„Uprkos svim izazovima, s ponosom mogu da istaknem da smo i kao kompanija i kao sektor još jednom pokazali da predstavljamo pouzdanu kariku finansijskog sistema. Mnogo toga smo naučili iz složenih okolnosti u kojima smo radili, podigli smo nivo otpornosti, a to daje veru u isto tako uspešnu budućnost. Istovremeno, ne smemo se zavaravati da su problemi iza nas, jer je u prirodi osiguranja da prihvata rizik, pa moramo uvek biti spremni za predstojeće izazove“, kaže na početku razgovora Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“ i Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije.
Inflacija se u ovoj godini smirila, ali je uprkos tome bilo je, kako kažete, izazova s kojima su se suočavala osiguravajuća društva. Koji su bili najveći problemi koje je trebalo prevazići i smatrate li da će se neki od njih preneti i u narednu godinu?
Ovogodišnja inflacija kreće se u ciljanim granicama i prema poslednjim podacima iznosi 4,5%, što je znatno niže od prošlogodišnjih 7,6%, ili 15,1%, koliko je iznosila u inflatornoj 2022. godini. Prema najavama Narodne banke Srbije, tendencija pada inflacije nastaviće se i u narednom periodu, ali su potrošačke cene, lančanim efektom, uvećane za gotovo 30% počev od 2022. godine do danas. Pred osiguravačima je bio težak zadatak da očuvaju stabilnost i ažurnost u isplati šteta u uslovima porasta cena polovnih automobila i rezervnih automobilskih delova, cena zanatskih usluga i repromaterijala, pogotovo u građevinarstvu, te povećanja troškova zdravstvenih usluga, koji su značajno nadmašili stopu inflacije, što se direktno negativno odražava na njihovo poslovanje. Budući da su se cene, a time i iznosi prosečnih šteta, stabilizovali na relativno visokom nivou, osiguravači su bili prinuđeni da se prilagode novoj realnosti. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se osiguravajuća delatnost, uključujući i Kompaniju „Dunav osiguranje“, kao jedan od dominantnih aktera u kreiranju opšte slike i tržišnog ambijenta, uspešno izborila s navedenim izazovom, u potpunosti sačuvavši stabilnost i visok nivo finansijske discipline.
Uz iskustva stečena tokom izazovnih pandemijskih i inflatornih perioda, Kompanija „Dunav osiguranje“ je upravo 2024. godinu iskoristila da ojača temelje poslovanja. Cene usluga osiguranja blago su korigovane u skladu s novonastalim okolnostima tako da se obezbedi ispunjenje regulatorne obaveze, dovoljnost premije za izvršenje preuzetih obaveza, ali i da se pokriće prilagodi potrebama klijenata. Tehničke rezerve su ojačane, a dostignuti nivo solventnosti je očuvan, čime se postojećim i budućim korisnicima usluga osiguranja garantuje da će njihova prava biti ažurno i u potpunosti zaštićena.
Osim u poslovnom aspektu, izazovi postoje i u oblasti regulative. Pored očekivane izmene Zakona o osiguranju, pred nama je usvajanje Direktive Solventnost 2 i računovodstvenog standarda IFRS 17, koji predstavljaju malu revoluciju u zakonodavnom ambijentu.
„Dunav osiguranje“ iz godine u godinu ostvaruje značajan rast premije. Da li ste na osnovu do sada raspoloživih podataka zadovoljni ovogodišnjim postignućima?
„Dunav osiguranje“ u kontinuitetu beleži rast premije, što ukazuje na povećanje poverenja korisnika naših usluga, ali i na adekvatnost premije za servisiranje preuzetih obaveza, naročito na pojedinim linijama poslovanja na kojima se štete uvećavaju. Prema dosadašnjim podacima, u tekućoj godini ostvaren je rast premije od gotovo 15 odsto, što nam garantuje sigurnu lidersku poziciju sa 26 odsto tržišnog učešća u ukupnoj premiji. Poseban optimizam uliva porast broja zaključenih ugovora o osiguranju, što znači da su dugogodišnji napori usmereni na popularizaciju osiguranja doveli do određenih pomaka, kao i da su značajne štete koje su plaćene u prethodnom periodu imale dobar marketinški efekat, budeći svest kod ljudi o dobrobitima usluge osiguranja. Za konačan sud o poslovnom rezultatu čekamo kraj godine, ali već sada možemo reći da je znatno bolji nego u prethodnoj godini.
Koje domete „Dunav osiguranja“ biste izdvojili kao najznačajnije, pored poslovnih rezultata?
I u prethodnom periodu ostali smo posvećeni društveno odgovornom radu, brizi o zaposlenima i afirmisanju i razvoju delatnosti osiguranja. „Dunav“ se već potvrdio kao pouzdan partner države, osiguravajući velike državne projekte, ali i pružajući podršku istaknutim pojedincima, zajednicama i događajima koji služe promociji naše zemlje i njenom razvoju. Rukovodeći se izrekom da je „izgled svake kuće ogledalo domaćina“, nakon više decenija boravka u starom, funkcionalno prevaziđenom objektu, centrala Kompanije i prateće službe sele se u novi moderan poslovni prostor. Time se pružaju humaniji i adekvatniji uslovi za rad svih zaposlenih, kao i prijatniji ambijent za naše klijente.
Budući da je naša snaga u zaposlenima kao ključnom resursu, značajnu pažnju posvećujemo brizi o njima i njihovim porodicama. Društva za osiguranje za svoje zaposlene neretko obezbeđuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO), riziko-osiguranje života, uplate u dobrovoljne penzijske fondove, osiguranje za slučaj nezgode i težih bolesti, ulažu u njihovo kontinuirano usavršavanje, omogućavaju rad od kuće, to jest hibridni rad.
Kako bismo svoje dugogodišnje iskustvo, bogatu tradiciju i saznanja koja smo akumulirali stavili u funkciju čitave delatnosti osiguranja, Kompanija „Dunav“ je Udruženju osiguravača Srbije (UOS) na dalje staranje prepustila dva društveno značajna instituta. Nakon 40 godina rasta u sigurnim rukama kompanije, naučni časopis Tokovi osiguranja, koji je izrastao do kategorije M51 ‒ vrhunski časopis od nacionalnog značaja, nastaviće svoj dalji razvoj pod okriljem Udruženja, kome je na čuvanje predata i kompletna stručna biblioteka Kompanije, sa nekoliko hiljada vrednih knjiga. Uvereni smo da će navedeni projekti podstaći naučni razvoj delatnosti i promovisati značaj osiguranja.
Tema kojom se bavimo u Svetu osiguranja jeste profitabilnost osiguravajućeg sektora. Da li ste zadovoljni profitabilnošću „Dunav osiguranja“?
Ako uporedimo sektor osiguranja sa srodnim finansijskim delatnostima, zaključićemo da zaostajemo u nivou profita. Međutim, suština osiguranja je obeštećenje osiguranika sa ciljem obezbeđenja kontinuiteta egzistencije. Dakle, ne radi se o luksuzu, već o potrebi, što se odražava i na profitne marže, koje kod proizvoda i usluga koji služe zadovoljenju egzistencijalnih potreba ne mogu biti visoke. I tumačenje evropske Direktive o distribuciji osiguranja polazi od toga da usluga osiguranja kod koje je racio šteta u kontinuitetu nizak nije zadovoljavajuća, budući da ne ispunjava potrebe klijenata. Veći deo premije mora biti namenjen za plaćanje šteta, tj. tehničku premiju, a manji deo za troškove, uključujući i dodatak za profit. U suprotnom, smatra se da je u pitanju neracionalno organizovanje usluge uzajamnog i solidarnog pokrića štete, koje bi u praksi vrlo brzo dovelo do povratka na primitivne oblike udruživanja u cilju zajedničkog nošenja rizika, kao i do zadržavanja rizika kod samih osiguranika. I visoko učešće obaveznih osiguranja u našoj zemlji, koja služe pre svega ostvarenju socijalnih ciljeva, predstavlja određenu barijeru da se u prvi plan stave lukrativni interesi. S rastom učešća fakultativnih osiguranja moći ćemo da planiramo i nešto veće profite u bilansima. Konačno i niska penetracija osiguranja i niska premija po glavi stanovnika u našoj zemlji, onemogućavaju da istovremeno radimo na ostvarenju dva cilja ‒ na rastu obuhvata i rastu profitabilnosti. Svako naglo povećanje premijskih stopa moglo bi brzo da dovede do pada broja ugovora, a samim tim i do nominalnog smanjenja premije, pa čak i do intenziviranja negativne selekcije rizika. Iz tog razloga, „Dunav osiguranje“ se u prethodnom periodu opredelilo za fina, manja podešavanja premije osiguranja, koja bi obezbedila umerenu profitabilnost i očuvanje razvojnog potencijala portfelja. Pored svega navedenog, vodimo računa i o tome da obezbedimo konkurentan profit, koji će zadržati kapital u delatnosti osiguranja. To nam je u prošlosti uspevalo budući da smo obezbeđivali diverzifikacioni potencijal, stabilnost i kontinuitet, kao i konkurentan prinos u odnosu na rizik koji preuzimaju investitori.
Činjenica je da određene linije biznisa, ako gledamo ukupan rezultat osiguravajućeg sektora, posluju s gubitkom. U prošloj godini su to bili DZO, kasko ali i osiguranje imovine od požara zbog visokih šteta. Na koji način unaprediti profitabilnost po tim linijama biznisa?
DZO i kasko osiguranje gotovo izvesno ostaju najveći izazov i u narednom periodu, budući da se radi o uslugama koje su, uz obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, bile najviše izložene inflatornom pritisku. Međutim, nije samo inflacija uzrokovala probleme, već i povećani apetiti osiguravača da ostvare prodore u tim segmentima proširujući pokriće i kvalitet usluge, uz istovremeno spuštanje cene, kako bi se nadmašila konkurencija i došlo do tržišnih niša koje prethodno nisu imale dodira sa osiguranjem. To naročito važi za DZO, koje je do pre samo nekoliko godina bilo privilegija imućnijih pojedinaca, a sada je široko rasprostranjen mehanizam za pokriće troškova zdravstvene zaštite. Pritom su pokrića koja se nude vrlo luksuzna, neretko omogućavaju lečenje bez participacije, izbor klinike i doktora, uključujući i profesore medicine, minimalnu indikaciju za korišćenje usluge i sl. Takođe, ova vrsta osiguranja je zbog kompleksnosti različitih nivoa usluga i velikog broja osiguranika koji intenzivno koriste prava iz polise, opterećena i visokim troškovima sprovođenja osiguranja i pribave, te IT prilagođavanja, pa se u budućnosti mora naći način za optimizaciju troškova, kako bi što veći deo premije ostao na raspolaganju osiguranicima za pokriće troškova zdravstvene zaštite. I kasko osiguranje je doživelo revoluciju. Sve više automobila je u vlasništvu pravnih lica, intenzivirao se mehanizam dugoročnog rentiranja, gde motorna vozila sve manje koriste vlasnici, što uz porast cena delova, radnog sata i cene polovnih automobila, kao produkte inflacije, dovodi do rasta šteta. U želji da uvaži stanje opšteg društvenog ambijenta i sačuva portfelj, „Dunav osiguranje“ je na te izazove odreagovalo minimalnim prilagođavanjem cena. Rešenje vidimo u boljoj selekciji rizika, zadržavanju mehanizma bonusa i malusa, tj. preferencijalne premije za klijente koji se odgovorno ophode prema predmetima osiguranja i samoj usluzi osiguranja. Rast premije nije jedini alat za unapređenje profitabilnosti, već se uvođenjem obavezne franšize i participacija, putem kojih se odgovornost i rizik manjim delom prebacuju na osiguranike, i kroz određena smanjenja premije može doći do željene profitabilnosti. Drugi deo aktivnosti odnosi se na uređivanje odnosa između osiguravača i privatnih zdravstvenih ustanova, odnosno servisera u smislu obezbeđivanja boljih i stabilnih ugovora, naprednije kontrole i usmeravanja korišćenja usluge osiguranja ka saradnicima koji istovremeno nude kvalitet i ekonomičnost.
„Dunav“ kontinuirano radi na promociji osiguranja poljoprivrede čije je učešće u ukupnom portfelju veoma nisko. Kako ste vi zadovoljni poslovanjem u toj oblasti?
Nakon niza izuzetno loših godina u osiguranju poljoprivrede, koje predstavljaju svojevrsnu potvrdu teze o intenziviranju klimatskih promena i nužnosti osiguranja, 2024. je donela solidne rezultate u ovoj oblasti. Nismo trpeli veće gubitke, što ocenjujemo kao uspeh, a omogućili smo zaštitu poljoprivrednika uz izuzetno povoljne premije dajući doprinos društvenoj odgovornosti. To treba da pruži i dugoročne koristi u vidu promocije usluge osiguranja. Da bi se nastavilo s takvim rezultatima, potrebno je povećati obuhvat osiguranja i time ostvariti veću prostornu disperziju rizika, čemu su ključni doprinos dale državne subvencije premije osiguranja, koje su u zavisnosti od regiona iznosile 40 ili 70 procenata. Pokazalo se da je znatno veće učešće osiguranja u regionima s većom stopom subvencije, te je UOS kod resornih ministarstava pokrenuo inicijativu za izjednačavanje subvencije na višem nivou, kako bi se svi regioni doveli u ravnopravan položaj, a za uslugu osiguranja zainteresovali i domaćini koji tradicionalno nemaju većih šteta. I već isplaćene štete dobar su način da se poljoprivrednici osiguraju u većem broju. Na skupovima organizovanim radi promocije te vrste osiguranja često se čuju primeri da su domaćinstva izbegla finansijsku propast i nastavila s proizvodnjom upravo zahvaljujući osiguranju, što je još jedan primer da je adekvatno plaćena šteta naša najbolja reklama.
Katastrofalne štete usled vremenskih nepogoda sve su učestalije i veće. Kako pristupiti tom problemu i šta bi bilo najprihvatljivije rešenje za sve – osiguravače, državu i građane?
Već duže vreme govorimo o pogubnom potencijalu katastrofalnih šteta, naročito usled vremenskih nepogoda koje su u svetu značajno intenzivirane. S obzirom na to da živimo i radimo na relativno malom prostoru Balkana, koje je izloženo rizicima od zemljotresa i poplava, ne postoje uslovi da na nivou države izgradimo stabilan, održiv sistem bazirajući se na prostornoj diverzifikaciji rizika, a naročite ne putem oslanjanja na kapacitete za nošenje rizika samo jednog subjekta. Pulovi su rešenje koje postoji u praksi mnogo većih i ekonomski snažnijih zemalja, a u njima su subjekti organizacije najčešće država, osiguravači i reosiguravači. Država je garant funkcionisanja pula i obaveznosti usluge, donosi jedinstvene kriterijume za njeno sprovođenje, obezbeđuje dugoročnu stabilnost sistema i pruža eventualnu finansijsku podršku. Da li će usluga osiguranja od katastrofalnih rizika biti obavezna ili ne,u značajnoj meri će opredeliti i cenu osiguranja. Funkcija osiguravača je da obezbede infrastrukturu za prodaju polisa i likvidaciju šteta, te kapacitete za nošenje dela rizika do sopstvenog samopridržaja. Konačno, reosiguravač, budući da posluje globalno, ostvaruje prostornu diverzifikaciju i zbog svojih snažnih finansijskih kapaciteta preuzima značajan deo rizika. Dok se sličan sistem osiguranja ne uspostavi i na našem tržištu osiguranja, mi ćemo i dalje tražiti ad hoc rešenja, gde će država finansirati popravku i obnovu uništenog, ugrožavajući time stabilnost budžeta, a osiguravači će pokrivati štete prouzrokovane manjem broju sporadično osiguranih subjekata.
Iako je na domaćem tržištu interni kanal prodaje i dalje najzastupljeniji, i drugi dobijaju na značaju – onlajn prodaja, različiti zastupnički kanali, posrednici itd. Kakva je uloga tih kanala prodaje u razvoju tržišta osiguranja i kakva je strategija „Dunav osiguranja“ u tom pogledu?
Primetna je tendencija rasta zastupničkih i alternativnih kanala prodaje u ukupnoj produkciji. Pored zastupnika i posrednika, kao tradicionalnih partnera, na značaju sve više dobijaju i drugi subjekti i mediji za prodaju osiguranja. Sve više ljudi zainteresovano je za onlajn prodaju a jača i vezana prodaja nekoliko usluga osiguranja. Onlajn se najviše prodaje putno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje vezano za rizik od kvara, gubitka ili oštećenja proizvoda. Zbog nižih troškova to je favorizovan kanal prodaje, ali za sada rezervisan za usluge koje ne podrazumevaju fizički pregled predmeta osiguranja. Problem je i što zakon uvodi niz ograničenja za prodaju koja se odvija izvan kanala standardnog zastupništva, eksplicitno navodeći da godišnja premija ne može biti veća od 100 evra, da se ne može raditi o složenim ugovorima i dr. S obzirom na to da je Zakon o osiguranju pisan 2014. godine i da su se okolnosti u međuvremenu znatno izmenile, smatramo da treba preispitati navedeni limit i novim zakonskim rešenjem proširiti krug lica i usluga koji bi mogli da se podvedu pod izuzetak iz okvira klasičnog zastupništva. Snažan potencijal za vezanu prodaju usluge osiguranja postoji preko mobilnih operatera, kao i kanala objedinjene naplate komunalnih usluga, koji komuniciraju sa više stotina hiljada klijenata. Legalizovanje prodaje osnovnih i jednostavnih usluga osiguranja preko tih kanala, uz pristupačnu premiju, omogućilo bi značajan rast obuhvata osiguranja i doprinelo stabilnijem društvenom ambijentu. Značajan kanal za indirektnu prodaju je i bankoosiguranje, ali ne toliko u formi zastupnika, koliko u ulozi ugovarača usluge za svoje klijente. Mnoge poslovne banke komparativnu prednost na tržištu obezbeđuju putem paketa usluga osiguranja koje nude svojim klijentima.
Na nedavno održanim 8. Srpskim danima osiguranja konstatovano je da je osiguranje u našoj zemlji u stalnom usponu. Šta je, iz vašeg ugla, ključ za održavanje stabilnosti ovog sektora?
Spremno se hvatajući u koštac s nebrojenim rizicima, osiguranje je delatnost koja pruža finansijsku stabilnost kako pojedincima tako i porodicama, privrednim kolektivima i sistemima, rečju obezbeđuje ne samo imovinu i živote već budućnost cele društvene zajednice. Da bi uspešno odgovorilo tom zadatku, osiguranje osluškuje potrebe domaćeg tržišta i pomno prati tendencije na svetskoj sceni, te tako gradi i unapređuje potencijal da odgovori na potrebe osiguranika u aktuelnom trenutku, ali i sposobnost da ih predvidi i da postavi nove standarde. Neprekidno radeći na sopstvenom rastu, uz odgovorne odluke koje se donose na nivou celog sektora, osiguranje ujedno predstavlja stub društvene stabilnosti i zamajac njegovog razvoja. To je jedina prava formula uspeha cele delatnosti.
Pre nekoliko meseci Svet osiguranja je pokrenuo serijal „Žene u osiguranju“. Vi ste trenutno jedina žena predsednica izvršnog odbora osiguravajuće kuće u Srbiji. Da li je u Srbiji osiguranje delatnost u kojoj se neguje rodna ravnopravnost?
U „Dunavu“ je na najvišim rukovodećim pozicijama 40 odsto žena. One se na tim pozicijama ne nalaze zbog toga što nastojimo da uspostavimo balans na osnovu rodne pripadnosti, već su i muškarci i žene na tim pozicijama isključivo na osnovu svog obrazovanja, stručnosti, sposobnosti, stečenih veština. Verujem da je ista situacija u celoj delatnosti.
