Vudi Alen (Alen Stjuart Konigsberg), majstor filma i scenarija kome je humor omiljen alat, ostaće zapamćen kao autor širok, specifičan i svojeglav. Prošle godine je snimao svoj pedeseti film iako je najavio da će se i zvanično povući iz posla. Snimao je u Evropi, na francuskom, uzbudljivu i dramatičnu priču ne osvrćući se na duboku starost.
Ako volite rad Vudija Alena, sigurno volite i njegove intervjue. Izuzetno je zanimljiv sagovornik, otvoren i iskren, znatiželjan i analitičan. Oduvek su ga zanimale i žene i nauka i kosmos i bubanj i o svemu tome je raspravljao u svojim delima i na platnu i na papiru.
Nepopravljiv i lenj
Put stvaranja i otkrivanja života ovakvog autora beskompromisan je.
„Imao sam očajne profesore, mada sam i ja bio očajan u školi. Nepopravljiv. Do 17 godine sam čitao samo stripove, samo i jedino stripove – od Supermena, Betmena, Diznija. Kada bih ja danas video nekog klinca od 16 koga zanimaju samo stripovi o Peri Detliću i koji je neobrazovan kao što sam ja bio u tim godinama, pomislio bih da sa njim nešto nije u redu. Moji roditelji i svi klinci iz mog kraja bili su veoma ambiciozni i želeli su da postanu arhitekte, doktori, advokati, bankari, nešto ugledno i veliko, ali ne i ja. Ja sam, iskreno, za sebe želeo nešto ’ljigavo’, društveno neprihvatljivo, nešto iz podzemlja ili margine. Želeo sam da postanem kockar ili prevarant bilo koje vrste. Sve što može samo da ne radim, gledam na sat ili sedim u kancelariji.
Da nisam dobio dar da pišem komedije, što mislim da je čista sreća koja mi je podarena, mislim da bih radio neki ropski posao. Dostavljao bih cveće, recimo. Bio bih dostavljač bilo koje vrste samo da ne sedim za kancelarijskim stolom. Zapravo sam želeo da radim nešto što je podrazumevalo da budem napolju. A, za osobu kao što sam bio ja, neobrazovanu, nestručnu i neodgovornu, teško je naći posao.
Za sebe bih rekao da nisam radio ni dan u životu. Još od mladosti sam izbegavao posao, pa sam tako i proživeo. To je čista sreća, blagoslov, ako mene pitate“ novinaru Lorensu Krausu rekao je reditelj i pisac Vudi Alen.
Ništa nisam znao
Vudi Alen uživa ugled erudite, reditelja koji odlično poznaje umetnost, književnost, filozofiju, muziku iako nije mogao da podnese čitanje knjiga.
„Sa 18 sam bio posebno motivisan da se obrazujem i to zbog devojaka. Zanimljivo da su mi se dopadale devojke koje nisu koristile ruž, koje su bile jednostavne, tihe, u crnim rolkama sa srebrnim minđušama. I samo takve i ne znam iz kog razloga. A, njih je zanimala umetnost, književnost, arhitektura, socijalizam, komunizam, a ja ništa nisam znao. I da bih mogao da ih izvedem i učestvujem u razgovoru, morao sam da počnem da čitam. Samo, problem sa samoobrazovanjem je da tu ima mnogo rupa koje se teško mogu popuniti“, u intervjuu Lorensu Krausu pre dve godine je rekao Vudi Alen.
Iako je za javnost cenjeni reditelj primer izuzetno obrazovane javne ličnosti, on sam priznaje da mu čitanje i dalje nije omiljena aktivnost i malo je knjiga koje je čitao sa radošću. Zato, kaže, i voli poeziju jer je kratka.
„Pre bih otišao u bioskop, ili na utakmicu ili na koncert. I priznajem da mi čitanje nikada nije pričinjavalo zadovoljstvo već mi je trebalo da bih bio informisan, da bih mogao da komuniciram. Činjenica je i da sam loše počeo i imao sam primer profesora koji su mi uvek delovali jadno i istrošeno i živeli su očajne živote. Samo su pričali, pričali, pričali i zadavali nam da čitamo jezive i sterilne knjige u kojima su svi fini i niko se nikome ne zamera. Mene su zanimale priče o gangsterima, o intrigama, špijunima, kao uostalom i svakog klinca“, ispričao je Vudi Alen.
Etikete koje ničemu ne služe
Kada god može, reditelj i poznat pisac komedije, ističe koliko je školstvo antiseptično i ne stimuliše stvaranje. U pomenutom intervjuu naveo je jedno svoje iskustvo sa profesorom književnosti na koledžu.
Iako je, kako priznaje, uglavnom izbegavao časove, jednom je predao svoju dramu kao zadatak. Tada je već je pisao za televiziju, a od svog profesora je dobio povratni komentar:
„Ti si nezreo i neiskusan adolescent, a ne nebrušeni dijamant.“
Kako je Vudi Alen rekao, nije dobio konstruktivnu kritiku da pročita nekog pisca, da obrati pažnju na stil, tehniku, šta god. Dobio je samo etiketu koja ničemu nije služila i, srećom, nije mnogo mario za ovakve procene.
Ovo je samo jedan od primera koje Vudi Alen koristi kao argument da je današnje obrazovanje loše.
Vudi Alen primer i nada
Danas, sa 88 godina i karijerom dugom više od 60, Vudi Alen kaže da njegov primer daje nadu da je moguće iz mladalačke lenjosti i nezainteresovanosti i skromnog porekla zidati karijeru u krugu ’visokih’ umetnosti.
„Iako neobrazovan, lenj i bezvoljan, zainteresovan samo za ulice Bruklina, podzemlje, bejzbol i košarku, zarađivao sam za život baveći se umetnošću i to klasičnom, na kraju. Nedavno sam režirao Pučinijevu operu u La Skali. Ja! Da li možete da verujete?! A prvi put sam slušao klasiku od moje prve žene koja je stigla kući sa notama i zasvirala.
Tako da sam, kao što vidite, razvio sebe bez obzira na sve prepreke i (ne)okolnosti. Moguće je“, poverio se Krausu Vudi Alen, jedan od autentičnih likova sveta filma i humora koji će generacijama ostati kao primer jedinstveno duhovitog posmatrača ljudi i pojava.
