FOBO: Kako nas strah od bolje opcije drži u večitoj dilemi

Ako ste među onima koji se muče oko svake male i velike odluke, i predomišljaju se čak i nakon što je izbor napravljen, onda ste verovatno dobro upoznati sa iskustvom FOBO-a. Međutim, to nije nužno dobra stvar.

Koncept FOMO, ili „strah od propuštanja“ (Fear Of Missing Out) nešto je sa čim je većina ljudi – uglavnom na ličnom primeru i ne svojom voljom – dobro upoznata. Ali mali broj ljudi zna za srodnu, i jednako moćnu, silu: FOBO.

FOBO, ili „strah od bolje opcije“ (Fear of Better Option)  je briga i anksioznost da će nešto bolje doći, što čini posvećivanje postojećim izborima prilikom donošenja odluke gotovo nemogućim. Ovo se posebno odnosi na odluke u kojima su pred nama sasvim prihvatljive opcije. A na nama je da izaberemo samo jednu.

FOBO – bolest izobilja

Termin je skovao, još 2004., Patrik MekGinis, pisac i preduzetnik, koji tvrdi da je FOBO „bolest izobilja“.

„Svet koji smo stvorili, u kom je sve on demand, dostupno i personalizovano nas preplavljuje naizgled beskrajnim izborima, primoravajući nas tako da sve svoje mogućnosti držimo otvorenim, u stalnom strahu da ćemo propustiti nešto bolje, raskošnije, zabavnije ili vrednije, ukoliko se odlučimo za jednu opciju“, kaže MekGinis. Kako objašnjava, FOBO je onaj mučan osećaj koji vas tera da oklevate ili se potpuno smrznete kada se suočite sa odlukom. Posebno ako postoji nekoliko dostupnih opcija, zabrinuti da bolji – ili čak savršen – izbor postoji i da bi mogao naići svakog trenutka. Bilo da birate nešto sa menija u restoranu, birate mesto za odmor ili, u ozbiljnijim slučajevima, odlučujete se o životnom saputniku, pitanje „Šta ako tamo ima nešto još bolje?“ je idealno gorivo za FOBO lomaču.

Ova ekstremna averzija prema riziku dovodi do preteranog analiziranja i odugovlačenja – a svrha toga je nedonošenje stvarne odluke. U suštini, to je recept za neodlučnost i „paralizu analize“, gde ljudi izbegavaju da uopšte uđu u proces donošenja odluka i oklevaju da se obavežu. Umesto da procenjujete svoje mogućnosti, birate jednu i nastavljate sa svojim danom, vi odlažete neizbežno. Takoreći, nimalo drugačije od pritiskanja dugmeta za odlaganje alarma samo da biste navukli pokrivače preko glave i ponovo zaspali… iznova i iznova.

Kako FOBO utiče na živote ljudi i mentalno zdravlje?

FOBO je ozbiljan problem koji može naneti mnogo više štete od FOMO-a. Za razliku od FOMO-a, koji je u velikoj meri unutrašnja borba koja vas najviše boli, posledice FOBO-a ne trpite samo vi, već i oni u vapem okruženju. Ljudi koji „pate“ (i doslovno pate) od FOBO-a imaju tendenciju da se otuđuju od prijatelja, porodice, poslovnih saradnika i potencijalnih romantičnih partnera. Tako ljudi na kraju izgube veru da će zaista ikada doneti odluku.

Kada svoj život tretirate kao Instagram fid, kroy čije rilsove neprestano „svajpujete“, a da se nikada ne posvetite nijednoj od potencijalnih opcija, šaljete jasnu i nedvosmislenu poruku svima ostalima. Ona glasi: „Neću postaviti jasan kurs ili se obavezati na nešto. Umesto toga, dozvoliću da se mogućnosti gomilaju i doneću odluku samo kada meni to odgovara. Verovatno u poslednjem trenutku, ako uopšte do toga i dođe.”

Ne postoje garancije

Koncept FOBO-a je zasnovan na onome što se opisuje kao „pogrešno uverenje da što duže gledamo, to ćemo imati više opcija, što će nekako dovesti do boljeg ishoda“. Međutim, za to ne postoje garancije. Umesto toga, može se desiti da čekate toliko dugo da zapravo počnete i da gubite dobre opcije. I na kraju se pokajete što niste ranije – odnosno na vreme – doneli odluku.

Još jedan uzrok FOBO-a je jednostavno sve veći broj opcija kojima ljudi, u današnjem svetu, imaju pristup. Primera radi, znate da želite da slušate podkast, a kada krenete da tražite nešto zanimljivo, naići ćete na hiljade tema i epizoda. Isto je je i serijama i filmovima. Koliko puta vam se dogodili da sedite ispred TV-a, vrteći kataloge striming servisa onoliko dugo koliko traje jedna epizoda serije, da biste na kraju ugasili televizor. Mnogi ljudi imaju problema i prilikom kupovine hrane. Tražite puter od kikirikija i suočeni ste sa bezbroj opcija: kremasto, hrskavo, organsko, slano, neslano, ručno mešano? Normalna je i zdrava reakcija da vas iscrpljuje nešto što se čini kao beskonačna količina opcija za skoro svaku odluku koju treba doneti. Međutim, ovo postaje štetno kada počne da vas sprečava u  napredovanju u životnim pitanjima. FOBO takođe može biti zarazan. Ako razvijete obrazac izbegavanja na poslu, možda ćete primenjivati isti stil i kada su u pitanju odluke vezane za kuću ili porodična pitanja.

„Trenirajte“ šta je pravi izbor za vas

Da biste se borili protiv FOBO-a, neophodno je promeniti svoj način razmišljanja o izborima, savetuju psiholozi. Prigrlite ideju da vaše odluke mogu biti najbolje u ovom trenutku, čak i ako se kasnije pojave alternative. Umesto da druge opcije posmatra kao nužno bolje, prepoznajte ih kao jednostavno drugačije. Zapamtite da većina odluka nije trajna, da izbor uvek možete da promenite ili prilagodite u budućnost,i kako se pojave nove opcije. Nemojte se plašiti da ih isprobate. Umesto da preterano analizirate, budite dovoljno hrabri da samo isprobate stvari. Tako ćete se „trenirati“ i razviti bolji osećaj šta je prava stvar za vas.

Jedno od rešenja je i pojednostavljivanje: razmotrite kako da „uprostite“ opcije na samom početku procesa donošenja odluka, tako što ćete izbor svesti na dve do tri opcije. Sledeći korak je promena načina razmišljanja sa „nema kajanja u budućnosti“ do „dopuštam sebi malu količinu kajanja ili žaljenja, znajući da je to deo izbora, a ne odraz loše odluke“.

„Pismo“ ili „glava“

Bacanje novčića takođe može biti od pomoći. Obratite pažnju na to kako se osećate pre nego što pogledate rezultat ― da li se nadate da će biti „pismo“ ili „glava“? Šta je sa vašom reakcijom kada vidite odgovor? Da li biste voleli da je ipak bilo „pismo“? Ova osećanja mogu ukazivati na vašu stvarnu odluku.

Kada su u pitanju ozbiljnije, životne odluke, stručnjaci predlažu konsultacije sa voljenim osobama koje vas poznaju i podržavaju. Ali obratite pažnju da to bude neparni broj ljudi kako opcije ne bi bile „izjednačeno“.

A kada ste u nedoumici, samo verujte svom stomaku. Naša podsvest, na osnovu malih znakova, može da sklopi širu sliku nego naša svest i da nas suptilno gurka u pravom pravcu. Ako osetite da vas nešto „povlači“ ka jednom izboru (ili osećaj nelagodnosti prema drugom), poslušajte ga.

U svakom slučaju, upamtite – nije realno očekivati da odluke prođu bez žaljenja ili da ćete biti sto odsto sigurni da ste napravili pravi izbor. Živeti sa malo neizvesnosti je samo deo luksuza da imate mnogo opcija.