Japanski model rada: Kompanije plaćaju starije zaposlene da „sede pored prozora“

Dok kompanije u Evropi i SAD sve češće vraćaju zaposlene u kancelarije pet dana sedmično i koriste veštačku inteligenciju kao argument za smanjenje broja radnih mesta, u Japanu postoji potpuno drugačiji pristup upravljanju starijim zaposlenima.

Mnoge japanske kompanije zadržavaju starije radnike na platnom spisku čak i kada više nemaju ključnu operativnu ulogu. Ova praksa poznata je pod nazivom „madogivazoku“ što u slobodnom prevodu znači „ljudi pored prozora“.

Reč je o zaposlenima, najčešće muškarcima iz generacije X i baby boomer-ima u kasnim pedesetim i šezdesetim godinama, koji su nekada imali važne pozicije, ali su zbog promena u tehnologiji ili poslovnoj strategiji postali manje „relevantni „važni“ za operativni rad.

Umesto otkaza, kompanije ih često premeste na radna mesta sa minimalnim obavezama.

„Radnici pored prozora“

Takvi zaposleni i dalje dolaze na posao, odgovaraju na poneki mejl, pregledaju dokumenta ili obavljaju administrativne zadatke, ali su uglavnom sklonjeni sa ključnih poslovnih odluka i odgovornosti.

Praksa ima korene u japanskom sistemu doživotnog zaposlenja i modelu plata zasnovanom na stažu.

Kako objašnjava jedan japanski influencer na društvenim mrežama, razlika između zapadnog i japanskog pristupa je velika: dok američka poslovna kultura često naglašava otpuštanja u slučaju slabijeg učinka, japanske kompanije radije premeste radnike na manje zahtevne pozicije.

Tako umesto otkaza, na scenu stupa „tiha marginalizacija“ kako su to formulisali poslovni psiholozi.

Zašto Japan zadržava starije radnike?

Ovakav model ima i širi društveni kontekst. Japan ima jednu od najstarijih populacija na svetu i istovremeno jednu od najviših stopa zaposlenosti starijih ljudi među razvijenim zemljama.

Prema podacima koje navodi Fortune, više od četvrtine Japanaca starijih od 65 godina i dalje radi, dok je taj udeo u SAD manji od 20%, a u Velikoj Britaniji, recimo, oko 10%.

Istraživanja pokazuju i da oko 80% japanskih radnika želi da nastavi da radi i nakon odlaska u penziju, dok bi oko 70% radije ostalo kod istog poslodavca nego tražilo novi posao.

Japanska vlada dodatno podstiče ovaj trend kroz izmene zakona o stabilnosti zapošljavanja starijih osoba, koje kompanije motivišu da obezbede radna mesta do 70. godine života. Ministarstvo zdravlja, rada i socijalne zaštite čak nudi subvencije firmama koje zadržavaju starije zaposlene.

I mlađi zaposleni imaju primedbe

Ipak, takav sistem ima i svoje kritičare. Istraživanje konsultantske kompanije Šikigaku pokazalo je da gotovo polovina mladih zaposlenih u japanskim korporacijama smatra da u njihovoj firmi postoji „stariji kolega koji praktično ne radi ništa“.

Mlađi radnici navode da takvi zaposleni često provode vreme u neformalnim razgovorima, na pauzama ili pretražujući internet.

Čak 90% ispitanika smatra da takva praksa negativno utiče na radnu atmosferu, jer smanjuje motivaciju i povećava opterećenje ostalih zaposlenih.

Stabilnost umesto surove efikasnosti

Ipak, model, po mišljenju psihologa, ima i značajne prednosti. Zadržavanje starijih radnika smanjuje strah od otkaza, povećava psihološku sigurnost zaposlenih i omogućava kompanijama da zadrže iskustvo i institucionalno znanje koje se može koristiti za mentorstvo mlađim generacijama.

U vreme kada se u zapadnom svetu sve češće govori o automatizaciji i smanjenju broja zaposlenih zbog veštačke inteligencije, japanski pristup predstavlja potpuno drugačiju filozofiju upravljanja kolektivima i biznisom.