i poverenja u uspeh projekta“. Zato postoji potreba za aktivnijim uključivanjem građana, konstatuje studija.
Angažovanje volontera dobilo je ocenu 3,25. Može se videti da se do 3. juna prijavilo više od 6.200 volontera iz 62 države.
Za ekološki uticaj nema dovoljno podataka
Najmanje informacija mogli smo da saznamo o ekološkom uticaju Ekspa. Kao najveće ograničenje napomenut je nedostatak podataka sa same lokacije.
Studija navodi da bi trebalo da se prikupljaju podaci kako bi se analizirali ne samo stanje životne sredine i uticaji izgradnje Ekspa već i uticaj tokom samog događaja, ali i drugoročni efekti korišćenja prostora i infrastrukture.
Zbog izostanka podataka preporučuje se uspostavljanje sistema monitoringa na lokaciji kompleksa. Taj sistem bi pratio kvalitet vode, vazduha, buke i klimatskih parametara. I obezbedio bi stalno praćenje.
Potrebno je i taj sistem povezati sa postojećim institucionalnim sistemima radi uporedivosti podataka, „a u oblastima vazduha i buke sprečiti dodatno opterećenje tokom izgradnje i funkcionisanja kompleksa“.
Preporučuje se razvijanje integrisanog pristupa upravljanju atmosferskim vodama, prikupljanju i ispuštanju. Kao i uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, materijalima i energijom zasnovan na principima cirkularnosti. Potrebno je i nastaviti sa uvođenjem „niskougljeničnih rešenja u oblasti mobilnosti i unapređenja javnog prevoza“.
O autoru studije
Louis Berger doo je za posao izrade studije izabran u septembru 2025. putem javne nabavke. Kako se može videti iz odluke o dodeli ugovora, kompanija je za ovaj posao plaćena 68,9 miliona dinara sa porezom. Ugovor je zaključen u oktobru iste godine.
Louis Berger je velika međunarodna konsultantska kompanija (kasnije je preuzela kompanija WSP i radi pod tim imenom). U Srbiji se preduzeće koje je dobilo posao vodi kao doo u vlasništvu firme LB Adria Services, a koja je u vlasništvu Marka Andrijaševića.
Louis Berger doo ima 31 zaposlenog prema poslednjem finansijskom izveštaju. Ostvarili su 974 miliona dinara ukupnih prihoda i zaradili 99,9 miliona.
