Zašto nikada niste morali da platite korišćenje interneta?

Svako bi danas trebalo da obeleži godišnjicu jednog od najvažnijih datuma u istoriji interneta.

Verovatno vam je ime Tim Berners-Li dobro poznato. Ako nije, treba da znate da je u pitanju britanski kompjuterski naučnik koji je izumeo World Wide Web (WWW). To je ono po čemu je slavan. Međutim, ono što je učinio nakon izuma možda je još važnije i plemenitije – poklonio ga je svetu.

Berners-Li je rođen u Londonu 1955. godine. Njegovi roditelji su bili matematičari koji su radili na Ferranti Mark 1, jednom od prvih komercijalno prodatih računara na svetu. Nakon studija fizike na Oksfordu, Tim je 1980. godine prihvatio šestomesečni ugovor u CERN-u (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja), smeštenom na granici Francuske i Švajcarske.

Problem haosa informacija

CERN je jedno od najčudnijih i najneverovatnijih mesta na zemlji, utisak je svedoka koji su učestvovali u istraživanjima: kampus sa podzemnim tunelima gde hiljade fizičara sudaraju subatomske čestice brzinom svetlosti, pokušavajući da razumeju od čega je sve sačinjeno. Taj proces proizvodi neverovatne količine podataka.

Godine 1980, razmena tih podataka između istraživača bilo je ogroman problem – različiti računari, različiti operativni sistemi, različite institucije koje nisu mogle lako da komuniciraju. Informacije su se gubile, a kada bi ljudi odlazili, njihovo znanje je odlazilo sa njima.

Berners-Li je odlučio da uradi nešto povodom toga. Napisao je mali program za praćenje veza između ljudi, projekata i dokumenata. Nazvao ga je ENQUIRE, zasnovan na konceptu hiperteksta koji je omogućavao dokumentima da se međusobno povezuju.

„Nejasno, ali uzbudljivo“

Kada se 1984. vratio u stalni radni odnos u CERN, problem podataka bio je u još goroj fazi. Godinama je razmišljao o rešenju i u martu 1989. napisao je formalni predlog: sistem povezanih dokumenata koji mogu istovremeno da žive na više računara, a kojima može da upravlja svako ko ima odgovarajući softver.

Njegov nadređeni, Majk Sendal, pročitao je ideju i na margini dopisao četiri reči koje su ušle u istoriju: „Nejasno, ali uzbudljivo„.

To je bilo dovoljno. Do kraja 1990. godine, Berners-Li je napravio radnu verziju – prvi veb server, pretraživač i prvi veb sajt, koji su radili na NeXT računaru na njegovom stolu. Do 1993. godine u celom svetu je postojalo jedva 50 veb sajtova.

Internet je postojao decenijama pre toga, ali je bio komplikovan i tehnički nepristupačan svima bez ozbiljne obuke. Ono što je Berners-Li izgradio bio je sloj iznad njega koji je internet učinio prohodnim za obične ljude.

Poklon celom čovečanstvu

Berners-Li je stvorio nešto za šta je svaka razumna osoba mogla da vidi da će postati veliko, sa neverovatnim komercijalnim mogućnostima. Mogao je da zaštiti patente, da postavi stvari tako da mu svaki veb sajt, svaki pretraživač i svaki server duguju procenat.

Umesto toga, 30. aprila 1993. godine, pre tačno 33 godine, CERN je pustio softver World Wide Web u javno vlasništvo. Bez patenata, bez tantijema, bez naknada za licenciranje. Besplatno, zauvek, za svaku osobu i instituciju na planeti.

Berners-Li je bio vrlo pragmatičan u vezi sa tom odlukom:

„Da je tehnologija bila vlasnička i pod mojom potpunom kontrolom, verovatno nikada ne bi zaživela. Ne možete predložiti da nešto bude univerzalni prostor, a istovremeno nad tim zadržati kontrolu.“

Možda. Ali mnogi ljudi su u istoriji gledali u nešto univerzalno i ipak pokušali da ga poseduju.

Nasleđe koje nema cenu

U roku od dve godine od tog aprilskog dana, bilo je 10.000 veb sajtova. U roku od deset godina, postao je najveći komunikacioni sistem u istoriji čovečanstva. Gotovo da nema ugla modernog života koji nije dotakao.

Tim Berners-Li je 2004. dobio titulu viteza. Danas ima 70 godina i još uvek radi i trenutno je zauzet oko projekta vraćanja kontrole ljudima nad njihovim sopstvenim podacima, što smatra „nezavršenim poslom“ interneta. Dobio je svako priznanje koje njegova oblast može da ponudi, ali nikada nije naplatio ni jedan jedini dolar od autorskih prava za svoj najvažniji izum.

Lekcija Tima Berners-Lija je podsetnik da najveća vrednost ponekad ne dolazi iz posedovanja, već iz oslobađanja ideje. Zvuči lepo, ali gde je tu profit?

Ipak,iIzgradio je digitalni svet u kojem danas svi posluju i to ne tako što je podigao zidove, već je srušio barijere.