Nik Kejv, australijski muzičar, pisac, umetnik, ostaviće iza sebe dela kojima će se milioni ljudi rado vraćati. Razlog nije samo jak autorski izraz kome se ne može umaći, već i teme o kojim ovaj jedinstveni umetnik peva i piše – ljubav, izdaja, gubitak, tuga, svet. Sve to upakovano u pank, gotiku i postpank sa ambijentalnim elementima uz ličnost Kejva koji je pre svega znatiželjan i istrajan, na momente i zastrašujući u svojoj iskrenosti.
Nik Kejv večeras nastupa pred beogradskom publikom i to nije prvi put. Karata već neko vreme nema u prodaji. Oni najverniji Kejvovom delu mogli su da ih nabave za 4.900 dinara ili pak 12.900. Koncert će se održati na Platou Geozavoda u okviru festivala Belgrade River Fest
Svaka priča Nika Kejva počinje smrću
Iza sebe Nik Kejv ima 17 albuma sa bendom The Bad Seeds, tri sa Grinderman. Objavio je više kompilacija, živih i soundtrack albuma. Kejv je cenjeni pisac i možete ga čitati i na srpskom. Poslednje delo je objavljeno pre dve godine (Krv, nada i krvoproliće).
Kejv je izgubio dva sina. Ovo je bio gubitak o kojem je počeo da govori 2015, u godini smrti prvog sina. Za ovakvog umetnika ova tragedija nije značila povlačenje u tugu, već u stvaranje. Na sajtu The Red Hand Files koji sam Kejv pokrenuo pre osam godina, piše o svemu što je preživeo, odgovara na pitanja svojih pratilaca i znatiželjnika.
Pošto je pre dve godine preminuo i njegov najstariji sin, Nik Kejv je svojim čitaocima sa sličnim iskustvima odgovarao na pitanja kako prevazilazi ovakve tuge i nastavlja da radi.
Svaka priča o Kejvu izgleda da počinje smrću. Počeo je da se bavi omiljenim hobijem, pravljenjem porcelanskih figurica, na dan kada mu je majka umrla. Planirao je da počne na taj datum, 15. septembra 2020. Žena Suzi ga je ’gurala’.
„Suzi me je naterala. Rekla je: ‘Idi tamo i radi svoj posao.’ Voleo sam majku, uvek je bila uz mene bez obzira u kakvom sam se problemu nalazio“, rekao je Kejv u intervjuu za Guardian. Na dan kada mu je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći, majku su pozvali u policijsku stanicu da plati kauciju za 19-godišnjeg Kejva nakon što je bio optužen za provalu.
Smrt je za Nika Kejva stvarnost sa kojom mora da se bori. To je njegov izbor.
„Ono što pokušavam da kažem je da su ti gubici jednostavno utkani u umetnički tok i kreću se u pravcu koji je izvan vaše sposobnosti da ih obuzdate. Oni jednostavno sede na kraju svega što radite“, rekao je u istom intervjuu i otkrio da li se oseća krivim za smrt sinova:
„Mislim da je to nešto što ljudi koji izgube decu osećaju bez obzira na situaciju, jednostavno zato što je jedna stvar koju treba da uradite da ne dozvolite da vam deca umru. Jedna stvar koju treba da uradite je da zaštitite svoju decu.“
Nik Kejv veruje da iz svojih gubitaka izlazi kao drugačiji čovek. Vidi smisao.
Stvaraj, stvaraj bez izgovora
Na pitanje o umetnicima i stvaranju Nik Kejv je odgovorio svom pratiocu na sajtu:
„Šta naš posao čini toliko izuzetnim da zahteva inspiraciju ili muzu da bi se radio? Mi smo umetnici i radimo u službi drugih. To nije nešto što radimo samo ako i kada se osećamo motivisano. Stvaramo jer nam je to odgovornost. Tako da naše zanimanje nije ništa drugačije od većine drugih ljudi. Da li običan odrasli ide na posao samo ako je raspoložen?
Da li to rade lekari? Radnici? Učitelji? Taksisti?
Dužni smo da radimo svoj posao kao i svi drugi, jer prostor koji zauzimamo zavisi od našeg učešća i raspada se ako ne radimo. Posvećeni umetnik ne može sebi priuštiti luksuz otkrovenja. Inspiracija je lenja popustljivost diletanta. Muze su za gubitnike!
Ideja da ne možeš da slikaš jer je svet ’sastavljen od rata i okrutnosti’ mora biti najslabiji i najkukavičkiji izgovor da ne radiš koji sam ikada čuo. Kako će slikanje jedne j….. slike pomoći? Pomoći će jer je umetnost plemenit i neophodan odgovor na grehe sveta. Kada svet juri prema nama sa svim svojim tekućim ranama, da li pokrivamo oči i povlačimo se, da li bežimo i skrivamo se ili žurimo ka njemu, kao što žurimo prema povređenom detetu, sa raširenim rukama?
Ako sebe nazivamo umetnicima, onda moramo da izbegnemo bezbroj izgovora i da radimo svoj posao.
Da, svet je bolestan. I, da, može biti okrutan, ali bio bi mnogo bolesniji i mnogo okrutniji da nije slikara i filmskih stvaralaca i pesnika, stvaralaca lepote, koji se probijaju kroz krv i blato dok posežu ka nebu da spuste samo nebo“.
Ovo su opasna vremena
„Ovo su opasna i brza vremena“, piše Kejv.
„Ovo nije čas da sedimo i kukamo o stanju sveta. To ostavite pozirajućim stanovnicima tog najmorbidnije neurotičnog prostora – društvenih mreža. A, nije ni trenutak da uzaludno čekamo da nas inspiracija pronađe. Vreme je da se bacimo na posao, da posegnemo i istrgnemo božansku ideju iz njene nebeske kolevke i ponudimo je svetu. Stvaraj! Stvaraj! Stvaraj kao da ti život zavisi od toga, jer, naravno, naravno, zavisi!…
Da li svet ide ka katastrofi? Pretpostavljam da da. Neprestano nam to govore. Jesam li optimističan u vezi budućnosti? Pa, da, jesam. Biram da budem optimista iz neke vrste nužnosti, jer iz mog iskustva pesimizam je korozivan i štetan stav koji izaziva neku vrstu društvene bolesti.
Ako ne tražimo radost, ne tragamo za njom, ne posežemo duboko za njom, šta govorimo o svetu? Da li govorimo da je zlo rutina života? Da su ugnjetavanje, korupcija i degradacija sama suština sveta? Da svaki dan dočekujemo sa sumnjom, gorčinom i prezirom? Čini mi se da fokusiranje na patnju, svedočiti samo o zlu u svetu, znači služiti samom đavolu.
Za mene, težiti ka radosti postalo je poziv i praksa. Radost postoji i u najgorem i u najboljem delu sveta. Radost peva male, svetle pesme u tami…“, odgovorio je Kejv na pitanje o radosti života.
Kako odlučuje kuda u karijeri?
„Kada zastanem da sagledam glavne raskrsnice u svom životu, čini mi se da je pokretačka snaga gotovo uvek bila intuitivna, čak slučajna, bez ozbiljnog razmatranja da li je odluka bila ispravna ili ne. Ali, uz te nejasne, proizvoljne odluke dolazila je intenzivna posvećenost i primena kako bi ih ostvario. I sve oko tih impulsivnih životnih odluka igraju male korektivne srećne slučajnosti koje me guraju, ovamo i onamo, tokom mog života.
Jednom sam smatrao da je put postojanja potpuno slučajan i neplaniran. Sada u to nisam tako siguran. U ovoj fazi života osećam da te slučajne odluke postaju nešto, da sudbina deluje, delovi se misteriozno slažu na svoje mesto. Postoji neka vrsta konačnog smisla. Život ne izgleda slučajan, već deo superiornog sistema, gde zbir tih intuicija ima red, veći cilj, konačnu orijentaciju izvan onoga što sami možemo da percipiramo. Čak i u vrtlogu naših ličnih tragedija došao sam da vidim svet u svojoj složenosti, kako se preuređuje prema smislu“, napisao je Nik Kejv.
Kejv je sada sigiran da je svako uvek pun brige dok ne počne zadatak. Ali, na kraju, stvari obično pronađu svoj put. Verujte svojim intuicijama, one su šapat pravedne i usmeravajuće sile koja vas neprestano pokreće napred, jedno je od životnih iskustava i lekcija koje je Kejv naučio do sada sa svojih 66 godina.
Nik Kejv o saradnji i neslaganju
Priroda posla umetnika kakav je Nik Kejv podrazumeva komunikaciju sa velikim brojem različitih ljudi, različitih stavova i uverenja.
„Volim kad ima neslaganja u vezi. Mislim da to može biti faktor koji jača i daje energiju. Nije slučajno što su moji najdraži prijatelji – prijatelji za koje znam da me vole, žele najbolje za mene i imaju moju podršku – oni s kojima se najviše ne slažem.
Najiskreniji i najdublji odnosi omogućavaju nam slobodu da iznesemo mišljenje bez straha da će to biti štetno za partnerstvo. Neslaganje testira otpornost i složenost naših odnosa i ne mora biti sila koja remeti i destabilizuje, već može biti ono što i očvrsne i omekša vezu između dvoje ljudi. Često, na naše iznenađenje, otkrivamo da su naši najžustriji argumenti iskra koja nastaje sudarom dve vrline“, o odnosu među ljudima otkrio je Kejv.
Kada je u jednom odnosu dominira stanje saglasnosti, kad su to dvoje ljudi koji se samo smeše i klimaju jedno drugome, bilo da je to brak, prijateljstvo, partnerstvo, verovatno je to disfunkcionalan, nepostojan i gotovo sigurno dosadan odnos.
A, onda, kako to Kejv vidi i što ga je iskustvo naučilo, iznad neslaganja u svakom odnosu je oproštaj.
„Učvršćujući faktor u svakom odnosu je oproštaj – sposobnost da proširite svoje srce kako biste prihvatili prestupe druge osobe, stvarne ili zamišljene. Ako to možete učiniti u dobroj veri i saslušati šta vaš prijatelj ima da kaže, možda ćete ga inspirisati da učini isto. Vaš odnos će biti bolji zbog toga. Društvo lišeno vrtloga različitih mišljenja bilo bi svoj vlastiti oblik umirujućeg pakla, zato se ne bojte neslaganja. Ali, budite spremni da oprostite i da vam se oprosti“, reči su cenjenog umetnika Nika Kejva, pesnika koji se svojim iskustvom i talentom obraća svakome ko želi da čuje.
