Fransoa Žost (75), profesor informatičkih nauka i komunikacije na Sorboni, autor više knjiga o medijima, gotovo čitavu karijeru se bori za etičko ponašanje u govoru i javnom nastupu. Očekvano da su internet i društvene mreže njegova sfera interesovanja.
Fransoa Žost je poslednjih godina posebno zainteresovan za analizu Facebook-a, Youtube-a i drugih mreža i to sa aspekta zlobe tj. gluposti.
U delu teksta koji je Žan Franosa Marmion uvrstio u svoju knjigu Psihologija gluposti, Žost piše o tri komponente gluposti na internetu koje imaju čitav niz primena.
Uslovi za zlobu
Pre svega, profesor Žost ocenuje da društvene mreže nisu apsolutni početak niti radikalan prekid sa prošlošću. U jednoj od svojih knjiga Žost je, ugledajući se na Kanta, kako kaže, osvetlio transcendentalne uslove zlobe. To jest, uslove mogućnosti ispoljavanja zlobe preko intereta.
Prvi uslov ispoljavanja zlobe preko interneta proizilazi iz društva prizora. Ono što se doživi preobražava se u ono što se vidi. Odnosno, ljudski život se svodi na privid.
„Slika se, dakle, nalazi u samom centru društvenih odnosa. Može se primeniti na Facebook u kome fotografije stvaraju ličnosti učesnika i njhove veze sa „prijateljima“. Što se Twitter-a tiče (sada X-a) istraživanja su pokazala da prisustvo slike ne poruci značajno povećava broj retvitova.
Drugi uslov je osuda. Mišel Fuko je još 1980. formulisao sledeću rečenicu:
’Baš je čudno koliko ljudi vole da sude. Sudi se svuda, u svako vreme. Nesumnjivo, to je jedna od najlakših stvari koje je čovečanstvo sposobno da čini.’
Umnožavanje foruma, sajtova sa slikama i mogućnost formulisanja komentara doveli su do maksimalnog izražavanja ove sklonosti ka suđenju. Utoliko više što je mogućnost nastupanja preko pseudonima učesnicima dalo priliku da počine sve vrste verbalnih prestupa, uz mali rizik da će biti kažnjeni.
Ko će sebi dozvoliti taj luksuz da gubi vreme tragajući za vinovnikom neke uvrede skrivenom iza presudonima?“ pita se profesor Žost.
Biti centar sveta
Društvene mreže baš kao i televizija još osamdesetih prošlog veka, dali su svaku mogućnost čoveku, njegovom individualizmu i egocentrizmu svaku priliku da se izraze. Čovek ima nebrojeno mogućnosti da postane centar sveta i to se uvećalo do neslućenih granica po mišljenju Žosta.
„Međutim, ako svaki pojedinac može postati centar sveta, onda nije lako izdvojiti se iz mase. Odatle i brojne strategije pomoću kojih internauti nastoje da se istaknu i postanu slavni“, dodaje profesor u tekstu.
Tako, pretvaranje u prizor, izricanje suda o bilo kom i bilo čemu i potreba da se bude slavan – tri su komponente funkcionisanja društvenih mreža. One deluju na zlobu, ali i na glupost koja je posebna tema koju Žost istražuje.
Youtube je jedan od sajtova koji svakom pruža mogućnost da bude ’spoj’, na koji može da kači scene koje voli i da objavljuje sopstvene snimke. Ova mogućnost je, po proceni Žosta, dala novi polet predstavljanju samog sebe.
„Među njima je nastao čitav niz epizoda sa jedinim ciljem da pokažu kako je neko sposoban da uradi ovo ili ono. Sve je počelo pre 10 godina u takozvanim neknominacijama, ispijanjem na eks nekoliko čaša alkohola, snimanjem tog čina i izazivanjem tri osobe posredstvom Facebook-a, recimo, da u roku od 24 sata učine isto… Zatim je usledio ’Izazov hladne vode’ gde je trebalo uroniti u hladnu vodu uz isti princip imenovanja. U suprotnom sledi kazna plaćanjem ručka svojim prijateljima. Ne treba reći da se mnogo hrabrih osoba bacilo u hladnu vodu. Na Youtube-u se pojavilo 19.600 snimaka među kojima je bilo mnogo snimaka povreda, padova, klizanja. Jedan mladić iz Bretanje se udavio. Pa ipak, mnogi učesnici su i dalje prijavljivali svoje žene, braću, sestre“, navodi jedan od primera Žost.
Odgovor na ovakve izazove i dovođenje u opasnost bližnjih jeste glupost. Slične odlike Žost vidi i u rijaliti-programima. Ovde vlada potreba za samopredstavljanjem, važnost osobe da bude viđena. Čini se da je teza Džordža Berklija Esse est percipi (biti znači biti opažen), postala deviza novog digitalnog doba, kako piše profesor Fransoa Žost.
Glupost i zloba u komentarima
Još je jedna ključna osobina rijaliti-programa – radikalno razdvajanje aktera i posmatrača. Jedan strada, drugi gleda. I, što je prvom teže, što više urla i kune, to je drugi zadovoljniji. To je onaj čuveni sadizam posmatrača na koji Žost podseća.
Stvarnost postaje slika koja se ne razlikuje od neke snimljene gluposti ili video-gega, piše profesor. I zato ne začuđuju podaci da je snimak jedne žene koja je prilikom skoka u vodu udarila svom silinom potkolenicom u pontonski most videlo 302.164 osobe, lajkovalo je 17 hiljada i samo 182 se izjasnilo da im se ne dopada simak. Žost iz ovog istraživanja navodi i 377 zlobnih komentara i primedbi da ’žene nemaju dovoljno hrabrosti da skoče u hladnu vodu’.
Žost je kratko zaključio:
„Kao što se vidi na ovom malom uzorku, izazov koji je ovde prikazan internauti su ocenili kao glup. Pri tom su pokazali veliku zlobu, seksizam, sklonost ka vređanju. Kod posmatrača ovakvi akteri na snimcima izazivaju zadovoljstvo koje je srazmerno počinjenoj gluposti i prilici da izraze svoju odbojnost. Istovremeno pokazuju i svoju glupost i zlobu.“
Sa kakvom glupošću imamo posla?
U tekstu se profesor Žost bavi i rijalitima tipa ’Pozovi me na večeru’. Neke epizode je čak uvrstio u Zlobe u praksi gde su nezadovoljne domaćice kažnjavale negativne ocene pljuskom čaše vode u lice ocenjivača uz oštar razgovor. Jedna ovakva scena na Youtube kanalu za tri godine imala je preko tri i po miliona pregleda uz 16 hiljada komentara. Žost je već analizom prvih nekoliko stotina konstatovao svu ’glupost koju su pojedini internauti pokazali’.
Ovakvi komentari, po mišljenju Žosta, savršeno ukazuju na prirodu gluposti u eri društvenih mreža:
- Izricanje presude bez prava na žalbu
- Svođenje života na privid
- Za normu komunikacije se proglašava društveni odnos posredstvom slika.
„Jedna od komponenti koja odlikuje društvene mreže jeste potreba za slavom bez koje nema života. U osnovi je hrabrosti koja čoveka navodi da se baci u ledenu vodu, ali i u nastojanju da se bude prisutan na društvenim mrežama“, piše Žost.
Šta ljudi treba da rade da bi se izdvojili iz mase na mrežama? To je problem koji moraju da rešavaju svi koji žele da budu poznati. Jedno od rešenja je smislio i bračni par koji je na Youtube-u postavio snimak gde žena puca iz pištolja u grudi muža koji se zaštitio enciklopedijom navodno odgovarajućom da zaustavi metak.
Žena je završila u zatvoru zbog ubistva supruga. Da li je ovo sam vrh gluposti, što pita i profesor Žost, ili može i dalje?
Profesor se pita i ko su oni koji ispoljavaju ovakve gluposti? Profil internauta je vrlo neodređen, pa je gotovo nemoguće utvrditi o kakvim se ljudima radi, kakvo je njihovo socijalno poreklo, pa čak i pol. U takvim uslovima vrlo je teško odrediti s kakvom glupošću imamo posla, zabrinut konstatuje Žost.
