Evropsko tržište rada ulazi u neobičnu fazu. Dok poslodavci teško pronalaze vozače, majstore, prodavce, kuvare i radnike u proizvodnji, deo praznine popunjavaju ljudi koji su radni vek već završili. Penzioneri se vraćaju na posao. Neki zbog novca. Drugi zato što njihove veštine nema ko da zameni. A deo njih radi i van formalnih tokova.
Nekada je odlazak u penziju značio i kraj profesionalne karijere. Danas to više nije pravilo.
Penzionisani vozač ponovo seda za volan. Majstor nastavlja da radi privatno. Bivši policajac odlazi u obezbeđenje. Iskusni lekar nastavlja praksu. Penzionisani trgovac ili administrativni radnik prihvata nekoliko smena nedeljno.
Razlozi nisu isti. Nekome penzija nije dovoljna za život. Nekome nedostaje dodatni prihod. Neko želi da ostane aktivan.
Ali postoji još jedan razlog koji postaje važan za čitavu privredu.
Poslodavci za pojedine poslove jednostavno ne mogu da pronađu dovoljno mlađih radnika.
Traže se ljudi, ali ne za svaki posao
Podaci sa tržišta rada dobro pokazuju gde je problem.
Prema analizi Poslovi Infostud o tržištu rada u Srbiji, tokom prve polovine 2025. najviše poslova bilo je u trgovini, proizvodnji, uslugama i zanatima, IT sektoru i ugostiteljstvu.
Među najtraženijim zanimanjima bili su: prodavci, radnici u proizvodnji, vozači, magacioneri, komercijalisti, kuvari, konobari, administrativni radnici i telefonski operateri. Poseban problem su zanati.
Nedostaju zidari, autolimari, mehaničari, vodoinstalateri, bravari, stolari i pekari. Manjak je toliko izražen da su ponuđene zarade kod nekih zanimanja značajno porasle. Tokom 2025. prosečna ponuđena zarada za zidare u oglasima dostizala je oko 226.500 dinara, a za mehaničare oko 220.800 dinara.
Dakle, priča da mladi „neće da rade“ nije sasvim precizna. Pre će biti da značajan broj mladih ne želi da radi određene poslove pod uslovima pod kojima su ih radile prethodne generacije. Pre Srbije, taj trend je počeo u Evropi.
Zašto mladi zaobilaze ove poslove?
Razlog nije samo plata. Kod velikog broja deficitarnih zanimanja posao je fizički težak. Radi se vikendom, noću ili u smenama. U građevinarstvu i proizvodnji postoje fizički napor i bezbednosni rizici. Ugostiteljstvo podrazumeva rad onda kada drugi odmaraju.
Kod zanata postoji i dodatni problem.
Godinama je deo mladih usmeravan ka fakultetima i kancelarijskim zanimanjima, dok je interesovanje za stručne škole i pojedine zanate slabilo. Posledica se sada vidi na tržištu.
Iskusan majstor postao je roba koje nema dovoljno. Tu je i demografija.
Svetska banka u analizi tržišta rada Zapadnog Balkana upozorava da region istovremeno ima nezaposlenost i manjak radnika u pojedinim sektorima. Radno sposobno stanovništvo se smanjuje, a prema projekcijama moglo bi da bude manje za gotovo 20 odsto do 2050. godine.
Sličan problem prepoznaje i Međunarodna organizacija rada – ILO. Među dugoročnim izazovima navodi se nedostatak radne snage, starenje stanovništva i odlazak dela radno sposobnih ljudi iz zemlje.
To menja pregovaračku poziciju zaposlenih. Mlađi radnik danas lakše kaže: za tu platu, to radno vreme i te uslove – neću.
I tada telefon zazvoni penzioneru
Za poslodavca je iskusan penzioner često veoma praktično rešenje.
On poznaje posao. Ne mora mesecima da se obučava. Ima kontakte. Zna kako sistem funkcioniše. Kod stručnih zanimanja poseduje nešto što se teško kupuje – iskustvo.
To naročito važi za majstore, vozače, lekare, tehničare i druga zanimanja kod kojih se znanje stiče godinama.
Mediji širom Balkana beleže slučajeve penzionera koji nastavljaju da rade u obezbeđenju, održavanju zgrada, trgovini, kao vozači ili lekari. U pojedinim slučajevima bivši zaposleni se posle penzionisanja vraćaju čak i kod starog poslodavca jer nema mlađeg čoveka koji bi preuzeo posao.
Tržište je, jednostavno, ponovo pronašlo radnika za koga je verovalo da je završio karijeru.
Penzioner više nije samo „rezervna radna snaga“
Tu se pojavljuje još jedan zanimljiv fenomen. Iskusni penzioner može da bude veoma konkurentan.
Majstor od 67 godina možda neće moći fizički da radi kao neko od 25. Ali često posao može da završi brže jer zna šta radi.
Isto važi za vozače, tehničare, računovođe, trgovce, konsultante ili zaposlene u administraciji.
Poslodavcu takav radnik može biti dragocen, naročito kada mu nije potrebno osam sati rada dnevno već pouzdana osoba za određeni broj smena ili konkretan posao.
Zbog toga povratak penzionera nije samo socijalna priča. To postaje ekonomska priča o nedostatku ljudi i znanja.
Ali postoji i drugi razlog
Ne vraćaju se svi zato što ih poslodavci mole ili voli. Mnogi se vraćaju zato što moraju.
Dodatna zarada pokriva račune, hranu, lekove ili pomaže deci i unucima. Inflacija prethodnih godina dodatno je promenila računicu domaćinstava širom Evrope.
Mediji u razgovorima sa penzionerima i njihovim udruženjima beleže upravo taj motiv – dopunjavanje kućnog budžeta.
Zbog toga postoje dve potpuno različite kategorije zaposlenih penzionera. Prvi rade zato što su njihove veštine tražene.
Drugi rade zato što im je dodatni prihod potreban. Često se te dve kategorije preklapaju.
Da li penzioner u Srbiji uopšte sme da radi?
Da. Korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može ponovo da uđe u osiguranje, odnosno da se zaposli ili obavlja samostalnu delatnost, i da istovremeno prima penziju.
Fond PIO navodi pravila za korisnike starosne penzije i precizira da mora postojati prekid između prethodnog i novog osiguranja, osim u slučajevima za koje prestanak osiguranja nije uslov za ostvarivanje prava na penziju.
Postoji još jedna važna stvar.
Ako penzioner posle penzionisanja ponovo radi najmanje 12 meseci i za njega se uplaćuju doprinosi, po prestanku tog osiguranja može da traži novi obračun penzije.
Fond PIO navodi i da se kod prevremene starosne penzije zadržava ranije utvrđeno umanjenje. Ako bi novi obračun bio nepovoljniji, isplaćuje se povoljniji iznos.
Kod invalidskih i porodičnih penzija situacija je drugačija i postoje posebna ograničenja. Zato se njihov radni angažman ne može posmatrati na isti način kao kod korisnika starosne penzije.
A šta je sa radom na crno?
Tu dolazimo do dela tržišta koji je mnogo teže izmeriti.
Penzioner popravi instalacije za gotovinu. Radi nekoliko dana na građevini. Čuva objekat bez ugovora. Održava zgradu. Prodaje robu. Pomaže u radionici.
Novac se isplati „na ruke“. Zvanično – radnog odnosa nema. Ali statistika pokazuje da neformalni u državama Balkana nije marginalna pojava.
Prema najnovijim godišnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku o tržištu rada, tokom 2025. godine u Srbiji je bilo 328.500 neformalno zaposlenih ljudi. Godinu ranije bilo ih je za oko 20.200 više.
To, naravno, ne znači da su svi ti ljudi penzioneri. Ali pokazuje razmere ekonomije u kojoj posao postoji, a formalni radni odnos ne.
Da problem nije nestao potvrđuje i Inspektorat za rad Ministarstva za rad, koji i dalje objavljuje spiskove poslodavaca kod kojih su zatečena lica na faktičkom, odnosno neprijavljenom radu. Objavljeni podaci obuhvataju slučajeve evidentirane sve do jula 2026. godine.
Rad „na crno“ je posebno privlačan tamo gde se posao obavlja povremeno.
Za nekoliko dana rada ili nekoliko sati dnevno obe strane mogu pomisliti da im je jednostavnije da se dogovore bez papira. Za radnika je, međutim, to znatno rizičnija pozicija.
Ko će raditi kada majstori odu u penziju – drugi put?
To bi moglo da bude mnogo važnije pitanje od toga zašto penzioneri danas ponovo rade.
Jer čovek od 65 ili 70 godina može privremeno da reši problem poslodavca. Ne može da reši problem čitave generacije.
Ako nema dovoljno mladih koji će postati vodoinstalateri, električari, vozači, mehaničari, kuvari ili kvalifikovani radnici u proizvodnji, povratak penzionera samo kupuje vreme.
Danas firma pozove majstora koji je otišao u penziju. Za pet godina možda će ga ponovo pozvati. Ali šta se događa kada više ne bude mogao da se javi?
