Jedno od najvažnijih pitanja koje možete postaviti sebi i drugima jeste:
„Da li grešim, možda nisam u pravu?“ Na ovakvo preispitivanje će vas navesti svako ko se bavi naukom, ko istražuje svet, pojave i ljude u njemu.
To nije lako pitanje. Zahteva korak unazad, da pogledate na sebe što je objektivnije moguće. Mnogo je filozofa i naučnika koji su pozivali na skepticizam, na kritički stav prema svemu i uporno su upućivali da je jedini put postavljanje pitanja, suprotstavljanje mišljenja, preispitivanje sudova i verovanja.
Od starogrčkih skeptika do Dekarta koji je napisao: „Kako bismo tražili istinu, neophodno je da makar jednom tokom života posumnjamo, koliko god je to moguće, u sve stvari“, i danas je mnogo naučnika koji u skepticizmu vide jedini „zdrav“ pristup svakog čoveka koji stremi ka mudrosti i istini.
Mudrac se uzdržava od stava
Ako neprestano preispitujete sebe, svoje stavove, sudove, verovanja, znanje i nikada ne stavljate tačku na bilo šta od toga, vi ste skeptik. Uporno se pitate, i sebe i druge, istražujete, tražite da čujete suprotna stanovišta i u sve sumnjate.
Sokrat je pre nove ere pozivao ljude da se ne obavezuju na bilo kakvo stanovište jer to je pitanje mudrosti. Njegova namera nije bila da postavljanjem pitanja svojim sagovornicima dokaže da je njihovo verovanje lažno ili da su glupi. Postavljao je pitanja na koja može da se odgovori sa DA ili NE i te odgovore je tretirao kao premise zaključivanja. Završni udarac je zaključak sagovornika koji je protivrečan sa polaznim stanovištem.
Danas je u savremenoj nauci mnogo Sokratovih sledbenika i skeptika koji ne zastupaju nikakva stanovišta već uporno pitaju i preispituju. Mudrac je onaj koji se uzdržava od suda, učio je Sokrat, ali to uče i neki savremeni ljudi od nauke.
Skepticizam govori danas
Majkl Šermer je jedan od istraživača, pisaca i profesora koji je savremeni skeptik, naučnik posebno zainteresovan za društvene pojave, javno mnjenje i medije. Za mnoge kritičare Šermer ima dobar uvid u savremeno doba. Često se bavi detaljnim i nijansiranim ispitivanjem mehanizama iza lažnih vesti, teorija zavere i „eho-komora“.
U ovakvom svetu lako je podleći pristrasnosti potvrde koja se javlja kada neopravdano dajete prednost stavovima koji podržavaju ono u šta već verujete. To je ponekad u redu, kaže Šremer, ali morate biti pažljivi da potpuno ne isključite alternativne tačke gledišta. Kao što su stari grčki skeptici tvrdili, svaka teza ima svog protivnika. Svaka teza ima svoju antitezu.
U jednom od svojih izlaganja Majkl Šremer je ovako objasnio kako svetu pristupati kritički i mudro.
„Problem je u tome što niko od nas ne poseduje apsolutnu istinu. Jedini način da otkrijete da li obmanjujete sebe, da li ste skrenuli s puta ili grešite na neki način jeste da slušate ljude koji se ne slažu s vama. Počeo sam da nailazim na ljude koji se nisu delili moje mišljenje, nisu se slagali sa mnom. To su ljudi koji veruju da nikada nismo sleteli na Mesec, teoretičari zavera i slično. I pomislio sam:
„Dobro, kako možemo znati, ako ne znam šta će se dogoditi u narednih deset godina, kako bih mogao naučiti svoje studente da kritički razmišljaju? Koje su ključne tačke, osnovna pitanja koja bi mogli da postave?“ rekao je Šremer.
Sve počinje jednim pitanjem
Sve počinje jednim pitanjem:
Koliko je pouzdan izvor tvrdnje? Evo tvrdnje, koliko je pouzdana?
Koji su dokazi za to?
Kakav je kvalitet tih dokaza?
Odakle dolaze?
Ko je to rekao?
Da li je u pitanju neka lažna vest, alternativni sajt, ili su to Wall Street Journal ili The New York Times? Izvor je zaista važan.
Da li je neko pokušao da opovrgne tvrdnju? Ovo je izuzetno važno jer svi misle da su u pravu, a svaki sajt ima izjave podrške za određeni proizvod ili ideju.
Ključno pitanje nije: „Šta misle vaše pristalice?“ već: „Šta misle ljudi koji se ne slažu s vama?“ Jer to je ono što želim da znam. Da li je neko sproveo eksperiment da pokuša da opovrgne vašu teoriju? U nauci je ovo osnova. Karl Poper je ovo nazvao principom opovrgljivosti. To jest, nikada ne možemo dokazati da je teorija tačna, ali je možemo opovrgnuti eksperimentom koji pokazuje da je pogrešna.
Dakle, ako ne možete falsifikovati tvrdnju, šta zaista radite? Moja omiljena priča dolazi od Karla Sagana, koji opisuje sledeći primer:
„U mojoj garaži postoji zmaj. Imam zmaja u garaži, hoćeš da ga vidiš? Hajde, da ti pokažem.“ Otvorim garažu i kažem: „Evo, možeš li da vidiš zmaja?“
A ti pogledaš unutra i kažeš: „Pa, ne, ne vidim ništa.“
„Ah, izvinjavam se, ovo je nevidljivi zmaj.“
„Nevidljivi zmaj?“
„Da, da, nevidljiv je.“
„Pa dobro, šta ako prospemo brašno po podu, videćemo tragove zmajevih nogu?“
„Ah, ne, ovo je poseban zmaj koji lebdi iznad zemlje. To je nevidljivi, lebdeći zmaj.“
„Nevidljivi, lebdeći zmaj, dobro. Čekaj, imam infracrvenu kameru. Možemo da detektujemo toplotu zmaja.“
„Ne, vidi, ovo je zmaj hladne krvi. Ne emituje toplotu.“
„Šta je s vatrom? Možemo detektovati vatru koju zmaj bljuje.“
„Ne, on bljuje hladnu vatru.“
Razumete li problem? Ako ne postoji način da opovrgnem tvrdnju da postoji zmaj, koja je razlika između nevidljivog, lebdećeg, hladnokrvnog zmaja i nepostojanja zmaja? Nikakva.
Skepticizam i detektor gluposti
„I naravno, ovo možemo da primenimo i na Boga ili bilo koji drugi natprirodni ili paranormalni fenomen. Ako ne mogu da opovrgnem, ako nema načina da ga testiram, kako ćemo ikada znati da je istinito? Ovo je suština kompleta za otkrivanje gluposti. Moramo imati neki način da utvrdimo da li je nešto istinito, kako to ne bi bilo samo moje mišljenje naspram tvog mišljenja, dok vičemo jedno na drugo“ ispričao je Šermer i nastavio:
„Zatim želimo da znamo:
Da li su lična uverenja osobe koja iznosi tvrdnju na neki način uključena? Jer, naravno, svi imamo lična mišljenja i uverenja o stvarima. Moja politika, moja religija, moja ideologija mogu da utiču na mene. To ne znači da su netačne, ali je dobro znati da li neko ima neku agendu. Na primer, kada gledate Fox News, znate da oni imaju određenu plan i pristup. Ili, s druge strane, postoje izvori sa liberalnim pristupom, poput NPR-a. Ali važno je da to znate, čisto kao kontekst, kako biste, kada čujete činjenice, mogli da kažete:
„Možda, ali znam da ova osoba ima neki plan.“
Zatim, pitajte se da li nova ideja koja se predlaže obuhvata isti obim informacija kao i stara ideja, plus neke nove nepravilnosti koje stara ideja ne može da objasni?
Ljudi često iznose teorije, takozvane alternativne teorije fizike, i šalju mi ih govoreći:
„Slušaj, nisam baš dobar u matematici, ali ako mi pomogneš s matematikom, delićemo Nobelovu nagradu.“
Ja se ne bavim matematikom i fizikom, pa možda bi prvo trebalo da to podeliš sa svojim lokalnim nastavnikom fizike pre nego što objaviš da si napravio najveće otkriće od Njutna i Ajnštajna. Problem s tim je što trenutne teorije prilično dobro objašnjavaju skoro sve. Ne sve, pa uvek postoje nepravilnosti koje ne možemo da objasnimo. Možda će se pojaviti neka nova teorija koja može da objasni sve što objašnjavaju stare teorije, plus nove anomalije. Možda. Ali, opet, prvo moramo da budemo u stanju da je testiramo. Dakle, to su stvari koje bilo koji dobar detektor gluposti treba da zna“ Makl Šremer je pokušao da ukratko objasni zašto je važno biti skeptik i neumorno preispitivati i sebe i druge.
