Brodovi su pristizali iz Amerike natovareni srebrom i zlatom. Španska kruna kontrolisala je ogromnu imperiju. Njeni posedi prostirali su se preko Evrope i Atlantika, a Madrid je raspolagao bogatstvom kakvo je malo evropskih vladara moglo da zamisli. Ipak, novca nije bilo dovoljno. Španska kruna je tokom 16. veka više puta morala da suspenduje plaćanja svojim bankarima i pregovara o dugovima. Posebno su poznate finansijske krize za vreme kralja Filipa II.
Na prvi pogled, to zvuči kao istorijski paradoks. Kako država kojoj iz Amerike stižu ogromne količine plemenitih metala može da ostane bez novca?
Odgovor je neprijatno moderan. Bogata država nije isto što i država sa zdravim finansijama.
Filip II nasledio je imperiju, ali i račune
Kada je Filip II sredinom 16. veka preuzeo špansku krunu, nasledio je ogromne političke ambicije Habzburga. Ali nasledio je i finansijske obaveze. Ratovanje je bilo skupo.
Trebalo je plaćati vojnike, flote, oružje, snabdevanje i prebacivanje novca širom Evrope. Španska monarhija ratovala je protiv Francuske, pobunjenika u Holandiji, Osmanskog carstva i drugih protivnika.
Novac se često trošio pre nego što bi stigao u državnu kasu. Zato su bili neophodni bankari.
Posebno važnu ulogu imali su finansijeri iz Đenove. Oni nisu samo pozajmljivali novac kralju. Omogućavali su da sredstva budu dostupna na pravom mestu i u pravo vreme.
To je bilo presudno u svetu bez centralnih banaka, elektronskih transfera i modernog tržišta državnih obveznica.
Novo istraživanje Carlosa Álvareza-Nogala i Christophea Chamleyja, objavljeno preko Cambridge University Press, upravo naglašava da ugovori poznati kao asientos nisu bili obični krediti. Bankari su kralju pružali i usluge transfera novca i menjanja valuta.
Drugim rečima, imperija je bila ogromna, ali njene finansije nisu bile jednostavne.
A onda je iz Amerike počelo da stiže srebro
Osvajanje teritorija u Americi otvorilo je Španiji pristup ogromnim količinama plemenitih metala. Posebno značajno bilo je srebro.
Američko srebro postalo je jedan od ključnih izvora novca za evropsku ekonomiju. Za špansku krunu ono je predstavljalo izuzetno važan izvor prihoda i, još važnije, osnovu na kojoj je mogla da podiže nove kredite.
Ali tu se pojavio problem. Budući prihod nije isto što i novac koji danas imate na računu. Kralju je novac za rat bio potreban odmah. Srebro je trebalo iskopati, preraditi, transportovati do obale, ukrcati na brodove i bezbedno prevesti preko Atlantika.
Bankari su zato praktično kreditirali budućnost. Filip II je mogao da dobije sredstva danas, uz očekivanje da će dug biti servisiran kada stigne sledeća flota.
Istraživanja ekonomskih istoričara Mauricija Drelichmana i Hans-Joachima Votha pokazuju koliko je taj sistem bio sofisticiran. Deo ugovora bio je vezan upravo za događaje kao što je dolazak srebrnih flota iz Amerike. Njihovo istraživanje objavljeno preko CEPR-a opisuje takve aranžmane kao rani oblik uslovnog državnog duga.
Problem nastaje kada se budući prihodi unapred potroše.
Španija je problem sa obavezama
To je ključ za razumevanje španskih finansijskih kriza. Država može da poseduje ogromnu imovinu i očekuje velike buduće prihode, a da istovremeno nema dovoljno gotovine za obaveze koje dospevaju danas.
Isto važi i za kompanije. Firma može da ima fabrike, nekretnine i velike narudžbine, a da bankrotira jer nema dovoljno novca da plati dobavljače i banke.
Filip II imao je sličan problem na nivou imperije. Ratovi su gutali sredstva. Poreski prihodi imali su politička i institucionalna ograničenja. Dug je rastao, dok su bankari morali da obezbede likvidnost između prihoda u Kastilji i vojnih rashoda širom Evrope.
Prema istraživanju Drelichmana i Votha koje objavljuje CEPR, dug Filipa II dostizao je nivo ekvivalentan približno 60 odsto tadašnjeg BDP-a, dok je tokom njegove vladavine četiri puta dolazilo do neizvršavanja obaveza prema kreditorima u smislu koji autori koriste.
Istovremeno, novija literatura upozorava da te epizode ne treba automatski izjednačavati sa današnjim državnim bankrotom. To je važna razlika.
Šta se dogodilo 1575. godine?
Jedna od najdramatičnijih epizoda dogodila se u septembru 1575. Filip II suspendovao je plaćanja po ugovorima sa bankarima.
Posledice nisu ostale zatvorene između kralja i njegovih kreditora. Finansijski sistem Kastilje počeo je da se zamrzava.
Istraživanje Álvareza-Nogala i Chamleyja pokazuje da su trgovački sajmovi prestali da funkcionišu, pojedine banke su propadale, a trgovina je trpela posledice kreditne blokade. Spor je trajao više od dve godine, sve do dogovora postignutog krajem 1577. Studija u časopisu Cambridge University Press detaljno rekonstruiše ovu krizu na osnovu arhivskih dokumenata.
To je važna lekcija. Državni dug nikada nije samo problem države.
Kada je država najveći dužnik u sistemu, njeni problemi mogu veoma brzo postati problemi banaka, trgovaca i čitave privrede. Zvuči poznato i nekoliko vekova kasnije.
Još zanimljiviji je bankrot iz 1596.
Godine 1596. dogodilo se nešto što možda najbolje ruši mit da je samo količina zlata ili srebra određivala finansijsku snagu Španije. Filip II ponovo je suspendovao plaćanja bankarima.
Ali prema najnovijem istraživanju Álvareza-Nogala i Chamleyja, odluka je doneta nakon dolaska velike količine srebra sa američkom flotom.
To je gotovo savršena ilustracija problema. Srebro je stiglo. A fiskalna kriza nije nestala.
Pruga kojom je Srbija zamalo otputovala u bankrot: Kako je izgradnja prve železnice promenila državu
Problem više nije bio pitanje koliko blaga postoji u sanducima. Problem je bio odnos prihoda, rashoda, poreskih ograničenja i već preuzetih finansijskih obaveza.
Država može da dobije veliki priliv novca i da i dalje ima neodrživu strukturu finansiranja.
Zlato i srebro imali su još jednu cenu
Ogroman priliv plemenitih metala iz Amerike promenio je evropsku ekonomiju. Veća količina srebra u opticaju bila je jedan od važnih faktora takozvane revolucije cena u Evropi tokom 16. i početkom 17. veka.
Cene su tokom dugog perioda snažno rasle. Za savremenog čitaoca najlakše je to razumeti kroz jednostavan princip: ako količina novca raste mnogo brže od količine robe i usluga, pritisak na cene može da bude snažan.
Američko srebro zato nije Španiji donelo samo veću kupovnu moć. Menjalo je i samu vrednost novca.
A inflacija je postepeno umanjivala deo koristi koju je donosio priliv plemenitih metala.
Najveća zabluda: „Imaju zlato, dakle bogati su“
Špansko iskustvo pokazalo je da nacionalno bogatstvo nije isto što i količina novca koja ulazi u zemlju. Još manje je isto što i sposobnost države da uredno servisira dug.
Španija je kontrolisala rudnike, kolonijalnu trgovinu i teritorije na više kontinenata. Ali istovremeno je finansirala izuzetno skupu geopolitičku politiku.
Svaki novi prihod stvarao je prostor za novo zaduživanje. A svaki novi kredit omogućavao je nove rashode. Tako nastaje opasna petlja.
Veći prihod povećava kreditnu sposobnost. Veća kreditna sposobnost povećava dug. Veći dug povećava buduće obaveze. Kada rashodi nastave da rastu, čak ni novi izvori bogatstva više nisu dovoljni.
Zašto su bankari ponovo pozajmljivali kralju?
Ovo je možda najzanimljivije pitanje cele priče. Ako je Filip II više puta obustavljao plaćanja, zašto mu je iko ponovo dao novac?
Zato što su i kralj i bankari bili potrebni jedni drugima. Drelichman i Voth u svom istraživanju objašnjavaju da ponovljene krize nisu značile kraj kreditiranja. Bankari su imali mehanizme kojima su mogli da ograniče kraljev pristup finansijskim uslugama, dok je kruni njihova međunarodna mreža bila neophodna.
Dug je zato bio odnos pregovaračke moći, a ne samo matematička tabela. Čak ni „bankrot“ nije nužno značio da će kreditori izgubiti sve i zauvek prestati da posluju sa državom.
Često je sledilo restrukturiranje. I novi kredit.
Da li je Španija bila švorc?
Ovde istorija postaje složenija od popularne verzije priče. Dugo se finansijska istorija Filipa II predstavljala kao gotovo školski primer države koja je trošila preko svojih mogućnosti uprkos američkom blagu.
Novija istraživanja daju nijansiraniju sliku.
Drelichman i Voth zaključili su da je fiskalna pozicija španske krune tokom dobrog dela vladavine Filipa II bila održivija nego što se ranije pretpostavljalo. Prema njihovoj rekonstrukciji, ozbiljnije pogoršanje došlo je tokom poslednjeg dela njegove vladavine. CEPR analiza održivosti španskog državnog duga detaljnije predstavlja njihove nalaze.
Dan kada je novac postao papir: Zašto su ljudi pristali da bezvredan komad papira vredi kao zlato
Još novija istraživanja idu korak dalje. Álvarez-Nogal i Chamley prvu finansijsku reorganizaciju iz 1557. ne tretiraju kao jednostavan default, već kao deo šireg procesa refinansiranja duga.
Zato je preciznije govoriti o ponovljenim suspenzijama plaćanja, restrukturiranjima i krizama državnog duga, nego sve epizode stavljati pod jednu modernu definiciju bankrota.
Ali osnovni paradoks ostaje. Jedna od najbogatijih i najmoćnijih monarhija svog vremena više puta se našla u situaciji da ne može da nastavi da plaća kreditore po prethodno dogovorenim uslovima.
Lekcija stara 450 godina
Priča o Španiji nije zapravo priča o nedostatku zlata. To je priča o dugu, likvidnosti, javnoj potrošnji. I o opasnoj pretpostavci da će sutrašnji prihodi uvek biti dovoljni da pokriju današnje obaveze.
Španska imperija je imala nešto što bi današnje države mogle da smatraju ekonomskim džekpotom: gotovo neprekidan dotok jednog od najvrednijih oblika novca tog vremena.
- Najveći državni bankrot svog vremena: Kako je Španija dobijala zlato iz Amerike, a ipak bankrotirala
- Najskuplje stvari u vašoj kući možda ste kupili na popustu
- Dan kada je novac postao papir: Zašto su ljudi pristali da bezvredan komad papira vredi kao zlato
- EU preti da zatvori najveće tržište za svoj plastični otpad: Turska pod pritiskom Brisela
- Kraj jedne ere u Berkshire Hathawayu: Voren Bafet predao poslednju veliku funkciju sinu Hauardu
Ni to nije bilo dovoljno. Jer nijedna količina zlata ne može trajno da reši problem ako rashodi, dugovi i političke ambicije rastu zajedno sa prihodima.
Možda je zato finansijska istorija Filipa II relevantna i više od četiri veka kasnije. Države ne bankrotiraju zato što nužno nemaju bogatstvo. Bankrotiraju kada novac koji mogu da mobilišu više nije dovoljan za obaveze koje su preuzele.
