Najgori strahovi su potvrđeni, glupi ljudi mogu da vladaju svetom

Glupost ili odsustvo razuma, inteligencije, mudrosti, razumevanja. Postoji i neće se iskoreniti. Tako je bilo i biće.

Danas opstanku gluposti značajno pomažu mediji držeći joj i lopovske ako zatreba, samo da bude prisutna.

Glupošću se bavio i Karlo M. Cipola, ekonomista druge polovine prošlog veka, Italijan koji je profesorku karijeru završio na Berkliju. Bio je, kako kritičari pišu, ekspert za istoriju ekonomije, omiljen među kolegama i studentima. Od svega napisanog, zanimljiva su dva kratka eseja koja su nekoliko godina kružila stručnim krugovima, od kojih je jedan privukao posebnu pažnju i zaslužio veliko interesovanje, pa i izdanje (1976.). Tema je ljudska glupost.

Bonitet.com izdvaja delove ovog eseja kojeg je Cipola nazvao Osnovni zakon ljudske gluposti. Ideja autora bila je skrene pažnju na glupost kao veliku opasnost i upozorio je: “Glupa osoba je najopasnija vrsta osobe koja postoji“. Da bi izbegao bilo kakvu vrstu subjektivnosti, merne instrumente i koeficijente, pokušao je da definiše glupu osobu što objektivnije i napisao je:

„Glupa osoba je osoba koja nanosi štetu drugoj osobi ili grupi ljudi, a istovremeno ne ostvaruje profit za sebe“.

Kad glupost vlada

I, tu je problem kad je glupost u pitanju. Nije to što ona postoji, već što pravi štetu. Nije neobično da ljudi sa velikim egom, a tankim znanjem i sposobnostima, dođu do položaja moći i sa te pozicije donose strašne odluke i velike štete.

Cipola tvrdi da oni racionalni i inteligentni potcenjuju štetni uticaj glupih ljudi. „Glupi ljudi su opasni i fatalni između ostalog i zato što racionalni ljudi teško mogu da razumeju i zamisle glupo ponašanje, ne razumeju ga. Napad ih iznenadi čak i kad se očekuje i nije moguće organizovati odbranu“, objašnjava Cipola.

Glupo ponašanje ne sledi racionalnu logiku i to otežava bilo kakvo predviđanje. Šta će da uradi glup čovek, kada i kako, racionalnom je teško da predvidi. „I zato“, tvrdi Cipola, „nije neobično da se mnogi uvuku u razornu spiralu gluposti“. I tu nema kraja.

Zakoni gluposti

Po Cipoli, prvi zakon je:

Uvek i neizbežno svi potcenjuju broj glupana u opticaju.

(Zvuči nemilosrdno i možda trivijalno, ali neretko se dešava da neke osobe prvobitno procenimo kao inteligentne, a zatim se ispostavi da nisu. Isto tako, iz dana u dan, glupani maltretiraju ostale i to iznenada, neočekivano, na nezgodnim mestima, u nezgodnim trenucima).

Drugi zakon kaže:

Verovatnoća da određena osoba bude glupava je nezavisna od bilo koje karakteristike te osobe.

(Moje čvrsto ubeđenje, podržano godinama posmatranja i ekspermentisanja je da ljudi nisu jednaki, jedni su glupavi, drugi nisu, i ta razlika je određena prirodom, a ne kulturnim faktorima. Neka osoba je glupava na isti način na koji je druga crvenokosa. Pripadati grupi glupih je isto kao i pripadati određenoj krvnoj grupi.)

Treći zakon:

Glupava osoba je osoba koja izaziva gubitke drugom licu ili grupi, sebi ne pribavljajući nikakvu korist i čak i sama trpi gubitke.

(Kada se prvi put suoče sa ovim zakonom, racionalni ljudi instinktivno reaguju sa skepticizmom i nevericom. Inteligentna osoba može da razume akcije razbojnika koji nanosi štetu. On želi plus na svom računu, ali pošto nije dovoljno inteligentan da osmisli modele dobijanja plusa i da doprinese tvom plusu, on proizvodi tvoj minus svojim plusom. Sve je to loše, ali je racionalno i može se predvideti. U slučaju glupave osobe, sve navedeno nije moguće. Glupava osoba će te maltretirati bez razloga, plana i koristi.)

Četvrti zakon:

Oni koji nisu glupi konstantno zaboravljaju da se saradnja sa glupavim, u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu i pod bilo kojim okolnostima, uvek ispostavi kao skupa greška.

Peti zakon:

Glupa osoba je najopasnija, opasnija je i od razbojnika.

I za kraj, sunovrat

A, posebno obratite pažnju na zaključak eseja jednog istoričara ekonomiste dvadesetog veka sa izraženim analitičkim duhom:

„U društvu koje se kreće nizbrdo udeo glupavih ljudi je još uvek jednak nekom broju (σ). Međutim, u preostalom stanovništvu se među onima na vlasti alarmantno uvećava broj razbojnika sa elementima gluposti uz zabrinjavajući porast bespomoćnih osoba među onima koji nisu na vlasti. Takva promena u sastavu stanovništva koje nije glupavo neminovno jača destruktivnu moć σ udela glupavih i povećava neizvesnost, a zemlja klizi u sunovrat.“