Pre dve i po hiljada godina stari Grci nisu imali atraktivno dizajnirane slajdove ili druge elektronske prezentacije niti digitalni marketing. Govor i direktno obraćanje publici bio je jedini način da trgovac, političar ili bilo koja javna ličnost iznesu svoje ideje i ubede slušaoce.
Tako, još od vremena kada su Platon i Aristotel hodali agorom i učili da svaki govor ima tri osnovna elementa, ništa se nije promenilo ni u ovoj eri AI alata i digitalnog obraćanja.
Jedino sigurno je da nećete pogrešiti ukoliko sledite ovo prastaro pravilo i koje se i danas potvrđuje kao tačno. Tajna da svaki govor ima tri elementa mnogima je nepoznata, nažalost, iako je možda jedna od najvećih od kako ljudi verbalno komuniciraju.
Tajna za koju mnogi ne znaju
Istina je da se mnogo toga promenilo od antičkih filozofa i njihove ere. Svet je drugačiji, ali, ljudi se suštinski nisu promenili. Pravila koja svaki dobar govornik treba da zna prežvela su test svih ovih vekova i jednostavna su, što je dobra vest.
Možete se baviti tehnikama, govorom tela, odevanjem, specifičnostima svoje industrije, publikom, aktuelnostima, ali ono što je nepromenljivo i što čini temelj vašeg ubedljivog govora su samo tri elementa. Tako su učili stari Grci i tako će vas i danas učiti svaki dobar univerzitetski profesor ili poslovni savetnik.
Etos je uvek polazna tačka. Grčka reč ethos označava običaj, narav, ćud, karakter, osobine koje jedan čovek poseduje. Aristotel je govorio da govornici moraju imati svoj etos odnosno karakter, kredibilitet ili autoritet. Bez etosa nema ubedljivog govora bez obzira na temu. Pa makar baratali i najtvrđim argumentima, ukoliko niste pouzdani, ukoliko niste ’ispravni’, karakterni i nemate dobru nameru, neće vam verovati. Vaša publika mora da zna da ste vi ’taj’ i da imate pravo da govorite o nekoj temi.
Ovo ne znači da treba da se hvalite, kako je učio Aristotel.
Ne znači da treba u govoru da pominjete velika i poznata imena kao primer uspeha. Takođe, potcenjivanje sebe i lažna skromnost mogu vam naneti štetu. Balans u primerima i studijama slučaja jedino je rešenje.
Možete spomenuti ljude ili kompanije sa kojima ste radili kako biste izneli dokaze za svoje kvalifikacije. Akademici bi mogli da spomenu svoj univerzitet, udruženja ili asocijacije. Mnogo je bolje da kažete publici da ste trener već 15 godina nego da im saspete da ste najbolji trener na svetu. Treba vam poverenje slušaoca u to da imate znanja, karakter i kredibilitet da govorite o čemu ste naumili.
Logos, dobro i loše
Pošto vam publika veruje, sigurni su da ste čovek od iskustva i znanja, šta ćete im dalje govoriti?
Ovde nastupa logos, ključan pojam starogrčke filozofije. Može se razumeti i kao sadržaj vašeg govora, ideje koje želite da prenesete slušaocima. Ipak, za Aristotela i ceo starogrčki svet logos je neraskidiv od zajednice, polisa. Logos znači i razlikovati dobro od lošeg i zato se tiče svih ljudi, cele zajednice. Utemeljen je, po rečima Aristotela, na moralu i pravu i zato je Aristotel uvek savetovao – Pokažite, ne pričajte!
Mudrost Aristotela je u otkriću da je najefikasnija upotreba logosa podsticanje publike da sama dođe do zaključka i to samo nekoliko trenutaka pre nego što ćete i sami izneti svoj zaključak. I te kako će biti zadovoljni činjenicom da su dovoljno pametni da unapred shvate vašu poentu.
Koristite dokaze, anegdote i logička pravila zaključivanja da biste vodili slušaoce da sami dođu do zaključka. To je daleko zabavnije i ubedljivije od pukog pričanja šta bi trebalo da misle.
Tajna i ’patosiranje’
Do sada, sve se oslanja na logiku i poznavanje ljudske prirode. Ali, po rečima Aristotela i njegovih sledbenika, dobar govor ne može samo imati cenjenog govornika koji daje logično utemeljene argumente. Mora imati i patos (pathos) ili emociju. Patos je u prevodu sa grčkog patnja, ali patnja duše, uzbuđenje, strast, dirljivost u izrazu, ili, recimo, velika osećajnost govornika.
Jedna je stvar logika, činjenice, argumenti, podaci. Ali, kada sve to iznosite pričajući neku vrstu dirljive priče o tome kako su vaš proizvod ili ideja uticali na nekoga, nekome promenili posao ili život, to je delovanje na emotivnom nivou. To je patos. To je praktično pozivanje slušaoca da osete bes, frustraciju ili saosećanje ili radost ili čak patriotizam i dužnost prema zemlji. Možete čak i sami pokazati malo emocija u pravom trenutku, preoruka je mudrih Grka starog veka.
Morate da naterate vašu publiku da oseća, ne samo da misli.
Sa patosom ipak pažljivo. Štedljivo koristite emocije i štedljivo izazivajte emotivna stanja svoje publike. Morate biti prirodni i spontani jer možete vrlo lako da skliznete u situaciju da se vaši slušaoci zbog previše afektiranja distanciraju jer ne žele da se osećaju neprijatno.
Emotivna ispovest vam nikako ne treba ako biste da vaš govor uspe i ako biste da ubedite slušaoce u svoje ideje.
Da su danas među ljudima i predaju logiku ili retoriku i taktike lepog govora i ubeđivanja, starogrčki filozofi ne bi ni milimetar odstupili od ova tri stuba dobrog govora. I ako vas zavedu novi kanali komunikacije, uvek se vratite na stare i proverene mudrosti i pozovite Aristotelove reči u pomoć.
