Epiktet, starogrčki filozof, rob koji je uspeo da umakne gospodaru, jedan je od najvažnijih predstavnika stoičke škole. Po istoričarima, rođen je u prvih 50 godina nove ere i njegovo ime se provlači kroz vekove kada god se pominje učenje stoika i njihova praktična filozofija lako primenjiva u životu.
Tako je i danas. Ostale su beleške Epiktetovog učenika Flavija Arijana koji je zapisivao misli svog učitelja koje se danas mogu čitati u Priručniku i Razgovorima. Nema teme koje Epiktet ne obrađuje i o kojoj ne raspravlja, a pre svega je korisno i danas pročitati njegove misli o moralu i moralnoj psihologiji.
Epiktet o željama i patnji
Epiktet naglašava značaj kontrole želja. To je ključno za postizanje unutrašnjeg mira i lične slobode. Veruje da su želje prirodne, ali da je važno razlikovati ih – koje su to želje u čovekovoj moći koje može da ostvari i koje ne može.
Epiktet savetuje da se usredsredite na ono što možete da kontrolišete, a to su vaše misli, stavovi i reakcije. Stvari i pojave koje su van vaše kontrole, treba da prihvatite. Ova sposobnost da upravljate svojim željama vodi ka razumevanju vaših pravih potreba i ciljeva.
Tako Epiktet dolazi do ljudske patnje i kaže da su mnoge patnje rezultat neispunjenih želja i očekivanja. Kontrola želja svakome pruža priliku da izbegne razočaranje i da postane otporniji na spoljašnje uticaje. Kroz samodisciplinu i refleksiju, svako može da nauči da usmeri svoje želje ka onome što je zaista važno, što vodi ka ispunjenijem i smislenijem životu.
„Ne zaboravi da sami sebe žalostimo, sami sebe brinemo, tj. naše procene nas žaloste i brinu. Jer, šta znači biti izvređan?
Stani kraj kamena pa ga vređaj. I, šta ćeš postići?Ako, dakle, neko sluša poput kamena, šta onda vredi onom ko ga vređa?
Ali, ako je onaj ko vređa pronašao tvoju slabu tačku, onda u tome uspeva“, Epiktetove su reči sačuvane u Razgovorima.
Tamo gde leži pravo bogatstvo
Sposobnost kontrole želja o kojoj možete pročitati u Priručniku, za Epikteta je ključna ili bazična vrlina koja vam pomaže da postignete unutrašnji mir i da živite u skladu sa prirodom i sopstvenim vrednostima.
U svetu finansijskih saveta, lako se svako može izgubiti u moru preporuka i strategija. Ali, možda bi umesto pretraživanja najnovijih knjiga i misli bilo dobro da se svako vrati unazad i potraži mudrost koja je preživela test vremena. Epiktet i Priručnik i Razgovori puni su korisnih lekcija i saveta opisanih na jednostavan i primenljiv način. Epiktetove reči se zaista mogu uzeti kao priručnik ili praktikum i čitaju se iznova i iznova.
Epiktet je verovao da prava bogatstva ne leže u materijalnim posedima. Haos i prosperitet su van kontrole pojedinca, pa prava sreća leži unutra, u svakom čoveku. Ključno je proceniti, prepoznati i prihvatiti šta je pod kontrolom čoveka, a šta nije.
Ovo je suštinski princip i kada se radi o upravljanju finansijama. Čovek se obično brine o spoljašnjim faktorima poput tržišnih fluktuacija ili ekonomskih kriza. Ali, Epiktet savetuje da usmerite pažnju na ono što je u vašoj moći – na vaše lične izbore i stavove.
Epiktet o trošenju
Jedan savet o finansijama proizašao iz Epiktetovih učenja kaže sledeće:
Negujte um štedljivosti.
Podseća da prava sreća ne može biti pronađena u svetu opsednutom potrošnjom. Sticanje više stvari nikoga ne čini srećnim. Naprotiv. Sreća je rezultat jedinstva s onim što već imate. A to je veoma lako čoveku da zaboravi. O ovome čovek treba s pažnjom da promisli i razume kako se oslobodio beskrajne želje za materijalnim bogatstvom.
Epiktet takođe uči da budete oprezni kada je reč o trošenju i štednji novca. Savetuje da pre donošenja odluka o kupovini pažljivo procenite svoje potrebe u odnosu na želje. Ako biste pravilno usvojili njegovo učenje, navike impulsivne kupovine koje vas vode u dugove ili finansijske brige nikada ne biste iskusili.
Epiktet je učio da svako upravlja svojim željama, mislima i postupcima. Sve ostalo je van kontrole čoveka, iako čovek neprestano pokušava da utiče na spoljašnje događaje. Kada vas preuzmu emocije ili želje, setite se: možete im se prepustiti i popustiti ili ne. Uvek zavisi od vas.
Epiktet i nevolja
U nevolji se čovek poznaje, zapisano je u Epiktetovim razgovorima i nevolja se ovako opisuje:
„Tako, kada te zadesi nevoja, imaj na umu kako te bog, nalik gimnastu, postavio da se boriš sa jedrim, mladim rivalom.
’Zbog čega?’, pita neko.
Da bi postao Olimpijski pobednik, no to bez znoja ne biva. Lično verujem da se nikom nije zadesila bolja nevolja nego tebi, dovoljno je samo da želiš da se odmeriš sa njom kao atleta sa mladim rivalom…“
Navike i moralne bolesti
„Svaku naviku i sposobnost održava i jača njima odgovorajuće delanje, pa se tako šetanje jača šetanjem, a trčanje trčanjem. Ako želiš da budeš dobar čitalac, onda čitaj, a ako želiš da dobro pišeš, piši… I uopšte, ako želiš nečim da se baviš, onda se na to i navikni. A, ako ne želiš nečim da se baviš, nemoj se time baviti, već se navikni da se baviš načim drugim umesto toga.
Tako se događa i sa razumom: kada besniš, znaj da to nije jedino loše što ti se događa, već da si time ojačao i naviku, kao kad u vatru bacaš suvarak. Kada zbog nekoga podlegneš telesnoj požudi, nemoj računati da je poraz samo jedan, već si time nahranio i spostvenu razuzdanost, time si je ojačao. Nemoguće je da odgovarajuće delanje ne stvori navike i sposobnosti koje pre toga nisu postojale, a da postojeće istovremeno ne učvrsti i ne ojača.
Tako nesumnjivo nastaju i moralne bolesti.
Evo, poželeo si novac. Ako na osećaj za loše primeniš razum, ta želja prestaje, a upravljački deo se vraća u prvobitno stanje. Ali, ako ništa ne primeniš da bi to predupredio, on se time neće vratiti u prvobitno stanje već će se, iznova pobuđen okrenuti ka želji za novcem brže nego ranije.
Ako se ovo neprestano događa, čovek otvrdne, a moralna bolest mu potvrđuje pohlepu“ govorio je Epiktet.
U jednom od ponađenih fragmenata koji su se našli u Razgovorima, stoji rečenica koja na pravi način, da svako razume, opisuje stoičku i Epiktetovu filozofiju života: „Ne radi se o ovome ili onome, nego o tome da li si budala ili nisi“.
