Kensei na japanskom znači mačevalački svetac. To je titula koja se dodeljuje izuzetnim majstorima mačevanja. Najpoznatiji primer je Mijamoto Musaši (1582-1645), usvojeni sin japanskog majstora mačevanja, koji je već sa 13 godina učestvovao u prvom dvoboju. Iz njega je izašao kao pobednik, kao i iz sledećih 59. Neporažen, povukao se u svojim pedesetim godinama u pećinu Reigando, koju je izabrao za mesto u kojem će se izolovati, a ujedno svoje unutrašnje prosvetljenje pretočiti u Knjigu o pet prstenova i Dokodo, delo koje sadrži 21 pravilo o životu, prevedeno kao Put samostalnosti.
Moderni tumači njegovo pisanje u Pet prstenova i strateške uvide koje je u njoj izneo porede sa uvidima Sun Cua i Leonarda da Vinčija zbog njihove širine i racionalne discipline. Iako pisana pre nekoliko vekova Musašijeva knjiga koristi se i kroz današnji biznis i marketing jer je suština knjige strategija, pozicioniranje i razumevanje protivnika (tržišta).
Borba, život i razmišljanje kao celina
Mijamoto Musaši je kroz razvijanje svojih mačevalačkih iskustava i mnogobrojnih dvoboja gradio svoje veštine tokom stvarne borbe, učeći iz svakog dvoboja ne samo tehniku već i psihologiju protivnika. Posmatrao je ritam, slabosti i navike svojih suparnika, ali je jednaku pažnju posvećivao i sebi. Kontrolia straha, disciplina i donošenju odluka u trenutku, pod stresom. Vremenom je shvatio da pobeda ne dolazi samo iz snage ili brzine, već iz dubljeg razumevanja situacije i sopstvenog uma. Ta iskustva pretočio je u sistem koji prevazilazi mačevanje, oblikujući principe strategije, prilagodljivosti i jasnoće mišljenja. U svom delu Knjiga pet prstenova(„Go Rin no Sho “), ta znanja organizovao je u celinu koja povezuje borbu, život i način razmišljanja u jedinstvenu filozofiju delovanja. Iako se knjiga u prvi mah može učiniti štivom sa gomilom opštih mesta, trebalo bi se izmestiti u vreme u kojem je stvorena kako bi se shvatila njena veličina.
Knjiga elitnog ratnika
Svoju izvrsnost u dvobojima u knjizi o pet etapa, pet prtenova, Musaši je podelio na Zemlju, Vodu, Vatru, Vetar i Prazninu, koje zajedno čine zaokruženi sistem razmišljanja. Za biznis publiku, ova knjiga nije priručnik o borbi, već o strateškom razmišljanju, fleksibilnosti i donošenju odluka u neizvesnosti, osobinama koje razdvajaju prosečne od izuzetnih organizacija. U prenesenom značenju reči jednog borca primenjive na poslovanje zvučale bi kroz poglavlja isto kao i reči vrhunskih predavača.
Knjiga Zemlje postavlja temelje: razumevanje strategije, sopstvene pozicije i važnosti discipline. U poslovnom kontekstu, to je definisanje brenda i dugoročne vizije.
Knjiga Vode bavi se prilagodljivošću, sposobnošću da se reaguje na promene tržišta, uz zadržavanje unutrašnje stabilnosti.
Knjiga Vatre fokusira se na borbu, odnosno konkurenciju: kako donositi odluke pod pritiskom i voditi „bitke“ na tržištu.
Knjiga Vetra analizira druge škole, odnosno konkurenciju i njihove slabosti, obrasce i strategije.
Knjiga Praznine ulazi u najapstraktniji deo: intuiciju, inovaciju i razumevanje onoga što nije odmah vidljivo.
Zanimljivo je da je Musaši kroz delo govorio da pravila važe i za običnog kovača ili nekog ko izrađuje ćilime.
Musašijeva načela iz Dokodoa
Musaši je napisao i Dokodo (Put samostalnosti), delo koje u sebi sadrži 21 načelo kojih se kensei pridržavao u karijeri ratnika.
1.
„Prihvataj sve onako kako jeste.“
2.
„Ne traži zadovoljstvo radi njega samog.“
3.
„Ne zavisi ni od čega spoljnog.“
4.
„Razmišljaj lagano o sebi, a duboko o svetu.“
5.
„Odvoji se od želje tokom celog života.“
6.
„Ne žali za onim što si učinio.“
7.
„Ne budi ljubomoran.“
8.
„Ne dozvoli da te tuga razdvaja od puta.“
9.
„Ne zadržavaj se na osećaju bola ili neprijatnosti.“
10.
„Ne traži luksuz.“
11.
„Ne skupljaj nepotrebne stvari.“
12.
„Ne deluj vođen navikama.“
13.
„Ne vezuj se za jedno oružje ili način.“
14.
„Ne juri za ukusnom hranom.“
15.
„Ne vezuj se za posed.“
16.
„Ne sledi tuđe ukuse slepo.“
17.
„Ne plaši se smrti.“
18.
„Ne traži sigurnost u starosti.“
19.
„Poštuj bogove, ali se ne oslanjaj na njih.“
20.
„Možeš napustiti telo, ali ne i čast.“
21.
„Nikada ne skreći sa Puta.“
Umetničko i kulturno nasleđe
Musašijevo nasleđe prevazilazi okvire ratničke tradicije i knjige inspirisane iskustvima tokom bojevanja. Bio je svestrana ličnost, bavio se kaligrafijom, a uživao je i u “suiboku-ga”. To je tehnika slikanja tušem gde se različite nijanse dobijaju razblaživanjem sa vodom. U ovoj tehnici sličnoj akvarelu, nastala su dela „Divlje guske među trskom“ i „Svračci na suvoj grani“. Kao i u ratničkoj veštini nepotrebno je i u slikarstvu odbacio, pa likovni kritičari kažu da mu dela odišu jednostavnošću i dubokim razumevanjem prirode. Minimalistički su ali snažnog izraza, a ta kombinacija učinila ga je jedinstvenom pojavom u japanskoj kulturi. Njegov lik i delo tokom vekova inspirisali su različite umetničke forme. Od kabuki pozorišta i ukiyo-e grafika (drvorez) pa do romana poput ,,Musashi“ (1935) i brojnih filmova i manga adaptacija.
