U jednoj od svojih knjiga Entoni Kliford Grejling (75) zapisao je:
“U životu se ponašaj kao na svečanoj večeri.
Da li ti je išta prineto? Ispruži ruku i polako uzmi svoj deo.
Da li je prošlo pored tebe? Ne zaustavljaj ga.
Nije još stiglo? Nemoj da se željno pružaš prema tome, nego sačekaj dok ne dođe do tebe.
Tako se ponašaj prema deci, prema bračnom drugu, prema javnom položaju, prema bogatstvu, pa ćeš vremenom postati dostojan gost na gozbi života“
Entoni Kliford Grejling je britanski filozof, pisac, humanista, kako vole da ga predstavljaju. Zanimljiv je jer se bavi i primenom filozofije u svakodnevnom životu, pa govori i piše i o svakodnevnom ljudskim pitanjima – od ljudskih prava i legalizacije droga do eutanazije i AI. Preveden je na srpski.
Grejling, religija, obrazovanje
„Ima vrlo malo ljudi koji mogu da misle, ali svako hoće da ima mišljenje. A, šta onda preostaje nego da čovek uzme gotovo mišljenje od drugih, umesto da mišljenje formira sam?“ jedna je od konstatacija Grejlinga koja je ujedno i kritika svima.
Grejling zagovara povratak klasičnom obrazovanju gde bi škola bila mesto za uživanje u velikim idejama i njihovim diskusijama, kako bi se na taj način aktiviralo učenje. Grejling je inače poznati i priznati ateista koji tvrdi da je verovati nešto i pored dokaza u suprotno i uprkos razumu, dakle verovati nešto samo na osnovu vere, nečasno, neodgovorno i neuko i ne zaslužuje poštovanje.
Nakon svake revolucije dolazi do rekalibracije ili ’ponovnog podešavanja’ ili baždarenja. Kada se klatno pomeri u jednom pravcu, mora se čekati da se snažno zaljulja nazad. Na početku novog milenijuma, revolucija je bila Novi ateizam, a klatno je dobilo snažan sekularno-humanistički zamah, pišu savremeni analitičari društvenih pojava.
To su bile godine ’Četiri jahača’ (Ričarda Dokinsa, Sema Herisa, Kristofera Hičensa i Danijela Deneta) javnih intelektualaca koji su bili složni u ideji da religija uglavnom nema šta dobro da ponudi svetu i da je treba napustiti. Oni su predvodili pokret Novog ateizma, koji je tokom 2000-ih i kasnije privukao veliki broj nevernika. Delovalo je da je interesovanje za organizovanu religiju u opadanju.
Ali sada, kako to tvrde gorepomenuti analitičari, kontrarevolucija možda dobija na snazi.
Novi teisti tvrde da religija nije bila samo bila najveći katalizator progresa u istoriji, već da će društvo (posebno zapadno društvo) bez religije stagnirati. Kažu, religija je učinila svet velikim i potrebno je oživeti bogobojažljivo društvo.
Entoni Kliford Grejling ne misli tako.
Iako istaknuti humanista koji nije strog u kritikama koliko su Jahači, nije nimalo manje protiv religije.
U intervjuu od pre nekoliko dana, Grejling je odgovorio na pitanja koja muče ljude današnjice a koji se zanimaju za moralne standarde života. U društvu postoji moralna trulež i nedostatak religije je uzrok te truleži – dve su pretpostavke za koje Grejling smatra da su besmislene.
Moralna trulež
Postoje mišljenja da nijedna osoba ne može biti potpuno formirana niti etički sigurna bez religiozne vere.
Neki filozofi i istoričari tvrde da je religija neophodna da bi pojedinac bio dobar, a samim tim i da bi društvo bilo dobro.
Pre dva milenijuma, Seneka je cinično napisao:
„Religiju obični ljudi smatraju istinitom, mudri lažnom, a vladari korisnom.“
Ovo je stavilo poseban akcenat na religiju koja može imati instrumentalnu vrednost.
Za Grejlinga, ovakva razmišljanja su pogrešna.
Ko od toga ima korist?
Prvi razlog je stanovište da su oni koji tvrde da je „društvo bolje sa religijom“ žrtve sopstvene pristrasnosti. Rekao je:
- Ako ste religiozni, želećete da verujete da je religija neophodna i važna.
- Imate interes da zaštitite one stvari koje pomažu u kontroli načina razmišljanja i ponašanja ljudi.
- Kada dođe do promene – posebno velike, sistemske promene koja ugrožava postojeće moćne strukture – oni koji su ranije imali korist od te moći želeće da je zadrže.
Drugo, naveo je nepostojanje dokaza da je bezbožnost uzrok „moralne degeneracije“
„Čak i ako prihvatimo postojanje moralnog propadanja, ne postoji jak razlog da verujemo da je ono posledica bezbožnosti.
- Hiljadu godina klasične helenske i rimske civilizacije religija nije igrala ključnu ulogu.
- Hrišćanstvo i islam su relativno nove pojave u ljudskoj istoriji.
- Rim je bio odlično organizovan i funkcionisao je bez hrišćanskih principa.
- Grčki polisi su bili stabilni, a kineska civilizacija koja vekovima čini četvrtinu čovečanstva nije imala ništa nalik zapadnim religijama.
- Indija je imala velike filozofske škole koje su uglavnom bile ateističke, ali su ipak razvile duboka etička učenja.“
Grejling dodaje da se „religija“ u ovom kontekstu gotovo uvek odnosi samo na hrišćanstvo ili islam, što pokazuje koliko su ovi argumenti selektivni.
Više obrazovanja, a ne religije
Zašto postoji percepcija da društvo propada?
Dobrim delom, kako Grejling primećuje, to je jednostavan konzervativizam ili nostalgija za „dobrim starim vremenima“.
Ali samo zato što je nešto staro ili tradicionalno, ne znači da je dobro.
Tokom intervjua, Grejling se dotakao i još jednog važnog i dokazivog problema: nedostatka „trećeg prostora“.
„Šta je treći prostor?
- Prvi prostor = dom
- Drugi prostor = posao
- Treći prostor = mesto okupljanja sa prijateljima ili istomišljenicima
Kroz istoriju, crkve, džamije i hramovi su često služili kao treći prostori. To su bila mesta gde su ljudi mogli diskutovati i gde je ljubaznost bila podrazumevana. Ako iz društva uklonimo religiju, da li time uklanjamo i ove važne socijalne prostore?“ rekao je.
Grejling misli da ovo nije pravi problem.
Grejling iznosi pravi problem
Pravi problem je nedostatak besplatnih, dostupnih i zabavnih obrazovnih prostora.
„Slažem se da nedostatak trećeg prostora ima dehidrirajući efekat. Ali u klasičnoj antici, škola je značila nešto sasvim drugo.
U starogrčkom, ‘škola’ znači ‘dokolica’, prilika da se okupite s drugima, razgovarate, delite hranu i vino, pričate o filozofiji ili bilo čemu drugom.
Aristotel je rekao: „Obrazujemo se da bismo plemenito koristili naše slobodno vreme“.
Ali mi smo to potpuno izvrnuli.
Sada idemo u ‘školu’ da bismo polagali ispite i našli posao. Obrazovanje je postalo priprema za ekonomski rat, a ne za razvoj mišljenja“ rekao je Grejling.
Za Grejlinga, nije potrebna religija, već više humanizma onog koji se oslanja na klasičnu antiku. Potrebno nam je da školu ponovo shvatimo kao prostor gde se okupljamo da bismo raspravljali o velikim idejama.
Jer samo slušanje predavanja, čitanje knjiga ili gledanje YouTube videa nije dovoljno. „Moraš o tome pisati. Moraš o tome diskutovati. Moraš to objasniti prijateljima. To je tek pola posla. Ne treba nam religija da bismo napredovali. Potrebno nam je pravo obrazovanje“ stav je filozofa kakav je Entoni Kliford Grejling koji je između ostalog i zapisao da ono čega treba da se plašite je da živite tako da na kraju imate razloga za kajanje.
