„U ekonomiji Srbije, ne samo u bankarstvu, već godinama unazad ključni izazovi su uvozne prirode. Monetarna, fiskalna i makroekonomska politika dale su zaista odlične rezultate i situacija u Srbiji mora se smatrati stabilnom. Međutim, globalni rizici ne prestaju i bivaju sve veći. Zbog toga verujem da ćemo svi mi u bankarstvu pažljivo pratiti šta se zbiva na međunarodnoj sceni, u monetarnoj sferi, u ekonomiji, ali i u geostrateškim pitanjima. Tu trenutno vlada najveća neizvesnost, a koja se lako može preneti na naše područje.
Sem toga, činjenica je da se nastavljaju velike promene u bankarskom sektoru. Fleksibilnost i prilagodljivost banaka biće ključne za njihov opstanak i napredak, ovde prvenstveno mislim na promene u oblasti regulative, ali i promene u samoj industriji.“
Ovim rečima Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije počela je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“, odgovarajući na pitanje šta su ključni izazovi koji očekuju bankarski sektor u 2025. godini. Tema sa našom sagovornicom na pretek, jer nikad dinamičnije u bankarskom sektoru Srbije. Nova i izmenjena regulativa i usklađivanje banaka, ograničenje kamatnih stopa, ESG, Drugi bankarski samit, samo su neke od njih. Razgovor počinjemo sa onim što je najaktuelnije – četiri zakona koji se itekako odnose na poslovanje banaka u Srbiji.
Da li postoji bojazan da će ograničenje kamatnih stopa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uticati na poremećaj konkurencije?
Izmene ovog Zakona deo su doslednog i dugogodišnjeg napora Narodne banke Srbije na intenziviranju nivoa zaštite korisnika finansijskih usluga, kao i daljem usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, na prvom mestu sa Direktivom o potrošačkim kreditima. I u tome Narodna banka Srbije ima, takođe, doslednu podršku banaka. Podsetiću koliko su banke pomogle privredu i građane u najtežem trenutku izbijanja pandemije, kroz tri kruga moratorijuma na obaveze, kao i kroz garantnu šemu za preduzeća. Na isti način mi posmatramo i aktuelne izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U njima ne vidim nikakvo ugrožavanje konkurencije, jer će građani i dalje imati mogućnost da biraju između bitno različitih ponuda banaka, koje ponude formiraju prema sopstvenoj proceni i modelima poslovanja.
Primena ovog Zakona donosi i izazove prilagođavanja poslovnih modela banaka, operativnih struktura, pa i edukaciju zaposlenih. Usklađivanje sa regulatornim zahtevima zahtevaće i reviziju procedura, IT sistema, kao i predugovornog informisanja korisnika… Planirano je da 15. maja 2025. Zakon stupi na snagu, dok će ograničenje kamatnih stopa stupiti na snagu ranije, 1. januara 2025. godine. Da li su banke imale dovoljno vremena za prilagođavanje?
Rok za prilagođavanje je kratak, a promene koje nastupaju ozbiljne. Podsetiću da nije menjan samo ovaj Zakon, već i Zakon o platnim uslugama, kao i Zakon o bankama, te će biti potrebno praktično simultano usklađivanje sa svakim od ovih zakona. Međutim, banke su i do sada umele da u vrlo tesnim rokovima primene nove propise, pa verujem da ni sada neće biti ništa drugačije. Naravno, to će zahtevati dodatni angažman ljudi, tehnologije i sredstava banaka. Pod okriljem Udruženja banaka već su obrazovani projektni timovi koji na ovim pitanjima intenzivno rade.
S obzirom na to da će ograničenje kamatnih stopa uticati na profitabilnost banaka, na koji način će one to morati da nadomeste?
Profitna stopa nije nešto što je unapred zadato, zarada nastaje na tržištu u skladu sa uslovima koji vladaju u određenom trenutku. Mi smo u godinama iza nas imali periode niže i periode više profitabilnosti banaka. Tako će biti i u narednim godinama i tek će vreme pokazati koliko će biti uspešno poslovanje finansijskog sektora. Ono što je važno da naglasim, jeste da je zdravlje bankarskog sektora izuzetno dobro po svim mogućim parametrima. Prema bilansima, prema stanju aktive, adekvatnoj kapitalizaciji koja je znatno iznad propisanog nivoa, udela nenaplativih kredita koji je na istorijski niskom nivou – mi imamo bankarski sektor koji je sposoban da izuzetno dobro posluje. Ja sam zato uverena da će banke ostvariti profit, a koliki će on biti, pustimo da odredi tržište.
U 2025. godini, izmenjenom regulativom (izmenama Zakona o platnim uslugama) očekuju se niže cene finansijskih usluga za građane. Šta bi bankarski sektor mogao da očekuje? Da li ispunjavamo sve uslove za otvoreno bankarstvo?
Otvoreno bankarstvo donosi veću konkurenciju i maksimalnu transparentnost finansijskog sektora. Ono svakako banke stavlja pred određene izazove, a ja sam potpuno uverena da su banke za tu promenu spremne. Sa ulaskom novih igrača na teren platnih usluga, banke će morati da inoviraju svoj portfolio, da ponude nove i atraktivne proizvode. Već vidimo u praksi da se te promene događaju. Banke jesu u osnovi depozitno-štedne ustanove, ali već danas spektar usluga i poslova koji obavljaju je daleko širi. Otvaranje tržišta za konkurenciju u svakoj industriji može da deluje rizično za tradicionalne igrače, ali iskustvo pokazuje da, kada su ti igrači spremni i zdravi, oni jačanje konkurencije umeju da iskoriste i za sopstveni rast. Mislim da je stanje bankarskog sektora u Srbiji upravo takvo, da je on spreman za otvoreno bankarstvo i da će rezultat toga biti još bolje ponude za građane i privredu u Srbiji.
Izmenama Zakona o bankama unapređuje se zakonski okvir za restrukturiranje banaka – osnivanjem Fonda za restrukturiranje banaka, što je novina, koja će, prema očekivanjima centralne banke imati i pozitivne efekte neposrednim obezbeđenjem sredstava od doprinosa banaka za finansiranje eventualnih postupaka restrukturiranja banaka, čime bi se umanjili rizici od moguće upotrebe sredstava poreskih obveznika u te svrhe.
Pravni okvir kojim je uređeno pitanje restrukturiranja banaka uveden je u pravni sistem Republike Srbije još 2014. godine, čime je, sa jedne strane, izvršeno usklađivanje sa relevantnom EU direktivom, a sa druge strane su, u slučaju poteškoća u poslovanju neke banke, zaštićena sredstva poreskih obveznika. Poslednjim izmenama Zakona o bankama, koje su sada u skupštinskoj proceduri, vrši se dalje usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, na taj način što se izmenama i dopunama Zakona o bankama predviđa obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka. Fondom za restrukturiranje će upravljati Narodna banka Srbije, a finansiraće se postupno iz doprinosa samih banaka. Osnovna svrha ovog Fonda je da obezbedi dodatni mehanizam za očuvanje finansijske stabilnosti, uz minimiziranje troškova restrukturiranja banke po budžetska i druga javna sredstva, tako što će omogućiti da se dodatna sredstva za finansiranje restrukturiranja obezbeđuju prvenstveno iz ovog Fonda koji će biti finansiran doprinosima samih banaka – u slučaju da kapacitet banke za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju nije dovoljan.
Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su aktivni u pripremama za članstvo Srbije u jedinstvenom platnom sistemu SEPA. U kojoj fazi je sada proces?
Pristupanje jedinstvenom evropskom sistemu plaćanja možemo nazvati istorijskim korakom. Iako su u toku završne pripreme, moramo razumeti da je reč o izuzetno složenom i dugotrajnom procesu. On je u nekim komšijskim zemljama trajao više od godinu dana po formalnom ulasku u SEPA. Spremnost Srbije je na svakako višem nivo i ja ne očekujemo toliko dug period prilagođavanja. Benefiti integracije u SEPA zaista će biti veliki. Prekogranična plaćanja će biti efikasnija, a troškovi niži i za građane i za firme koje posluju sa evropskim partnerima.
Prvi Bankarski samit u regionu u organizaciji Udruženja banaka Srbije održan krajem 2023. godine privukao je pažnju javnosti. Tada je ukazano da su inflacija, veštačka inteligencija, nebankarska konkurencija i fluktuacija zaposlenih ključni izazovi. Nedavno je održan drugi Samit. Koliko su ovakvi samiti značajni za učvršćivanje regionalne saradnje kroz razmenu iskustava?
Početkom decembra ove godine održali smo tek drugi u nizu Bankarski samit, a nema učesnika, gosta ili paneliste koji nije izrazio nadu da će on postati tradicionalan. Mi kao organizatori zaista veći kompliment nismo mogli da dobijemo. To znači da se već do sada samit pokazao kao nužan ne samo za razmenu informacija, već i za pokretanje zajedničkih inicijativa. Naša tržišta u regionu su slična, privredni i finansijski subjekti izuzetno su povezani, tako da je tesna saradnja u finansijskom sektoru jedina logična i prirodna posledica. Neke inicijative sa prošlogodišnjeg skupa već su zaživele, a na marginama ovogodišnjeg Samita do sada su pokrenuta tri važna projekta. Sa Kancelarijom za IT i e-Upravu Vlade Srbije proširujemo saradnju na širok spektar povezivanja banaka i javnih institucija, a preko e-Uprave. Sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) potpisali smo sporazum kojim je Udruženje banaka Srbije i formalno prepoznato kao relevantna partnerska organizacija iz privatnog sektora za implementaciju ukupno šest projekata, koji se odnose na digitalizaciju finansijskih usluga, a koji će se realizovati do 2027. godine. Posebno sam ponosna na treću akciju, a to je prikupljanje finansijskih sredstava potrebnih za jednogodišnje sprovođenje projekta „Mentalno zdravlje za sve“, o čijem sprovođenju će se starati nevladina organizacija Psychosocial Innovation Network – PIN, gde su naše članice i partnerske organizacije prepoznale značaj ovog projekta i praktično obezbedile jednogodišnje finansiranje projekta koji će omogućiti da psihološka pomoć bude dostupna u sredinama u kojima je takva pomoć najpotrebnija i onima kojima je ta pomoć najpotrebnija – mladima, starijim licima i licima u krizi.
Sve ovo govori da je Samit opravdao visoka očekivanja koja smo imali od njega i mi u Udruženju banaka ćemo zaista dati sve od sebe da on postane tradicija i događaj po kome se Beograd prepoznaje u finansijskom svetu ne samo regiona, već, zašto da ne, i čitave Evrope.
Na završetku ovogodišnjeg Samita primetili ste i da određeni ekonomski događaji ne dobijaju u javnosti pažnju koju zaslužuju. Na koje konkretne događaje ste mislili?
Na samom Samitu, u razgovoru guvernera zemalja regiona, mogli smo da čujemo nekoliko primera po kojima je Srbija ne samo na nivou zemalja – članica EU, nego i ispred njih: recimo u nekim rešenjima e-Uprave, ili po načinu na koji štiti domaću valutu i domaću platnu karticu, zatim tu je i tehnički izuzetno napredna infrastruktura platnih sistema. To su stvari preko kojih se olako prelazi i o kojima se nedovoljno ili nimalo ne govori.
Drugi primer je nedavno dobijanje investicionog rejtinga od agencije Standard&Poors, što je zaista istorijski događaj za našu zemlju. Ako su svi saglasni da viši rejting znači povoljnije zaduživanje za privredu i građane, da donosi izvesno veće interesovanje investitora, a sve je to rezultat višegodišnje makroekonomske i monetarne politike, onda je to vest za naslovne strane i udarne televizijske termine. Nažalost, da li zbog pritiska događaja, ili zbog uređivačke politike, ovako važna tema prolazi gotovo nezapaženo. Ne krijem da je nama posebno važna pozicija bankarskog sektora u tome. Zato bar mi moramo da podsetimo da je u obrazloženju agencije direktno navedeno da, pored ostalog, za dobijanje višeg rejtinga velike zasluge ima stabilan i visoko kapitalizovan bankarski sistem.
ESG za bankarski sektor dodatna težina
Na koje sve načine Udruženje banaka Srbije pomaže svojim članicama u usvajanju najboljih praksi u ESG oblasti?
Dok ESG faktori sve nas usmeravaju na održivost poslovanja kao globalni trend i zadatak, u bankarskom sektoru oni imaju dodatnu težinu. Pred nama je cilj da se privatni finansijski tokovi usmere ka održivim investicijama, ali i da sami pokažemo privrženost ESG principima, podržimo tranziciju ka ovoj praksi kod svih kategorija klijenata i partnera, uvažavajući i građane, privredu, društvene institucije. Udruženje banaka je već učinilo prve krupne korake kojima smo pomogli unapređenje na sektorskom nivou, u čemu nam je značajno pomogla saradnja sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) i članstvo u Održivoj mreži za bankarstvo i finansije (SBFN).
Prvo, sproveli smo temeljno istraživanje postojeće prakse bankarskog sektora tokom 2022. i 2023. godine, koje nam je pokazalo koliko je snažna potreba banaka za uvođenjem politike održivosti, za angažovanjem svih sektora u bankama, za razvojem sistema za praćenje održivosti, za razvojem novih finansijskih instrumenata, kao i edukacijom u segmentu ESG i održivog finansiranja i to kod zaposlenih u bankama, ali i kod klijenata.
Drugo, na bazi takvih potreba, u zajedničkoj saradnji banaka, Udruženja i Međunarodne finansijske korporacije, izradili smo detaljne Smernice za jačanje kapaciteta banaka za implementaciju ESG i politika održivog finansiranja. Smernice ukazuju u kom pravcu banke, kompanije i svi mi možemo i treba da menjamo svoju svakodnevnu praksu, preporučujući blizu 50 smernica i uputstava kroz pet segmenata: od uspostavljanja strategije i politike upravljanja, jačanja organizacionog kapaciteta, uvođenja neophodnih politika i procedura, obelodanjivanja i izveštavanja, do pružanja samih finansijskih proizvoda i usluga održivog finansiranja. Sve ove preporuke se već primenjuju kod naših banaka članica, i mi po svedočenju samih banaka vidimo kontinuirano unapređenje, širenje i harmonizaciju ESG prakse u našem bankarskom sektoru upravo na bazi zajednički izrađenih Smernica kao okvira kojeg banke dobrovoljno primenjuju u skladu sa sopstvenim politikama i praksama. Razvili smo i Upitnik koji pomaže bankama da prate održivost poslovanja svojih klijenata. Ovo rešenje predstavili smo zajedno sa našim partnerima iz Privredne komore i dobili najviše ocene svih zainteresovanih strana.
Treće, obezbeđujemo redovnu edukaciju u oblasti ESG i održivog finansiranja kroz više formi i sa raznim partnerima: od onlajn edukacija, preko seminara i radionica, do gostovanja eksperata na našim skupovima i razmena iskustava i prakse među samim bankama u našim radnim i upravljačkim telima.
Naš osnovni zadatak je podizanje svesti o potrebi primene ESG principa, kao i edukacija banaka i privrede kako da to urade na optimalan način. To je posao koji mi nastavljamo u narednom periodu i imamo načelni dogovor sa Privrednom komorom da se u idućoj godini dodatno posvetimo ovoj društvenoj odgovornosti.
