Šta razlikuje zaposlene koji napreduju od onih koji godinama ostaju na istim pozicijama? Filip Navratil, izvršni direktor kompanije Nestlé, smatra da odgovor nije samo u stručnom znanju, iskustvu ili sposobnosti da se posao obavlja besprekorno. Njegovi saveti dolaze sa čela jedne od najvećih prehrambenih kompanija na svetu koja postoji već 160 godina, zapošljava oko 271.000 ljudi i stvorila je oko 2.000 globalnih i lokalnih brendova. Više od 30 Nestlé robnih marki ostvaruje godišnju prodaju veću od milijardu dolara.
Navratil je u razgovorima za Business Insider izdvojio tri osobine koje prepoznaje kod ljudi koji uspešno napreduju, ali i jednu veštinu koju smatra posebno važnom u eri veštačke inteligencije. Njegovo iskustvo zanimljivo je i zbog profesionalnog puta koji je prošao. U Nestlé je došao 2001. godine kao interni revizor, radio na različitim pozicijama, a 2025. postao izvršni direktor kompanije. Za ovih 25 godina upoznao je korporativni svet iz različitih perspektiva, od svakodnevnih operativnih poslova do upravljanja globalnim poslovanjem.
Radoznalost i ambicija otvaraju put
Na prvom mestu njegove liste nalazi se radoznalost. Za Navratila ona nije samo poželjna osobina već način na koji se gradi profesionalna karijera. Ljudi koji napreduju ne prestaju da uče kada savladaju posao koji obavljaju, niti čekaju da im neko ponudi formalnu obuku. Zanimaju ih nove oblasti, postavljaju pitanja i spremni su da priznaju da o nečemu još ne znaju dovoljno.
Takav pristup zadržao je i kao izvršni direktor. U razgovoru za Business Insider otkrio je da ima mlađeg kolegu koji mu, u ulozi takozvanog obrnutog mentora, pomaže da nauči kako se programiraju AI agenti. U tradicionalnoj korporativnoj hijerarhiji očekuje se da znanje dolazi sa vrha, od starijih i iskusnijih. Navratilov primer pokazuje da savremeno poslovanje sve češće zahteva suprotan smer: da i oni na najvišim pozicijama budu spremni da uče od ljudi koji imaju manje godina ili kraći radni staž.
Jednu od važnijih lekcija naučio je između 2005. i 2009. godine, dok je radio u prodaji u Panami. U jednom trenutku shvatio je da mu je posao postao previše poznat i udoban. Nadređeni ga je podstakao da promeni poziciju, a Navratil je kasnije gotovo uvek prihvatao nove poslovne prilike. Smatra da se najviše uči upravo onda kada se čovek nađe malo izvan svoje zone komfora, „tamo gde iskustvo više ne nudi gotove odgovore“.
Druga osobina koju posebno ceni jeste ambicija, ali ne samo kao želja za boljom titulom ili većom zaradom. Reč je o unutrašnjoj potrebi da se stvari menjaju nabolje, da se ostvari rezultat i da posao ima vidljiv učinak.
„Da li su gladni uspeha? Da li žele da pobede?“, pitanja su koja Navratil postavlja kada procenjuje potencijal zaposlenih.
Prema njegovom iskustvu, osoba koja ima jaku želju da napreduje i nešto promeni može da postigne više od nekoga ko poseduje sve potrebne veštine, ali nema dovoljno motivacije da ih upotrebi. Znanje jeste važno, ali samo po sebi ne garantuje da će se pretvoriti u rezultat. Potrebna je i spremnost da se preuzme inicijativa, prihvati odgovornost i pokuša nešto što ranije nije rađeno.
Zašto direktor Nestlé-a smatra da je skromnost ključna za uspeh?
Treća osobina na Navratilovoj listi možda je i najzanimljivija – skromnost. „U poslovnom svetu u kojem se samopouzdanje često poistovećuje sa sposobnošću, a isticanje sopstvenih uspeha sa profesionalnom ambicijom, posebno cenim ljude koji nemaju potrebu da neprestano dokazuju koliko vrede“ rekao je Navratil i dodao:
„Volim skromne ljude. Ne volim one koji se hvale i koji su puni sebe.“
Aroganciju smatra ozbiljnom preprekom na putu uspeha. Zaposleni koji veruju da uvek imaju najbolje odgovore teže prihvataju drugačije mišljenje, ređe traže pomoć i mogu da propuste priliku da nešto nauče. Nasuprot njima, ljudi koji su svesni granica sopstvenog znanja lakše sarađuju i spremniji su da preispitaju svoje odluke.
Skromnost, u tom smislu, nema mnogo veze sa povučenošću ili nedostatkom samopouzdanja. Ona podrazumeva sposobnost da razlikujete ono što znate od onoga što tek treba da naučite. Čovek može da bude izuzetno ambiciozan, odlučan i siguran u svoje sposobnosti, a da istovremeno prihvata da drugi imaju bolje ideje ili više znanja u određenoj oblasti.
Upravo zato tri osobine koje Navratil izdvaja nisu međusobno nezavisne. Radoznalost vas podstiče da učite, ambicija da naučeno primenite, a skromnost vam omogućava da prihvatite da proces učenja nikada nije završen.
„Takav odnos prema poslu postaje posebno važan u vremenu kada se znanja i veštine menjaju brže nego što su kompanije navikle“ rekao je u intervjuu.
U eri veštačke inteligencije nije dovoljno da znate da koristite alate
Navratil je u drugom intervjuu objasnio zašto smatra da razumevanje veštačke inteligencije postaje jedna od najvažnijih profesionalnih veština. Njegova poruka nije da svi zaposleni moraju da postanu programeri niti da poznaju tehničke detalje AI sistema. Mnogo je važnije da razumeju šta tehnologija može, u kom pravcu se razvija i kako bi mogla da promeni poslovanje kompanije.
„Morate da razumete za šta je sposobna, kakvi su trendovi, šta se događa i kako AI može da promeni bilo šta u kompaniji“, rekao je Navratil.
Smatra da mnogi zaposleni veštačku inteligenciju još posmatraju kao dodatni alat koji treba da im pomogne da postojeće zadatke obavljaju brže. Međutim, ako se nova tehnologija samo pridoda starim procedurama, bez promene načina rada, rezultat može da bude još veća složenost umesto očekivanog pojednostavljenja.
Prava prilika, prema njegovom mišljenju, nalazi se u preispitivanju samih poslovnih procesa. Umesto pitanja kako da uz pomoć AI brže obavite određeni zadatak, korisnije je da razmislite da li taj zadatak uopšte mora da postoji u dosadašnjem obliku. Šta može drugačije da se organizuje? Koje aktivnosti ne stvaraju dovoljno vrednosti? Gde tehnologija može da oslobodi vreme za poslove koji zahtevaju ljudsko iskustvo, procenu i neposrednu komunikaciju?
Navratil veruje da bi takav pristup zaposlenima omogućio da više vremena posvete analizi podataka, razgovorima sa poslovnim partnerima i donošenju odluka koje ubrzavaju poslovanje. U tome se krije važna razlika između poznavanja tehnologije i razumevanja njenog potencijala. Nije dovoljno da naučite kako da postavite dobar upit veštačkoj inteligenciji. Potrebno je da razumete koje pitanje uopšte vredi postaviti i šta bi odgovor mogao da promeni u vašem poslu.
A upravo tu se priča o veštačkoj inteligenciji vraća na Navratilove savete o profesionalnom napredovanju. Radoznali zaposleni istraživaće nove mogućnosti, ambiciozni će pokušati da ih pretvore u konkretna poboljšanja, a skromni će biti spremni da prihvate da neko drugi, možda i mnogo mlađi kolega, o novoj tehnologiji zna više od njih.
Zato Navratilovi saveti nisu samo preporuke za zaposlene koji žele unapređenje. Preporuka su i kako da sačuvate profesionalnu relevantnost danas kada se menjaju i poslovi i kriterijumi po kojima se vrednuje nečiji doprinos.
Budite radoznali, gladni uspeha i dovoljno skromni da prihvatite da ne znate sve – to je poruka čoveka koji je od internog revizora stigao do čela kompanije stare 160 godina. A možda je upravo spremnost da se uči, čak i kada se stigne na vrh, najvažniji deo njegovog iskustva.
