The Passenger je možda i najveći hit Džejmsa Njuela Osterberga Juniora (78), osobe poznatije kao Igi Pop. Naziv pesme je poput predskazanja za karijeru ovog muzičkog ekstrema. Pored svog imena u biografijama može da bira omiljeno zanimanje. Pevač, pisac, muzičar, glumac i radio voditelj, a pre svega ,,passenger“ (putnik) kroz vreme. Naziv koji bi mogao da objasni karijeru najpoznatijeg torzoa iz sveta panka i rokenrola. Iako mu se bliži deveta decenija života, Osterberg Junior i dalje je prisutan, pre svega na umetničkoj i finansijskoj mapi šou biznisa.
Kroz život je imao mnogo uspona i padova, ali nije dozvolio da poput nekih zvezda svoje godinama sticano bogatstvo olako protraći. Po Forbes-u trenutno stanje na računu Igija Popa iznosi 20 miliona dolara. On, nakon svega, u ovome vidi samo slobodu:
,,Došao sam do zaključka da slobode o kojima smo učili na časovima građanskog prava zapravo ne postoje, pa sam morao da se izborim za svoju. Sada sam u trenutku kada mogu jednostavno da spustim gornji deo svog kabrioleta i osetim povetarac na svom licu i da se osećam prilično slobodno.”
Ulaznica za šou biznis
Zarada Igi Popa nije ostvarena samo od prodaje muzičkih ostvarenja. U životu oprobao i kao glumac, radio voditelj. Pisao je i muziku za filmove. Sarađivao je sa Goranom Bregovićem na muzici za Arizona Dream Emira Kusturice. Jedna od njegovih poznatijih numera Living on the edge of the night bila je deo muzike za film Ridlija Skota, Crna kiša.
Pojavljivao se i u reklamnoj kampanji vrednoj 25 miliona dolara za osiguravajuću kuću, ali je ona zabranjena jer je potencijalne klijente navodila da je Igi Pop njihov osiguranik, što je bilo daleko od istine jer kompanija Swiftcover nije osiguravala muzičke zvezde.
Promena izdavačkih kuća takođe je donosila novac kumu panka. Zadovoljstvo je bilo obostrano jer je, na primer, Virgin records napravio nekoliko reizdanja njegovih albuma nakon što je Pop prešao u ovu čuvenu izdavačku kuću iz RCA records.
Bubnjar iz prikolice
Njegova životna priča spada u filmske. Sve je krenulo u posleratnim godinama. Rođen je 1947. u Mičigenu gde je živeo sa roditeljima u prikolici. Kako se kamp prikolice tog vremena ne prepoznaju po komforu, roditelji su se sklonili iz spavaćeg dela jer je taj prostor jedini bio dovoljno veliki da u njega stanu bubnjevi na kojima je Igi vežbao. Školski bendovi i eksperimentisanje u muzičkim pravcima su bili česti. U jednom od njih (The Iguanas) Džejms Osterberg je zaradio nadimak, ,,Iggy“.
Osnivanje The Stooges je bio važan korak za karijeru. Muzički kritičari beleže da u bendu Igi Pop nije bio ni približno uspešan kao tokom solo karijere.
Pored toga što ga smatraju za kuma punk muzike, on je bio i prvi koji je počeo da se sa bine zaleće u publiku. Za svoj prvi skok rekao je da je prošao neslavno. Učinilo mu se da bi bilo dobro da skoči na dve devojke koje su stajale ispod bine, ali su se one u poslednjem trenutku izmakle. On je ostao čitav ali zubi i usne nisu. Vitlanje mikrofonom i delovima tela je takođe bio njegov zaštitni znak. Performansi koje je izvodio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci bili su obavezan deo koncerata, a droga je bila svakodnevica. Uspeo je da se u kasnijoj karijeri izbavi iz zavisnosti, pa nakon svega na tu temu kaže:,,Svako treba da baci to đubre, moj jedini porok danas je vino.“
Godine sa Bouvijem
Za samostalnu karijeru, Pop po sopstvenom priznanju najviše duguje Dejvidu Bouviju. Zajedno su pisali pesme. Napravili su neke od najvećih hitova poput China girl i Tonight. Sarađivali su i na Igijevom najprodavanijem albumu Lust for life.
Bouvi je kasnije na solo albumima pravio svoje verzije pesama na tekstove koje su zajedno stvarali. U jednom intervjuu iz osamdesetih Igi Pop je na pitanje o njihovom međusobnom doprinosu odgovorio:
,,Morate pitati njega šta sam ja njemu doprineo, a on je meni doprineo na profesionalnom planu. Naučio me je o neophodnosti napornog rada i organizacije, ali najviše od svega da imam veoma široko interesovanje za ljude koji stvari rade mnogo drugačije.“
I najbolji trenutak iz karijere je vezao za Dejvida Bouvija. U izjavi za Madhouse magazin o tom momentu koji je ostavio najveći utisak na njega spomenuo je njegov i Bouvijev boravak u Berlinu, tokom kojeg su neprestano bili drogirani:
,,Bila je 1975. i zajedno smo živeli u Berlinu. Četvrtkom smo ostavljali igle na stranu tokom jednog časa i gledali Starski & Hutch. Bilo je prelepo, jedan sat jasnoće u bolesnom i prljavom životu.“
Lubenicom po glavi Hilari Klinton
Za sebe kaže da nije obukao majicu više od pet decenija. Kao najluđu priču iz njegovog života navodi kada je sa bine bacio lubenicu i pogodio jednu devojku u glavu. Do kraja koncerta je nosila koru od lubenice na glavi, a na kraju je završila kod njih u bekstejdžu. Ispostavilo se da je to bila Hilari Klinton.
,,Bila je prava nakaza“, izjavio je Igi.
Toliko je život Igija Popa bio sadržajan da je autobiografija pod nazivom I need more bila spremna već 1980. godine sa a predgovorom Endija Vorhola, koji se pitao ,,Kako ovaj čovek nije došao do samog vrha?“
Vorhol nije doživeo trenutke za koje je očigledno imao osećaj da su mogući kada je stvaralaštvo Popa po sredi. Kao član The Stooges Igi Pop je ušao u kuću slavnih, a deset godina kasnije dobio je Grammy nagradu za životno delo. U kasnijim godinama bavio se i društvenim angažmanom tako što je ustupao svoj lik u kampanji protiv lova na foke i tokom COVID pandemije kada je objavio singl Dirty little virus.
Igi Pop dokumentovan
Interesantan podatak koji govori u prilog Popovoj ličnosti zarobljenoj u modernom vremenu je dokumentarac koji je o bendu The Stooges napravio Džim Džarmuš. Igi Pop je izjavio da je hteo da ostavi nešto iza sebe posle smrti članova benda sa samog početka, braće Ešton. Džarmušov dokumentarac je poneo naziv po pesmi grupe iz 1973. Gimme Danger. Dokumentarni film koji sadrži do tada neobjavljene snimke, prikazan je na 69. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu 2016. Reči Džima Džarmuša sa projekcije filma najbolje opisuju karijeru Igija:
„Takav se ne rađa dvaput.“
U čestim intervjuima delio je i lekcije iz života:
,,Ne mislim da sam srećnik. Samo sam napravljen od čvrstog materijala. I bio sam dovoljno mudar da slušam druge ljude.“ Deset godina nakon objavljenog dokumentarnog filma koji je trebalo da ga uvede u smiraj karijere, Igi Pop i dalje putuje kroz vreme i ostavlja tragove iza sebe kao najpoznatiji deda panker.
