Doprinos Džona Kliza planetarnoj zabavi teško da se može osporiti. Leteći cirkus Montija Pajtona, čiji je bio ključni član, zauvek će ostati ekipa čijoj kritici ništa nije promaklo i koji su ostali sinonim za humor i to britanski. Nadrealni, hrabri i nekonvencionalni Pajtonovci su pre svega prihvaćeni kao kreativni i unikatni.
Mnogi Džona Kliza teško povezuju sa bilo čim što se tiče poslovanja i menadžerisanja, ali to baš i nije tako. Kliz je još od 1969, kada je emitovan prvi Monti Pajton skeč na BBC-ju, bio producent trupe i vodio je sve njihove poslove.
Kreativnost, šta je to?
Kliz je i veoma tražen predavač. Rado je pristajao da poslovnom svetu govori o svojim iskustvima u svetu biznisa, a pre svega o kreativnosti. Kreativnost u menadžmentu je tema za koju je posebno zainteresovan i njegova predavanja su za svaku preporuku.
U jednom od gostovanja iz 1991. u organizaciji Video Arts produkcije, Džon Kliz je na svoj, duhovit i jedinstven način predstavio svoje razumevanje kreativnog, ali u menadžmentu, bez čega nema dobrog poslovanja.
Šta je uopšte za Kliza kreativnost?
„Kreativnost nije talenat. Nije talenat. Kreativnost je način na koji se radi.
Šta mislim kad to kažem?
Kreativnost nije sposobnost koju imate ili nemate. I, iznenadićete se što ćete ovo čuti, ali kreativnost nema nikakve veze sa koeficijentom inteligencije (IQ) iako ipak zahteva određeni minimum. To je i dokazano naučno“, u uvodnom delu rekao je Kliz.
Džon Kliz i obavezna igra
U čemu se razlikuje kreativac od nekreativca?
„Jasno je“ rekao je Kliz, „oni najkreativniji su stekli sposobnost da se ’ubace’ u određeno raspoloženje ili način na koji će raditi tako da njihova prirodna kreativnost funkcioniše. Naučnici ovu sposobnost nazivaju ’sposobnost za igru’. Pokazalo se da se najkreativniji igraju kao deca, igraju se idejama, istražuju ih i ne iz praktičnih razloga i neke krajnje svrhe, već zato što uživaju u igi. Igraju se igre radi“, jedno je od Klizovih objašnjenja kreativnosti.
Pajtonovac je inače sa psiholozima učestvovao u istraživanjima koja su se bavila uspešnim porodicama, kompanijama i organizacijama. Zanimalo ih je kako funkcionišu da bi bili na vrhu.
„Istraživanjem smo došli do neverovatnih činjenica. Ljudi na poslu funkcionišu na dva različita načina – zatvoren i otvoren. Ono što mogu za početak da kažem je da je kreativnost nemoguća ako se radi u prvom, zatvorenom modalietu“, rekao je Džon Kliz.
Otvoreno i zatvoreno
Šta znači raditi u zatvorenom modalitetu? Pajtonovac odgovara:
„U ovom modalitetu radi većina i gotovo celo radno vreme. To je osećanje da mnogo toga treba da se uradi, mnogo toga treba započeti da bi se završilo. To je zamalo pa anksiozno stanje koje je i vrlo aktivno. Ovaj način karakteriše i nestrpljenje, tu je i malo tenzije i malo humora, ali je i svrsishodno. Nije neobično da ovaj zatvoren modalitet donosi stres i pomalo maničnosti, ali ne kreativne.
Suprotnost je otvoren način koji znači opuštenost, širinu, modalitet sa manje odlučnosti i više promišljanja u kome neretko ima i humora. Znatiželja je ovde česta i operativna, ali ne funkcioniše pod pritiskom kako bi se stvari što pre završile. Igra je dozvoljena i to je ono što prirodnoj kreativnosti dozvoljava da ispliva na površinu“, objasnio je Kliz.
Hičkok je znao za tajnu
Klizov primer rada pod pritiskom je način na koji je Hičkok radio. Njegovi pisci saradnici su dobro znali da će Hičkok prekinuti bilo kakvu raspravu o scenariju kada oseti tenziju i pritisak da posao mora da se završi. To je radio tako što bi iz čista mira ispričao neku priču koja nikakve veze nema sa filmom na kome se radi. Govorio je ’Pritiskamo, pritiskamo! Mnogo radimo. Polako, opustite se. Doći će!’ i svojom pričom bi prekidao napetost. I, tako je i bilo. Ideje su dolazile.
„Ali, ovde je nešto veoma važno što bih istakao. Kada radite na problemu, razmišljate o njemu, morate da budete u otvorenom modalitetu. Ali, kada dođete do rešenja, morate da se prebacite u zatvoren i da ga implementirate. Jer kada donesete odluku, morate da budete efikasni. A efikasni ćete biti ako ste odlučni i ne ometaju vas sumnje da je vaše rešenje dobro i ispravno.
Ili, slikovito – ako ste se spremili da preletite kanjon, i stojite na ivici, kasno je da razmatrate alternative kako ćete preleteti.
Humor je prirodno sastavni deo otvorenog načina rada, ali je luksuz za zatvoreni“, u svom maniru daje primer čuveni Pajtonovac.
Ako je sve ovako jednostavno, gde leži problem? Kliz je siguran:
„Problem je što u procesu rada većina ostane zaglavljena u zatvorenom modalitetu, u radu pod pritiskom koji je svima poznat. To je baš kao da ste u tunelu i sve posmatrate iz ’tunel’ perspektive.
Najbolji primer su političari koje kritikuju upravo zato jer su zavisni od adrenalina zbog informacija koje dobijaju sat po sat i zato ne mogu da se vrate u stanje želje i sposobnosti da promišljaju o problemima otvorenim načinom.“
Džon Kliz savetuje kako biti otvoren?
Ipak, kako kaže Kliz, postoje načini da se dostigne otvoren modalitet i kreativnost.
„Ima dana i perioda kada jednostavno niste kreativni, ništa, nula, zero. Ali, postoje određeni uslovi i okolnosti koji mogu da vas uvedu u otvoreno stanje kada su velike šanse da budete kreativni. Nema garancija, ali postoje šanse“, tvrdi Džon Kliz.
Da biste bili otvoreni, potrebno vam je sledeće:
- Prostor
„Neophodan vam je prostor da ste distancirate od svih zahteva i pritisaka. To znači da se isključite.“
- Vreme I
„Nije dovoljno da imate svoj prostor gde vas neće ometati. Treba vam prostor na određeno vreme. Igra treba da počne u određeno vreme i da se završi u određeno vreme i da na to možete da računate. Drugačije, nema igre.
Iz mog iskustva, najbolje je da se isključite sat i po i radite. Posle tog vremena, nastupa umor. I bolje je da izdvojite sledećih sat i po sutradan ili narednog utorka nego da danas sedite 4 sata. Ako želite da budete kreativni, to nije rešenje.“
- Vreme II
„Jedan od mojih Monti Pajton saradnika, koga smatram daleko talentovanijim od sebe, nikada nije napisao tekst koji je originalniji od mog. Pitao sam se zašto? Otkrio sam da on nije imao strpljenja da ’sedi’ nad problemom i da odvoji dovoljno vremena da se igra sa idejama. Prihvatao je kao konačno rešenje prvu ideju koja mu se učinila dobrom. Za razliku od njega ja sam umeo da sedim još koji sat i da se igram sa problemom. On nije mogao da podnese tu neprijatnost koju izaziva nerešen problem koji treba da reši“
- Samopouzdanje
„Ništa vas tako uspešno neće sprečiti da budete kreativni kao što je strah da ćete napraviti grešku. Suština igre je osećaj da je u redu šta god da se desi.“
- Humor
„Koliko znam, humor je najsigurniji i najbrži način koji će vas prevesti iz zatvorenog u otvoreni način rada. Koliko ste samo puta prisustvovali situacijama kada se očajnički tražilo rešenje za ozbiljan problem? Humor se u takvim prilikama procenjuje kao apsolutno neprikladan ili ometajući. Uostalom, čemu uopšte ozbiljnost i svečanost služe? Mislim da nekima samo pomaže da se osete velikim i važnim.
Ako ste duhoviti, to ne umanjuje ozbiljnost problema kojim se bavite. Humor je bitan element spontanosti i kreativnosti koja vam treba da rešavate probleme.“
