Ovako mediji manipulišu – 10 proverenih strategija i trikova

Foto: envatoellements / aleeenot

Ključne tačke
  • Da bi uspešno manipulisali svojom publikom, mediji koriste oprobane tehnike i trikove.
  • Noam Čomski je dao jednu od sistematizacija kako on vidi ove medijske tehnike.
  • Po Čomskom, sve počinje odvlačenjem pažnje od informacija koje su važne i od suštinskog značaja.

’Ništa nije onako kako vam se čini’ rekao bi jedan od veštijih analitičara i poznavaoca medija danas. Nije se samo Noam Čomski bavio pojavom kakva su mediji, ali je jedan od boljih analitičara koji su veoma jasno i eksplicitno saželi načine na koje mediji manipuliši svojim konzumentima.

Moć medija da formiraju javno mišljenje i utiču na kolektivnu psihu, neuništiva je i zato je od izuzetne koristi razumeti sve skrivene tehnike i agende koje mediji koriste od kada postoje. Bilo da zagovaraju određenu političku poziciju, opavdavaju ratove i krize ili nameću pravila ’dobrog’ života, mediji i njihovi tvorci koriste oprobane alate i proverene trikove.

I kad su mediji tema, korisno je obratiti se mišljenju Čomskog. Verovali mu ili ne, podržavali njegove stavove ili ih kritikovali, vredi čuti kako on razume svet medija i medijske manipulacije.

Šta Čomski piše o medijskim trikovima i strategijama manipulacije?

Prve i osnovne tehnike

Šta god da je krajnji medijski cilj – da vas ubede da je dobro trčati u slobodno vreme i uz to redovno uzimati suplemente ili da vas urazume da je ekonomska situacija složena, ali da vas ipak čeka blagostanje – mediji koriste proverene strategije.

Pomeranje ili preusmeravanje pažnje je proverena strategija. Odvratiti pažnju javnosti sa važnih pitanja na sporedna i nevažna glavni je trik. Ako se javnost zaposli poplavom nebitnih informacija, ljudi neće razmišljati o pojavama u svetu i sticati osnovna znanja. Tehnika ’poplave’ informacijama koje nemaju suštinski značaj za javni interes je siguran način i da se „ljudi odvrate od nauke, ekonomije, psihologije, neurobiologije, kibernetike“, kako je to zapisao Čomski.

Održavati pažnju javnosti na nevažnom, skrenuti je sa glavnih društvenih problema, zarobiti je podacima koji su nebitni. Neka javnost bude zauzeta, zauzeta, zauzeta, da nema vremena za razmišljanje, da se vrati na farme i životinje“, upozorava Čomski.

Napraviti problem, pa zatim ponuditi rešenje za isti, proveren je manipulativni trik. Stvoriti ekonomsku krizu je najbolji primer. U uslovima prihvatanja ekonomske krize, lako se prihvata i nužno zlo koje je prati – povlačenje socijalnih prava i ukidanje javnih službi.

Kako još mediji manipulišu?

Postepena strategija je sigurna taktika. Suština je da je za svaku neophodnu promenu javnost postepeno pripremati, malo po malo, ’na kašičicu’. Pre svega se misli na promene koje sigurno izazivaju otpor ukoliko se dese naglo, bez prethodne pripreme. Promene koje su zadesile svet, kao što su privatizacija, nezaposlenost, fleksibilnost, smanjenje plata, izazvale bi revolucije da su primenjene odjednom, a ne postepeno, i pažljivo.

Odlaganje logično sledi. Javnost lakše prihvata (nepopularne) promene ako se one najavljuju, navode godine, rokovi, datumi. Suština je u navici i pripremama.

’U javnost kao malo dete’ – savet je medijima koji bi da manipulišu. Većina reklama za širu javnost koristi govor deteta, dečju intonaciju, argumentaciju, govor, kao da je gledalac dete ili mentalno nerazvijen.

Ako neko nastupi pred drugima kao da ima 12 godina, onda i sa velikom verovatnoćom očekuje da odgovor i reakciju dvanaestogodišnjaka koja je lišena kritičkog razmišljanja“, zapisao je Čomski.

Prosečnost, prosečnost i prosečnost

Probuditi emocije i zloupotrebiti ih, sigurna je medijska tehnika. Kritičku svest lako zamene emotivni impulsi besa ili straha, recimo. „Emotivni registar otvara vrata nesvesnom za implementaciju ili kalemljenje ideja, želja, strahova i anksioznosti“, objašnjava Čomski.

Javnost držati u neznanju i osrednjosti – tehnika je od velike važnosti. Neznanje će onemogućiti ljude da razumeju tehnologije i metode koje se koriste za kontrolu i porobljavanje, kako to kaže Čomski i dodaje:

Kvalitet obrazovanja koji se nudi nižim društvenim slojevima mora biti loš i osrednji. Ponor između viših i nižih slojeva mora da ostane nepremostiv“, pročitaćete u redovima Čomskog.

Osećaj krivice je veoma moćan. Treba ubediti svakog pojedinca da je on sam odgovoran za svoju nesreću. On je zatim nesiguran, opterećen krivicom, potcenjen i zato će obeshrabren prestati da traži prave uzroke svog položaja kojim je nezadovoljan (a i u to su ga uspešno ubedili mediji).

Prosečnost je bitna za manipulaciju. Javnost treba podsticati da prihvata prosečnost. Treba ljude ubediti da je ’poželjno biti glup, vulgaran i neuk’. Istovremeno, poželjno je izazvati otpor prema nauci, znanju, kulturi i trudu.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

2 KOMENTARA

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde