Posle višemesečnog smirivanja, Euribor je ponovo krenuo uzlaznom putanjom. Na prvi pogled, promena deluje simbolično. Međutim, za građane koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom to je signal da period konstantnog pojeftinjenja novca možda ulazi u novu fazu.
Iako Evropska centralna banka (ECB) na poslednjoj sednici nije menjala ključne kamatne stope, finansijska tržišta već ugrađuju očekivanja da bi naredni meseci mogli doneti novo zaoštravanje monetarne politike. Upravo zbog toga Euribor raste i pre nego što centralna banka donese novu odluku.
Euribor ne čeka odluke centralnih banaka
Jedna od najčešćih zabluda jeste da se Euribor menja tek kada ECB podigne ili spusti referentne kamatne stope. U praksi je odnos obrnut.
Euribor predstavlja prosečnu kamatu po kojoj najveće evropske banke međusobno pozajmljuju novac. Na njegovo kretanje mnogo više utiču očekivanja finansijskih tržišta nego sama odluka centralne banke. Ako investitori procene da će ECB u narednim mesecima povećavati kamate zbog inflacije ili novih ekonomskih rizika, Euribor počinje da raste i pre zvanične odluke.
Upravo to se dešava poslednjih nedelja. ECB je 23. jula zadržala ključne kamatne stope nepromenjenim, ali je jasno poručila da zbog rasta cena energije i povećane neizvesnosti ostavlja otvorenu mogućnost novih povećanja kamata ukoliko inflatorni pritisci ponovo ojačaju.
Prema procenama tržišta koje prenosi Reuters, investitori već očekuju najmanje jedno novo povećanje kamatnih stopa tokom jeseni, što se odmah odražava na Euribor.
Zašto je to važno za Srbiju?
Iako Srbija nije članica evrozone, veliki deo stambenih kredita vezan je za evro i promenljivu kamatnu stopu koja se sastoji od marže banke i Euribora.
To znači da svako povećanje Euribora automatski povećava ukupnu kamatnu stopu po isteku perioda usklađivanja predviđenog ugovorom. Kod većine banaka usklađivanje se radi na tri, šest ili dvanaest meseci.
Drugim rečima, rast Euribora danas ne znači da će rata kredita porasti već sledećeg meseca, ali znači da će mnogi korisnici promenu osetiti prilikom narednog obračuna kamate.
Za razliku od perioda kada je Euribor bio duboko u minusu, sada i relativno mala pomeranja imaju mnogo vidljiviji efekat na mesečne obaveze domaćinstava.
Koliko bi rata mogla da poraste?
Efekat zavisi od tri faktora – visine preostalog duga, roka otplate i vrste Euribora ugovorene sa bankom.
Kod kredita sa većim preostalim dugom i dugim periodom otplate, povećanje Euribora za svega nekoliko desetina procentnog poena može značiti desetine evra veću mesečnu ratu. Na godišnjem nivou razlika postaje znatno izraženija.
- Da li je sramota umreti bogat?
- Dubai plaća stanovnicima da dovedu turiste: Novi program otkriva koliko je rat pogodio jednu od najposećenijih destinacija sveta
- Euribor ponovo raste: Da li se građanima vraća strah od skupljih stambenih kredita?
- Prvi papirni dinar Srbije: Zašto je štampan u Belgiji i Francuskoj i koliko bi vredeo danas?
- AI pravila poslovne igre: Ko ne mora da brine da će izgubiti posao?
Zbog toga stručnjaci poslednjih nedelja upozoravaju da građani ne treba da prate samo odluke ECB, već i svakodnevno kretanje tržišnih kamatnih stopa, jer upravo one prve signaliziraju u kom smeru će se kretati troškovi zaduživanja.
Šta rade centralne banke?
Narodna banka Srbije početkom jula zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, ocenjujući da se inflacija kreće u okviru ciljanog koridora, ali da globalni rizici ostaju izraženi. Među njima se posebno izdvajaju rast cena energenata i geopolitičke tenzije koje mogu ponovo podstaći inflaciju.
Sličnu poruku poslala je i Evropska centralna banka. Iako trenutno nije povećala kamate, naglašava da će sve buduće odluke zavisiti od novih podataka o inflaciji i ekonomskim kretanjima.
Period jeftinog novca očigledno nije završen, ali ni potpuno bezbedan
Poslednjih godinu dana građani su se navikli da Euribor uglavnom miruje ili postepeno pada. Najnoviji trend pokazuje da tržište ponovo postaje nervozno.
To ne znači da će kamate eksplodirati niti da sledi novi talas drastičnog poskupljenja kredita. Međutim, rast Euribora predstavlja prvi signal da finansijska tržišta očekuju skuplji novac u mesecima koji dolaze.
Za korisnike stambenih kredita to znači da bi naredne odluke ECB trebalo pratiti pažljivije nego ranije. Jer, čak i kada centralna banka ne promeni kamatnu stopu, tržište često reaguje mnogo pre nje.
