Kada su ga pre 18 godina čuli milioni ljudi, Ser Ken Robinson je probudio interesovanje javnosti za pitanja škola, obrazovanja mladih i budućnosti. Na čuvenom TED predavanju koje ga je izvuklo iz anonimnosti i skromnog profesorskog života, Robinson je naveo mnoge da se zapitaju šta svet i škole planiraju sa mladim ljudima i šta su realna očekivanja ako ne dođe do promena.
„Pitanje obrazovanja je najvažnije pitanje, svako će se složiti. Ne samo jer se tiče naše dece već se tiče budućnosti koja nas sve čeka i koju niko ne može da predvidi što je pomalo zastrašujuće. Da li možete da znate šta će jedan današnji srednjoškolac raditi sa svojih 55 godina“ više puta je ponovio Robinson u svojim gostovanjima.
Rođen u siromašnom kvartu Liverpula, Robinson je stekao diplomu iz obrazovanja na Bretton Hall koledžu, bio je predsednik Artswork-a, britanske nacionalne agencije za razvoj umetnosti mladih, savetnik mnogih međunarodnih umetničkih i obrazovnih organizacija, proglašen je vitezom za doprinos umetnosti. Preminuo je od raka u 70. godini 2020, iza njega je ostala Fondacija Ser Ken Robinson i na hiljade sledbenika.
Zašto se danas javnost vraća profesoru Robinsonu i nanovo ga citira iako za 40 godina rada nije pomenuo ni veštačku inteligenciju ni internet ni aplikacije ni krize?
Ubijanje kreativnosti
Robins se celu karijeru zalagao za celovitiji, raznovrsniji pristup obrazovanju, za što je moguće individualniji pristup. Čuvena je njegova poruka da je kreativnost u školama jednako važna kao i maternji jezik. Rado se citiraju i upozorenja da ukoliko niste spremni da pogrešite, nikada nećete smisliti ništa originalno.
„Da li škole ubijaju kreativnost?“ bilo je centralno pitanje pomenutog TED govora Robinsona iz 2006. koji i dalje ostaje najgledaniji TED video svih vremena. U svom izlaganju, Robinson je tvrdio da ljudi ne „razvijaju kreativnost“, već da je ona zapravo „izbijena kroz obrazovni sistem“.
Robinson je rekao da su obrazovni sistemi širom sveta izgrađeni na hijerarhiji koja matematiku i jezike stavlja na vrh, dok umetnost ostavlja na dnu. Rezultat su škole koje su odlične u proizvodnji univerzitetskih profesora. Ali, ne baš i plesača, slikara i komičara.
„I ja volim univerzitetske profesore, ali, znate, ne bi trebalo da ih smatramo vrhuncem ljudskih dostignuća,“ rekao je Robinson, koji je od 1989. do 2001. godine radio kao profesor na Univerzitetu u Voričku.
Kriza ljudskih resursa
Priroda modernog obrazovanja koja guši može takođe da doprinese onome što je Robinson nazvao „krizom naših ljudskih resursa.“ Robinson je predložio da je jedan od razloga zbog kojih se toliko ljudi danas oseća isključeno, depresivno i anksiozno to što ne slede ciljeve ili aktivnosti koje ih stavljaju u njihovo „prirodno stanje“.
Ako škole daju prioritet određenim oblastima u odnosu na druge, neki ljudi možda nikada neće otkriti svoj pravi talenat i svrhu. U jednom od intervjua pre 12 godina Robinson je rekao:
„Možete provesti ceo život potpuno nesvesni nekog talenta koji imate, jer vam se nikada nije ukazala prilika da ga otkrijete i razvijete.“
Robinson nije tvrdio da bi svi problemi sveta nestali ako bi svako pronašao svoju strast, ali je verovao da bi to moglo smanjiti psihološku patnju.
„Moj stav je da svi imamo talente i potencijal da se angažujemo i treba bi da ih istražimo.“
Ken Robinson o greškama
Jedan od faktora koji može otežati ljudima da pronađu svoj talenat i potencijal jeste sklonost modernog obrazovnog sistema da stigmatizuje greške. To je veliki problem, tvrdio je Robinson, jer ako ne možete da prihvatite mogućnost da pogrešite, originalno razmišljanje postaje gotovo nemoguće.
Zbog toga je Robinson zagovarao odstupanje od standardizovanog obrazovnog sistema koji „eksploatiše naše umove na isti način kao što eksploatišemo Zemlju zbog određenih resursa“ i prelazak na sistem koji podstiče prirodne snage i interesovanja svakog pojedinca. Drugim rečima, škole bi trebalo posmatrati kao organske sisteme, a ne kao mehaničke.
Omiljena priča o bogu
Kao duhovit i atraktivan predavač, Robinson je voleo priče. Jedna od njemu omiljenih a koja se tiče teme kreativnosti kojom se prevashodno bavio, je priča o devojčici na času crtanja.
Pošto je sedela u samom ćočku zadnjeg dela učionice i crtala, učiteljica joj je prišla i pitala šta crta.
„Crtam boga“, rekla je.
„Kako to da crtaš boga a niko ne zna kako bog zapravo izgleda?“
Devojčica je odgovorila ne prekidajući da radi na crtežu:
„Uskoro će saznati.“
Ken Robinson i baklja
U intervjuu dve godine pred smrt Robinson je rekao:
„Ne tvrdim da sam osmislio sve ideje i principe koje promovišem. Ljudi se za njih zalažu od davnina. Od početaka masovnog obrazovanja u 18. i 19. veku, bilo je strastvenih zagovornika i praktičara celovitijih, humanijih i progresivnih oblika obrazovanja koji uzimaju u obzir složenu prirodu ljudskih bića i uslove u kojima najbolje funkcionišemo. Ja sam samo jedan od mnogih koji su preuzeli tu baklju. I nastavljam da je nosim, jer potreba za primenom ovih principa postaje sve hitnija, a ne manja. Priroda obrazovanja za mene nije akademska debata. Ovde se radi o ljudskim životima, i od presudne je važnosti da to ispravno uradimo.“
