Čomski poziva intelektualce na odgovornost jer nikada nije bilo opasnije

U čuvenom eseju koji je napisao i objavio pre 59 godina, Noam Čomski (96) je pisao o odgovornostima koje svaki intelektualac ima. Da bi svako razumeo šta podrazumeva pod ’intelektualcem’, Čomski je dao nedvosmislene opise:

„To su individue koje imaju privilegiju da se obrazuju, imaju privlegiju pristupa informacijama koje su sposobne da analiziraju, preispituju kao i da izazivaju društvene norme i pravila i političke strukture moći“, reči su Noama Čomskog od pre više od pola veka, ali na kojima i danas u dobokoj starosti insistira.

Na sve to Čomski u eseju dodaje i da intelektualci imaju odgovornost da svoje znanje i pozicije koriste kako bi govorili istinu, kako bi kritički bili angažovani u svetu i doprineli da društvo bude informisanije i pravednije.

Biti intelektualac, po proceni Čomskog, znači daleko više od pukog posedovanja znanja. Radi se o aktivnoj primeni tog znanja za boljitak svih.

Intelektualac u tri stavke

U eseju ’Odgovornosti intelektualaca’ Čomski je izveo tri važne karakteristike, ali i vodilje u definisanju intelektualca.

• Intelektualac govori istinu i razotkriva laži. Ima dužnost da istražuje narative vlada, organizacija, sisitema i to tražeći istinu mimo propagande i svih ’izvrtanja’ istine. Poseduje slobodu i pristup informacijama.
• Intelektualac analizira akcije i motive. Pored pukog ukazivanja na neistine, on ima zadatak da kritički analizira akcije uzimajući u obzir uzroke, motive i često skrivene namere. Ovo uključuje dublji angažman u svim događajima.
• Angažovanje u javnim raspravama. Intelektualci treba da aktivno učestvuju u javnom diskursu koristeći ovu svoju poziciju da utiču na javno mnjenje i politiku. Ovakvo angažovanje je ključno da bi se negovalo informisano i kritičnije društvo.

Čomski – nikad nije bilo opasnije

Do nedavno Čomski je bio veoma aktivan u debatama i razgovorima o stanju u svetu i ekonomiji, novim raspodelama moći i nije ne odustajao od svojih teza koje se tiču odgovornosti intelektualaca. Pre nešto više od godinu dana u razgovoru za Times Radio rekao je da su ovo opasnija vremena nego ikada. Jurimo ka provaliji uništenja životne okoline, rekao je, i velika opasnost je nuklearni rat koji će uništiti same ljude, a ne sisteme i države.

„Nema ništa opasnije od pravca kojim idemo u nepovrat, u fazu kada ćemo uništiti ljudski život na Zemlji. Nikada ovo nismo iskusili, možda 1945, ali nikada na ovom nivou opasnosti“, u poslednjih nekoliko intervjua ističe Čomski pre bilo kakve rasprave o aktuelnim ratovima, podeli moći i ekonomskoj raspodeli snaga.

Kontrola i dominacija su ciljevi svakog sistema moći i Čomski insistira da danas svako to zna. Upravo i poziva intelektualce da se bave ovakvim postavkama odnosa snaga jer Čomski i dalje veruje da se tome čovek može odupreti. I, trebalo bi. Zato u prvi red stavlja intelektualce i njihove odgovornosti.

Kontrolišite šta konzumirate

Pre više od 30 godina kada je već iza sebe imao na desetine napisanih studija i knjiga, Noam Čomski je izjavio:

„Mislim i osećam da jednostavno pomažem ljudima da razvijaju intelektualnu, misaonu samoodbranu.“

A, krajem prošle godine pristao je da učestvuje kao sagovornik u Master Class projektu. Između ostalog komentarisao je aktuelne pojave platfomi i društvenih mreža. Njegov utisak je da društveni mediji imaju nameru da privlače ljude u svoje mehure koji su sve veći.

„To navodi ljude da još ekstremnije gledaju na sve oko sebe. Kontrolišite sve što konzumirate“, preporučio je Noam Čomski i dodao:

„Za svaki ozbiljan problem sa kojim se suočavamo postoje odgovori koji se mogu sprovesti u delo.“

Šta sam ja uradio?

Pomenuti esej o odgovornostima intelektualaca koji je Čomski objavio pre 58 godina autor završava pitanjem ’Šta sam ja uradio?’ i piše poslednji pasus:

„Dozvolite mi da se konačno vratim na Dvajta Mekdonalda i odgovornost intelektualaca. Mekdonald citira intervju sa blagajnikom logora smrti koji je briznuo u plač kada mu je rečeno da će ga Rusi obesiti. „Zašto bi to učinili? Šta sam ja uradio?“ pitao je.

Mekdonald zaključuje: „Samo oni koji su spremni da se suprotstave autoritetu i onda kada je za njih to previše nepodnošljivo i dolazi u sukob sa njihovim ličnim moralnim kodeksom, samo oni imaju pravo da osude blagajnika logora smrti.

Pitanje ’Šta sam ja uradio?’ je nešto što bismo s pravom  mogli postaviti sebi dok svakodnevno čitamo o novim zločinima…dok stvaramo ili izgovaramo ili tolerišemo obmane koje će biti korišćene da opravdaju sledeću odbranu slobode“, završio je Čomski, kritičar sveta i pojava koji u decembru puni 96 godina.