Piše: VLADIMIR VASIĆ, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
Ako bi neko danas birao reč godine za 2022, pa i 2023. godinu, velike su šanse da bi pobedio jedan izvorno bankarski pojam: Euribor.
Nekada su ovim terminom baratali pre svega finansijski krugovi, povremeno je, naravno, bio predmet interesovanja širih slojeva stanovništva. U Srbiju je ušao sa izvesnim zakašnjenjem, tek kada su se u prvoj deceniji ovog veka ponovo pojavili stambeni krediti, najpre pretežno sa fiksnim kamatnim stopama, a tek kasnije vezani i za evropsku međubankarsku kamatnu stopu.
U svakom slučaju, u prethodnim mesecima ovaj pojam postaje tema svakodnevnih razgovora, od onih stručnih, do sasvim običnih i banalnih. Nekada mu se pristupa sa razumevanjem, a nekada očigledno i sa potpunim neshvatanjem šta on zapravo predstavlja.
U OVOM ODNOSU RAZUMEVANJA I NERAZUMEVANJA krije se jedan dodatni posao za nas bankare, koji nije zapisan u elementarnim funkcijama bankarskog sistema. A to je da širem krugu ljudi dajemo ispravna tumačenja, da pomognemo bolje shvatanje finansijskih tokova, da radimo na finansijskom opismenjavanju. Da na relevantnim podacima delujemo smirujuće na tržište, jer uprkos globalnim izazovima, može se zaključiti da osnova za optimizam itekako ima.
Kao što znamo, primarni cilj korekcije referentnih kamatnih stopa je zaustavljanje inflacije, koja je na globalnim tržištima već bila dostigla red veličina između 10 i 15%. Na ovom putu, a reč je naravno o procesu, ozbiljni rezultati su već postignuti. Oni su vidljiviji u ekonomiji Sjedinjenih Američkih Država, manje su uspešni na prostoru Evropske unije i u tom delu sveta kriju se izazovi i za Srbiju. Kako procenjuje Narodna banka Srbije, kod nas bi inflacija, posle stagnacije u prvom tromesečju 2023. godine do kraja godine trebalo značajnije da opada. Očekuje se da bi krajem 2023. mogla da bude dvostruko niža u odnosu na trenutnu, na nivou od 7% do 8%. Uslov za to se krije upravo u pomenutoj Evropskoj uniji. Potrebno je da mere Evropske centralne banke daju rezultate i da se inflacija u evrozoni sa sadašnjih 8-9% snizi na nivo između 4 i 5 procenata.
Od evrozone značajno zavisi i stanje, odnosno rast srpske ekonomije. Na globalnom nivou procene su da će se stopa rasta kretati između 2,7 i 3% i dok se u SAD ona može smatrati gotovo izvesnom, prognoze za Evropu su daleko nezahvalnije. S obzirom na visoku energetsku zavisnost, odnosno na visoke cene energenata, u evrozoni nije isključena recesija.
PRIVREDA SRBIJE JE, KAO ŠTO ZNAMO, TESNO POVEZANA SA EVROPSKOM UNIJOM, pre svega sa njenim vodećim nacionalnim ekonomijama, Nemačkom i Italijom. Ove zemlje su najznačajnija uvozna i izvozna tržišta, iz njih dolazi većina stranih direktnih investicija, posledično gledano izvesno je da bi kriza na ovim područjima imala negativan uticaj na domaću ekonomiju.
Ipak, po svemu što možemo videti, i dalje ima osnova za pozitivna očekivanja kada govorimo o našoj zemlji. Prognoze kažu da u ovoj godini možemo očekivati rast, verovatno na nivou oko 2,7%. Za nijansu bolja je prognoza za 2024. godinu oko 2,8%, a posle 2024. predviđa se povratak na nivoe rasta koje smo imali pre pandemije kovida, 2020. godine.
I drugi podaci govore o stabilnoj monetarnoj, fiskalnoj i makroekonomskoj situaciji. Prema upravo saopštenim podacima, bruto devizne rezerve Narodne banke dostigle su nivo od skoro 21 milijardu evra. One su u januaru povećane za 1,5 milijardu, obezbeđuju pokrivenost novčane mase od 182% i skoro 6 meseci uvoza roba i usluga. NBS podseća da je to dvostruko više od standarda.
Spoljnotrgovinska razmena u prošloj godini dostigla je 66 milijardi evra, što predstavlja rast od 31% (u američkim dolarima rast je značajno manji, zbog odnosa kursa evra i dolara). Istina, uvoz je rastao brže od izvoza (35 naspram 26%), zbog čega je pokrivenost uvoza izvozom pala sa 75 na 70%.
I u spoljnoj trgovini potvrđuje se da je ključni partner Srbije – Evropska unija, koja čini skoro 60% spoljnotrgovinske razmene. Sa druge strane, vidi se i značaj zemalja regiona, gde se po svemu sudeći kriju i neiskorišćene prilike. Zemlje CEFTA su drugo po značaju spoljnotrgovinsko tržište, s tim što sa zemljama regiona Srbija ostvaruje značajan suficit. U 2022. godini pokrivenost uvoza izvozom bila je čak 216%.
DOSTA PITANJA POSTAVLJENO JE POSLEDNJIH MESECI OKO SEKTORA GRAĐEVINARSTVA, odnosno nekretnina. U trenutku kada se menja kamatna politika, mogla se očekivati kratkotrajna neodlučnost svih učesnika na ovom tržištu. Međutim, već podaci sa kraja 2022. godine govore o rekordnom prometu stanova, posebno u Beogradu kao vodećem segmentu tržišta. Čak 826 miliona evra uloženo je u nekretnine u glavnom gradu u poslednjem kvartalu, ili 53% više nego u istom periodu prošle godine. Obrt u prometu stanova na godišnjem nivou dostigao je 2,68 milijardi evra.
Očigledno je da skok u ovom sektoru dolazi kao posledica neočekivanih kretanja zbog rata na istoku Evrope i posledičnog naglog rasta cena kirija u Srbiji. Odatle i povećan broj investicionih kupaca, kod kojih je očito uverenje da je tržište nekretnina dovoljno likvidno i da se dugoročno gledano radi o isplativom ulaganju.
U pozitivne trendove možemo ubrojati i rast broja turista. U decembru 2022. godine broj turista u Srbiji veći je 30% nego u istom mesecu prethodne godine, a broj noćenja je veći za skoro 25%. Posebno je upadljivo povećano interesovanje stranaca.
U aktuelnoj situaciji, koja je svakako puna izazova, pre svega „uvoznih“, onih koji dolaze iz složene geopolitičke situacije, krucijalna vrednost je stabilnost našeg bankarskog sistema. Banke već godinama unazad potvrđuju da izuzetno dobro funkcionišu u složenim uslovima, u potpuno novim situacijama, kakve je recimo nametnula pandemija kovida, ili u promenjenim ekonomskim okolnostima, kakve donosi povećana inflacija i promena politike centralnih banaka. O ovakvoj ulozi banaka potrebno je da često govorimo u stručnoj i u široj javnosti i to je ono što je Udruženje banaka radilo u prethodnom periodu, a nastaviće i u budućnosti.
Naravno, u svemu što radimo u bankarskom sektoru nećemo biti sebični. Briga o široj zajednici je strateško opredeljenje i to na različite načine. Jedan od njih je zelena agenda i doprinos zaštiti životne sredine; drugi je direktna podrška društvu, svugde gde je ona potrebna. Zato je značajno reći da nismo ostali nemi povodom globalne tragedije kojoj ovih dana svedočimo u Turskoj i u Siriji. Udruženje banaka je putem Crvenog krsta uputilo finansijsku podršku postradalim regionima i to ističemo ovde ne radi hvale, već kao gest učinjen u ime celog bankarskog sektora. Naravno, i kao dobar primer, jer uzori su ono što nas sve čini boljim.
